Заменице () представљају једну од променљивих врста речи. Оне се односе на лица, ствари, особине, односно замењују именице или придеве. Деле се на именичке и придевске.
Именичке заменице се деле на личне и неличне. Личне су ја, ти, он, ми, ви, они, а неличне се деле на упитне (ко, шта), одричне (нико, ништа), неодређене (неко, нeштo), опште (свако, свашта) и остале (ико, ишта, било ко, било шта, ма ко, ма шта, ко год, шта год). Придевске заменице се деле на присвојне, показне, упитно-односне, одричне, неодређене, опште и остале.
Именичке заменице Именичке заменице замењују именице. У реченици су самосталне, а врше службу субјекта или објекта. Именичке заменице се деле на: Личне Неличне
Личне именичке заменице Личне именичке заменице имају род (мушки, женски или средњи) и број (једнина или множина).
Једнина: 1. ја 2. ти 3. он (мушки род), она (женски род), оно (средњи род)
Множина: 1. ми 2. ви/Ви (заменица за персирање) 3. они (мушки род), оне (женски род), она (средњи род)
Повратна лична заменица за сва лица (промена по падежима): Номинатив: - Генитив: себе Датив: себи Акузатив: себе/се Вокатив: - Инструментал: собом Локатив: себи
Неличне именичке заменице Неличне именичке заменице не разликују лица и имају један облик који се користи за оба броја и сва три рода. Деле се на: упитно-односне (ко, шта) неодређене (неко, нешто) одричне (нико, ништа) опште (свако, свашта)
Придевске заменице Придевске заменице замењују придеве. У реченици су несамосталне речи и имају функцију атрибута или дела именског предиката. Као и придеви, слажу се са именицом у роду, броју и падежу.
Придевске заменице се деле на: Присвојне (посесивне) Показне Упитне - односне Неодређене Одричне Опште
Присвојне заменице. Присвојне (посесивне) придевске заменице означавају припадање бића и предмета појединим лицима.
Једнина: 1. лице: мој, моја, моје; моји, моје, моја; 2. лице: твој, твоја, твоје; твоји, твоје, твоја; 3. лице: његов, његова, његово; његови, његове, његова. Множина: 1. лице: наш, наша, наше; наши, наше, наша; 2. лице: ваш, ваша, ваше; ваши, ваше, ваша; 3. лице: њихов, њихова, њихово; њихови, њихове, њихова. Повратне присвојне заменице означавају да објекат припада субјекту: једнина: свој, своја, своје; множина: своји, своје, своја.
Показне заменице Овим заменицама се упућује на бића и предмете и њихове особине.
1. лице: за бића и предмете: овај, ова, ово; ови, ове, ова; за величину: оволики, оволика, оволико; оволики, оволике, оволика; за особину: овакав, оваква, овакво; овакви, овакве, оваква; 2. лице: за бића и предмете: тај, та, то; ти, те, та; за величину: толики, толика, толико; толики, толике, толика; за особину: такав, таква, такво; такви, такве, таква; 3. лице: за бића и предмете: онај, она, оно; они, оне, она; за величину: онолики, онолика, онолико; онолики, онолике, онолика; за особину: онакав, онаква, онакво; онакви, онакве, онаква;
Упитно - односне заменице Упитне и односне заменице имају исте облике, али различита значења у реченици. Упитне заменице се користе у упитним реченицама, а односне се односе на неку другу реч у реченици.
Пример: Чија је ово књига? (упитна заменица у упитној реченици) Читам књигу коју је написао Бранко Ћопић. (односна заменица) за бића и ствари: који, која, које; који, које, која; за величину: колики, колика, колико; колики, колике, колика; за особину: какав, каква, какво; какви, какве, каква; за припадност: чији, чија, чије; чији, чије, чија;
Неодређене заменице Неодређене придевске заменице указују на непознату личност или предмет, непознате особине именице уз коју стоје. за ствари и бића: неки, нека, неко; неки, неке, нека; за величину: неколик, неколика, неколико; неколики, неколике, неколика; за особину: некакав, некаква, некакво; некакви, некакве, некаква; за припадност: нечији, нечија, нечије; нечији, нечије, нечија;
Одричне заменице Одричне придевске заменице одричу да се неког или нечег тиче оно што се износи у реченици. за ствари и бића: никоји, никоја, никоје; никоји, никоје, никоја; за особину: никакав, никаква, никакво; никакви, никакве, никаква; за припадност: ничији, ничија, ничије; ничији, ничије, ничија;
Опште заменице Опште придевске заменице упућују на сва лица, предмете и особине о којима се говори. за ствари и бића: сваки, свака, свако; сваки, сваке, свака; за особину: свакакав, свакаква, свакакво; свакакви, свакакве, свакаква; за припадност: свачији, свачија, свачије; свачији, свачије, свачија; ма који, ма чији, ма какав, ма колики било који, било чији, било какав, било колико који год, чији год, какав год, колики год
Види још Личне заменице
Категорија:Врсте речи у српском језику Категорија:Врсте речи