thumb|right|Ахеменидско царство thumb|right|Партско царство
Персијско царство је било серија владарских династија са седиштем у Персији (сада Иран), са границама које укључивале и проистекле је из тог језгра. Прва од њих је основана пре више од 2.500 година, 550. године п. н. е, под влашћу монарха Кира Великог, који је успео да уједини различита иранска племена и индоевропске номаде да уједини и покрене освајачке походе. Кира који је био наследних владајуће лозе су древни Персијанци називали оцем народа и био је поштован у народу. Био је син Аншанског краља Камбиза I и медејске принцезе, а после смрти свог оца је наследио престо Аншана, али су главну реч и даље водили Медејци, преко његове мајке која је имала већу власт него стварни краљ. После успешне побуне 550. године п.н.е., Кир осваја Медеју и проглашава се за краља Медеје и Аншана, успостављајући власт династије Ахеменида.
Владавина династије са седиштем у том региону била је одсутна у периоду од 850 година, од 651. до 1501. године. У тренутку оснивања, царство се протезало од Египта на западу, до Индије на истоку, а убрзо су освајањем заузели и Месопотамију, Асирију, Левант и остатак Египта и царство постаје политичка и војна суперсила.
Царство је било подељено на покрајине, које су називали сатрапије ради лакше управе и свака покрајина је имала свог гувернера, сатрапа. Овај систем расподеле је омогуцио ефикасно управљање царством, очување реда и прикупљање пореза. Сем тога, имали су и поштанску мрежу, познату као Краљевска пошта, која је омогућавала брзу комуникацију између различитих делова царства.
Значајан културни утицај који је био надалеко познат је произилазио из зороастријске вере, а сама култура је била позната по златарству и архитектури. Персијски језик је постао језик двора и администрације, а имао је и утицај на касније развијање језика суседних народа. Персијска књижевност је исто била позната и богата, а као најпознатији списак тог доба је Шахнама, еп о персијској историји и митологији.
Што се архитектуре тиче царство је било доста напредно, а једно од највећих архитектонских достигнућа је била изградња града Персеполиса, који је постао симболл моћи и величине царства. Персеполис је био грандиозан комплекс палата и храмова који је био изграђен од камена и украшен рељефима и скулптурама, где се огледала сва раскош царства.
Царство је највећи врхунац доживело под владавином Дарија I, а највећу територију је држало под Сасанидима за време Хозроја II кад је заузимало већи део Блиског истока. У тренутку свог оснивања ово царство је било највеће царство у свету у том тренутку.
Династије које се рачунају као Персијско царство су: Ахеменидско царство (550—330. п. н. е), још познато као „Прво персијско царство“ или „Староперсијско царство“, Селеукидско царство Партско царство (247. п. н. е—224. н. е), још познато „Арсакидско царство“, Сасанидско царство (224—651), још познато као „Друго персијско царство“ или „Новоперсијско царство“, Историја Ирана под: Сафавидима (1501—1736) Авшаридима (1736—1796) Зандима (1750—1794) Каџарима (1785—1925) Пахлавима (1925—1979)
Референце
Категорија:Историја Ирана