12. март (12.03) је 71. дан у години по грегоријанском календару (72. у преступној години). До краја године има још 294 дана.

Догађаји

538 — Повлачењем остроготског краља Витигеса окончана опсада Рима која је трајала годину и девет дана. Град остаје у рукама византијског војсковође Велизара. 641 — Кинеска принцеза Вен Ченг удала се за владара Тибета, на основу чега је касније Кина полагала право на суверенитет над том јужном планинском покрајином. 1507 — У бици с побуњеницима у Навари погинуо Чезаре Борџија, италијански пустолов, политичар и кардинал. Син папе Александра VI послужио Макијавелију као узор политичког цинизма и сматра се да га је Борџијин начин владања подстакао да напише дело „Владалац“. 1537 — Турци су заузели далматинско утврђење Клис које је дуго одолевало турском надирању из Босне. У борби је погинуо и сењски капетан и клишки кнез Петар Кружић. Исте године, Турци су основали Клишки санџак који је обухватао цело далматинско залеђе и део Босне. 1622 — Католичка црква канонизовала Игнасија де Лојолу, оснивача монашког реда исусоваца (језуита). 1848 — Почео је Вилијамитски рат у Ирској између присталица свргнутог краља Џејмса и присталица новог краља Вилијама III. 1848 — У Бечу избиле велике студентске демонстрације против апсолутистичког режима канцелара Клеменса Метерниха, што је био почетак револуције која је потресла темеље Аустрије и довела до слома Метерниховог апсолутизма. 1854 — Велика Британија и Француска закључиле савез са Отоманским царством против Русије, у Кримском рату. 1868 — Скинута забрана са правописа Вук Караџић и дозвољена његова употреба. Решење о томе донео, на основу одлуке кнеза Михаила Обреновића, министар просвете Димитрије Црнобарац, бечки и париски доктор наука. Забрана скинута четири године после Караџићеве смрти. 1907 — У експлозији ратног брода „Јена“ у француској луци Тулон погинуло најмање 118 људи. 1918 — Москва проглашена за престоницу Русије уместо Петрограда. 1928 — Након пуцања бране „Ст. Френсис“, око 60 km северно од Лос Анђелеса, у води која је преплавила долину утопило се најмање 450 људи. 1938 — Немачке трупе умарширале у Аустрију, чиме је та држава припојена Трећем рајху. 1940 — Након пораза у Зимском рату, Финска је потписала Московски мировни споразум са Совјетским Савезом, препустивши му скоро целу Карелију. 1943 — Током ноћи 12/13. март бугарски окупатор је насилно извео из кућа све Јевреје из Пирота (178) и предао их немачким нацистима који су их депортовали у логор смрти Треблинка, одакле се нико није вратио. 1947 — Председник САД Хари Труман у Конгресу обзнанио је Труманову доктрину о помоћи земљама угроженим комунизмом. Прва средства дата Грчкој и Турској. 1966 — Индонежански парламент лишио Ахмеда Сукарна свих функција, укључујући положај председника државе, а генерал Сухарто постао вршилац дужности шефа државе. 1971 — Премијер Хафиз ел Асад на референдуму изабран за председника Сирије. 1978 — Партије левице, први пут у историји Француске, добиле апсолутну већину у првом кругу парламентарних избора. 1984 — У Уједињеном Краљевству почео генерални штрајк рудара. 1993 — У серији експлозија 13 подметнутих бомби у индијском граду Бомбају погинуло најмање 200 људи, а 1.100 рањено. 1999 — Пољска, Чешка и Мађарска постале чланице НАТО, као прве земље бивше чланице Варшавског уговора које су приступиле НАТО. 2001 — Уз посредовање међународне заједнице представници српских власти и побуњених Албанаца на југу Србије потписали споразум о прекиду ватре. У акцији уништавања неисламских културних споменика талибанске власти у Авганистану уништиле два највећа кипа Буде у свету, стара неколико хиљада година. 2002 — Савет безбедности Уједињених нација, на предлог САД, усвојио резолуцију у којој се први пут помиње Палестина као посебна држава, поред Израела. 2003 — У Београду, око 12.25 часова, у дворишту Владе убијен премијер Србије Зоран Ђинђић. У Србији проглашено ванредно стање и отпочела полицијска акција „Сабља“. 2011 — Реактор у нуклеарној електрани Фукушима 1 се истопио и експлодирао, испустивши радиоактивност у атмосферу дан после разорног земљотреса и цунамија.

Рођења 1685 — Џорџ Беркли, ирски филозоф. (прем. 1753) 1863 — Габријеле Д’Анунцио, италијански песник, драматург, новинар и војник. (прем. 1938) 1899 — Рамон Мутис, аргентински фудбалер. (прем. 1955) 1905 — Такаши Шимура, јапански глумац. (прем. 1982) 1912 — Сергије Димитријевић, српски правник, економиста, историчар и нумизматичар. (прем. 1987) 1922 — Џек Керуак, амерички књижевник. (прем. 1969) 1925 — Лео Есаки, јапански физичар, добитник Нобелове награде за физику (1973). 1928 — Едвард Олби, амерички драматург. (прем. 2016) 1940 — Ал Џаро, амерички музичар. (прем. 2017) 1941 — Јосип Скоблар, хрватски фудбалер и фудбалски тренер. 1942 — Ратко Младић, српски генерал. (прем. 2026) 1946 — Френк Велкер, амерички глумац. 1946 — Лајза Минели, америчка глумица и певачица. 1950 — Хавијер Клементе, шпански фудбалер и фудбалски тренер. 1953 — Павле Грубјешић, српски фудбалер. (прем. 1999) 1953 — Рон Џереми, амерички портографски глумац. 1956 — Стив Харис, енглески музичар, најпознатији као оснивач и басиста групе -{Iron Maiden}-. 1960 — Џејсон Беге, амерички глумац. 1962 — Андреас Кепке, немачки фудбалски голман. 1962 — Дражен Ричл, босанскохерцеговачки музичар. (прем. 1986) 1962 — Зоран Чутура, хрватски кошаркаш. 1968 — Арон Екхарт, амерички глумац. 1971 — Драгутин Топић, српски атлетичар (скакач увис). 1979 — Пит Доерти, енглески музичар, глумац, песник, писац и уметник. 1980 — Ермин Јазвин, босанскохерцеговачки кошаркаш. 1980 — Иван Стевић, српски бициклиста. 1981 — Катарина Среботник, словеначка тенисерка. 1983 — Урош Лучић, српски кошаркаш. 1984 — Џејми Александер, америчка глумица. 1985 — Стромај, белгијски музичар. 1988 — Константинос Митроглу, грчки фудбалер. 1989 — Бела Морети, америчка порнографска глумица. 1993 — Мамаду Мбођ, сенегалски фудбалер. 1993 — Теодора Пушић, српска одбојкашица. 1994 — Борис Дало, француски кошаркаш.

Смрти 604 — Папа Гргур I, римски папа и један од четири оца Католичке цркве. 1289 — Деметриус II од Грузије (рођ. 1259) 1507 — Чезаре Борџија, италијански војсковођа и авантуриста. (рођ. 1475) 1648 — Тирсо де Молина, шпански писац (рођ. 1579) 1901 — Јован Илић, књижевник и министар (рођ. 1824) 1925 — Сун Јат Сен, кинески револуционар и државник. (рођ. 1866) 1935 — Михајло Пупин, српски научник и проналазач. (рођ. 1854). 1936 — Дејвид Бити, британски адмирал (рођ. 1871) 1942 — Вилијам Хенри Браг, британски физичар, хемичар, математичар и спортиста. (рођ. 1862) 1964 — Јован Бијелић, српски сликар. (рођ. 1886). 1974 — Милан Бартош, српски правник (рођ. 1901). 1995 — Мија Алексић, српски глумац. (рођ. 1923) 1999 — Јехуди Мењухин, виолиниста. (рођ. 1916) 2000 — Александар Николић, српски и југословенски кошаркаш и кошаркашки тренер (рођ. 1924) 2003 — Зоран Ђинђић, српски премијер, убијен у атентату. (рођ. 1952) 2010 — Душанка Калањ, спикер и водитељка Телевизије Београд. Била је прва водитељка ТВ Дневника (рођ. 1934) 2021 — Дара Чаленић, српска глумица. (рођ. 1934)

Празници и дани сећања Српска православна црква слави: Преподобног Прокопија Декаполита Преподобног Талалеја - испосника сиријског Светог Тита Печерског Преподобног Стефана Светог мученика Јулијана Подагрика

Референце

312