Оливер Драгојевић (Сплит, 7. децембар 1947 — Сплит, 29. јул 2018) био је југословенски и хрватски пјевач и кантаутор.Blic: ODLAZAK LEGENDE Umro Oliver Dragojević
Биографија Дјетињство Рођен је у Велој Луци на острву Корчула. У Сплиту похађа музичку школу. Најприје учи клавир, а затим кларинет и гитару. Први сусрет с музиком био му је у петој години кад од оца Марка на поклон добија усну хармонику којом је забављао дјецу из своје улице, те путнике на броду на путној релацији Сплит — Вела Лука.
Почеци на естради Први естрадни наступ био му је на сплитском дјечјем фестивалу 1961. године с популарном пјесмицом Балони. Истовремено с братом Аљошом снима тада познате свјетске хитове за радио-станицу Сплит. Већ 1963. опробава се с великим успјехом као пјевач и клавијатуриста култног сплитског бенда Батали. На такмичењу аматера пјевача Хрватске, осваја прво мјесто пјевајући Yesterday.
Сарадња са Руњићем Фестивалски деби имао је на Сплитском фестивалу 1967. на наговор Зденка Руњића с његовим Пицаферајем. Ова композиција није доспјела на завршно фестивалско вече, али ће „повампирена“ у седамдестима постати једним од вјечно зелених Оливерових хитова. Након неуспјеха на Сплиту 1967. све до 1972. године, Оливер пече занат свирајући по бројним западноевропским клубовима усвајајући темељне одлике каснијег извођачког манира. Послије краткотрајне епизоде с Дубровачким трубадурима која је трајала мање од годину дана и учествовања на пионирским првим сезонама сплитске групе Море у љето 1974. поново се прикључио Баталима. На Сплитски фестивал се враћа 1974, те у великом стилу осваја прву награду публике са композицијом Ча ће ми Копакабана. Након тога поново успоставља сарадњу са Зденком Руњићем и на Сплиту 1975. пјева шансону Галеб и ја, врхунски погодак и почетак вишегодишње плодоносне сарадње наградама најобдаренијег ауторско-извођачког двојца.
200п|мини|десно|Драгојевић на наступу (2010)
У наредним деценијама постигао је бројне успјехе наступима на фестивалима, као и издавањем синглова и албума. Награђен је 21 пут најзначајнијом хрватском музичком наградом Порин. Добитник је хрватског одликовања реда Данице с ликом Марка Марулића.
Пет пута је покушао да се квалификује на Песму Евровизије. Двапут се такмичио на Југовизији, 1988. године је заузео друго место са песмом „Џени”, а 1990. треће место у дуету са Зорицом Конџом и песмом „Срећа је тамо где си ти”. Трипут је учествовао на хрватској Дори, 1994, 1995. и 1997. године и најбољи пласман му је био друго место.
Последњи наступ је имао средином октобра 2017. године у Сплиту, већ видно болестан, што се може сматрати и својеврсним опроштајем од публике.
Највећи хитови Најпознатије Оливерове пјесме су: Галеб и ја (1975), Скалинада (1976), Малинконија (1977), Опрости ми папе (1978), Молитва за Магдалену (1978), Вјеруј у љубав (1979), Надалина (дует са Борисом Дворником из 1980), Кароца (1982), Моје прво пијанство (1983), Свирајте ноћас за моју душу (1988), Што то бјеше љубав (1988), Нека се други радују (1990), Цесарица (1993) и др.
Смрт Драгојевић је преминуо у Сплиту 29. јула 2018. године, након једногодишње борбе са карциномом плућа. Влада Хрватске је, поводом Оливерове смрти, 30. јул прогласила Даном националног саучешћа, а бројне колеге су се опраштале од великог уметника. После одржане комеморације и испраћаја из сплитске луке, певач је катамараном превезен у Велу Луку, где је и сахрањен 1. августа.
Дискографија
250п|мини|десно|Спомен-звезда Оливеру Драгојевићу у Хрватској улици славних на опатијском шеталишту
Фестивали
Напомене
Референце
Литература
Спољашње везе
Дискографија Оливера Драгојевића на -{diskografija.com}-
Категорија:Рођени 1947. Категорија:Умрли 2018. Категорија:Корчулани Категорија:Хрватски певачи Категорија:Југословенски певачи Категорија:Добитници награде Накси звезда Категорија:Добитници награде Порин Категорија:Учесници Југовизије