мини|250п|Борци Дванаесте славонске бригаде пребацују се преко Орљаве, Славонија 1942. године Дванаеста славонска пролетерска народноослободилачка ударна бригада формирана је 11. октобра 1942. године у селу Будићима код Пакраца, као Прва славонска бригада (овај назив носила је до 21. децембра 1942), од делова Првог и Другог славонског партизанског одреда. Тада је имала четири батаљона, митраљеско и топовско одељење, Омладинску чету и болнички вод, укупне јачине 958 бораца, наоружаних са 711 пушака, 2 митраљеза, 22 пушкомитраљеза и топом.

Први командант бригаде био је Богдан Црнобрња, а политички комесар Ранко Зец.

Због својих ратних успеха бригаду је, најпре Главни штаб НОВ и ПО Хрватске, почетком јула 1943. године прогласио за ударну, а одлуком Врховног команданта НОВ и ПОЈ маршала Јосипа Броза Тита од 26. октобра 1944. године добила је и назив пролетерска. Бригада је дала велики број руководилаца за новоформиране јединице у Славонији, а значајан допринос имала је и у стварању и учвршћењу братства и јединства. Једанаест њених бораца проглашено је народним херојима. Главни штаб НОВ Хрватске 1944. године прогласио ју је најбољом бригадом у Хрватској.https://www.znaci.org/00001/46_2.htm Jovan Kokot: DVANAESTA SLAVONSKA

За заслуге током Народноослободилачке борбе одликована је Орденом народног ослобођења, Орденом партизанске звезде и Орденом братства и јединства, а 21. јула 1977. и Орденом народног хероја.

Борбени пут Дванаесте славонске бригаде Одмах по формирању бригада је ослонцем на Папук, Равну гору и Псуњ, нападала непријатељске посаде и ометала саобраћај на околним комуникацијама. У ноћи између 19/20. октобра заузела је непријатељско упориште у Подвршку, затим железничку станицу Ратковицу, 25. октобра, и код Градишта одбила напад јаких немачких снага потпомогнутих авијацијом, када је оборила један непријатељски авион. Поред тога, она је у новембру онеспособила железничку станицу Лонџицу и нашички водовод, затим заузела Ћералије и железничку станицу Ријенци, и уништила непријатељев транспорт код Воћина, 3. децембра.

Веома тешке борбе, бригада је водила, 6. и 7. децембра 1942. године код Подравске Слатине; уз сарадњу делова Првог и Другог славонског партизанског одреда, 12. децембра је савладала домобранску посаду у Воћину и заробила 183 домобрана с целокупним наоружањем. До краја децембра порушила је железничку пругу Банова Јаруга-Вировитица, у дужини од три километра, и заузела Ораховицу и Орљавац. Наређењем Главног штаба НОВ и ПО Хрватске од 21. децембра 1942. године, добила је назив Дванаеста славонска бригада, а 30. децембра исте године ушла је у састав новоформиране Четврте славонске дивизије, која је, у мају 1943. године преименована у Дванаесту славонску дивизију НОВЈ.

У првој половини 1943. године, заједно с другим славонским јединицама, учествовала је у поновном заузимању Воћина, затим је нападала Окучане, 21. јануара и уништила усташко-домобранску посаду у Великој Писаници, 19. фебруара и Великој, 16. марта. У псуњско-папучкој операцији, од 20. марта до 8. априла, водила је веома тешке борбе с Немцима, усташама и домобранима на Равној гори и Псуњу, учествовала у борбама за ослобођење Пожешке котлине и заузимању Нашица, 4. јуна. За постигнуте успехе у дотадашњим борбама, Главни штаб НОВ и ПО Хрватске јој је, почетком јула, доделио назив ударна.

У саставу Дванаесте славонске дивизије, бригада се, почетком јула, пребацила у Хрватско загорје, и учествовала у нападу на затвор у Лепоглави, 13. јула, када је ослобођено 700 затвореника. На повратку из Хрватског загорја, заједно с Омладинском бригадом „Јожа Влаховић“ и Калничким партизански одредом, водила је 22. јула жестоке борбе на Калнику против усташко-домобранских јединица и делова немачке 187. резервне дивизије, а ноћу између 18/19. септембра, после једанаестосатне борбе, заузела је Ђуловец.

Ноћу између 3/4. новембра 1943. године, по наређењу Врховног штаба НОВ и ПОЈ, пребацила се преко реке Саве у средњу Босну, где се, у саставу Једанаесте крајишке дивизије, борила против четника и усташа на планини Мотајици. Жестоке борбе водила је, 4. јануара 1944. године, на Укрини код Прњавора, против делова немачке Прве козачке коњичке дивизије и јаких усташко-домобранских јединица. Учествовала је у борбама за заузимање Прњавора, 20. јануара и после борби код Дервенте, ноћу између 15/16. маја, пребацила се натраг преко Саве на сектор Диља.

После повратка у Славонију, водила је борбе против немачких и усташко-домобранских јединица код Куле, Чаглина и планине Диља. Затим је рушила пругу између Винковаца и Банове Јаруге. Значајну победу извојевала је 20. јуна заузимањем Подгорача, када је убила 351 и заробила 101 немачког војника и усташу, а запленила два топа, 14 минобацача, 46 митраљеза, 650 пушака и други ратни материјал. У току лета осигуравала је жетву у рејону Бектежа, Пореча и Куле, и одбила више напада непријатеља из околних гарнизона, да би потом заузела Чађавицу, 26. септембра, а заједно с Осјечком бригадом, 5. октобра, и Вировитицу. После ових успеха, добила је, 26. октобра 1944. године, од Врховног команданта НОВ и ПОЈ маршала Тита назив пролетерска.

Крајем 1944. године, бригада је учествовала у борбама на реци Драви, а почетком наредне године борила се против немачких и усташко-домобранских јединица код Грубишног Поља, Питомаче, Ораховице, Ћералија, Воћина, Велике, Нашица и других места. У пролеће 1945. године, дала је значајан допринос у завршној офанзиви за ослобођење Славоније, Подравине и Штајерске.

Током 940 дана дугог ратног пута бригаде погинуло је око 1.500 њених бораца. Списак који су за потребе монографије „Дванаеста пролетерска славонска бригада“ саставили аутор Јован Кокот и сарадници садржи имена 1.422 погинула борца бригаде са основним биографским подацима.

Командни састав бригаде

Команданти бригаде: Богдан Црнобрња — од формирања бригаде до 28. октобра 1942. Радојица Ненезић — вршилац дужности од 28. октобра до 1. децембра 1942. Вицко Антић — од 1. децембра 1942. до 10. фебруара 1943. Јосип Антоловић — од 10. фебруара 1943. до 1. фебруара 1944. Иван Сењуг Ујак — од 1. фебруара 1944. до 20. августа 1944. Душан Остојић — од 1. септембра 1944. до краја рата Политички комесари бригаде: Ранко Зец — од формирања бригаде до 1. децембра 1942. Владо Јанић Цапо — од 1. децембра 1943. до 10. фебруара 1943. Чедо Грбић — од 10. фебруара до 25. августа 1943. Иван Сењуг Ујак — од 25. августа 1943. до 1. фебруара 1944. Ивица Милићевић — од 1. фебруара до 20. новембра 1944. Јово Кокот Корчагин — од 20. новембра 1944. до краја рата Начелници Штаба бригаде: Милан Станивуковић — од формирања бригаде до 28. октобра 1942. Гедеон Богдановић — од 28. октобра 1942. до 15. маја 1943. Богдан Јовановић — од 15. маја до јула 1943. Миле Пушкарић — од јула 1943. до јула 1944. Влајко Гавриловић — од јула до септембра 1944. Богдан Гојковић — током септембра 1944. Рудолф Штох — од септембра 1944. до априла 1945. Андрија Агнер — од априла 1945. до краја рата Заменици команданта бригаде: Радојица Ненезић — од формирања бригаде до 26. децембра 1942. Јосип Антоловић — од 25. децембра 1942. до 10. фебруара 1943. Гојо Ковачевић и Стјепан Бркљачић — вршиоци дужности — током јула и августа 1943. Борислав Миољевић — од августа 1943. до 1. фебруара 1944. Заменици политичког комесара бригаде: Перо Цар — од формирања бригаде до 1. фебруара 1944. Душан Орлић — од 1. фебруара до 7. априла 1944. Виктор Клепаћ — вршилац дужности од 7. априла до 30. маја 1944. Јово Кокот Корчагин — од 30. маја до 20. новембра 1944. Никола Бјелац — од 20. новембра 1944. до краја рата

Народни хероји Дванаесте славонске бригаде 150px|мини|десно|Орден народног хероја

Вицко Антић командант бригаде Јосип Антоловић командант бригаде Гедеон Богдановић начелник Штаба бригаде Чедо Грбић политички комесар бригаде Стево Дошен командир чете Ђуро Дулић командант Првог батаљона Владо Јанић Цапо командант бригаде Радојица Ненезић заменик команданта бригаде Пајо Орозовић Брко командир чете Дако Пуач заменик команданта бригаде Милан Станивуковић начелник Штаба бригаде Иван Сењуг Ујак командант бригаде Стјепан Фунарић Јота Петар Цар заменик политичког комесара бригаде

Напомене

Референце

Литература

Војна енциклопедија (књига седма). Београд 1974. година

- : Војноиздавачки и новински центар, 1990.

Спољашње везе „Дванаеста је мајка Славоније” − химна бригаде

Категорија:Пролетерске бригаде Категорија:Славонске бригаде НОВЈ Категорија:Јединице и установе НОВЈ одликоване Орденом народног хероја