мини|250п|Краљевина Србија почетком 14. века, у време спорова око Хумске земље
Бранивојевићи су били српска племићка, односно властелинска породица која је почетком 14. века имала поседе у приморским областима Хумске земље. Родоначелник породице био је властелин Бранивоје, савременик српског краља Стефана Милутина (1282-1321). Након краљеве смрти, када је у Србији дошло до династичких сукоба око престола, Бранивојеви синови су се током 1322. године знатно осамосталили, проширивши своје поседе од Стона и Пељешца, преко Поповог поља и доње Неретве, све до Имотског. Тиме су дошли у сукоб са интересима Дубровачке републике и босанског бана Стефана II (1322-1353), што је довело до избијања рата. Нападнути од својих противника, Бранивојевићи су до 1326. године савладани, изгубивши власт и поседе, а потом и животе, било у боју или заточеништву. Дубровчани су том приликом привремено запосели Стон и Пељешац, али те области су већ током 1328. године морали вратити српском краљу Стефану Дечанском (1321-1331).
Историја Родоначелник Бранивојевића био је властелин Бранивоје који је током Милутинове владавине имао поседе у приморским областима Хумске земље. После Милутинове смрти у краљевини Србији избили су сукоби око власти између Стефана (1321 — 1331), Константина и Владислава који су се окончали Стефановом победом. Током тих сукоба, Бранивојевићи су се практично отцепили и започели самосталну управу у својим земљама. Поред тога они су отпочели ширење својих поседа на Попово поље и долину Неретве овладавши ускоро целим Хумом. У том периоду они су се родбински повезали са својим суседима Војиновићима који су владали облашћу око Гацког, женидбом најмлађег Бранивојевог сина Брајка и ћерке војводе Војина Војиславе. Током 1325. године Бранивојевићи упадају на просторе Дубровачке републике пљачкајући имања око Дубровника, а тајно им је војну подршку у томе, пружио им и војвода Војин.
Пљачкање околине Дубровника и ширење Бранивојевића довело их је у отворени сукоб са баном Стефаном II и Дубровачком републиком, због чега бан Босне 1326. године покреће уз подршку републике војну акцију против њих. Током тих сукоба Бранивојевићи су потучени и приморани на повлачење. Бранко је пребегао у краљевину Србију код краља Стефана, док су Брајка са женом Војиславом Војиновић Дубровчани заробили у околини Стона, док је Михајло у то доба погинуо у сукобима.
Краљ Стефан је одбио да пружи помоћ Бранку, већ га је због издаје заробио и затворио у Котору. Он је убрзо у тамници убијен, по налогу Дубровачке републике која је подмитила његове тамничаре. Његов брат Брајко, који се налазио у дубровачком заробљеништву је затворен у метални кавез и изложен на градском тргу на коме је остао све док није умро од глади, чиме је уништена породица Бранивојевића. Његову жену Војиславу Војиновић је током априла 1326. године из заробљеништва успео да ослободи млади краљ Душан (1331 — 1354).
Припадници породице Бранивоје (хумски властелин) Михаило Бранивојевић (?-1326) Бранко Бранивојевић (?-1326) Брајко Бранивојевић (?-1326) (ожењен Војиславом Војиновић)
Види још
Захумље Захумљани Бановина Босна Босна у средњем веку Историја Срба у средњем веку Историја Србије у средњем веку Српске земље у средњем веку
Референце
Литература
Категорија:Српско средњовековно племство Категорија:Историја Србије у средњем веку Категорија:Историја Републике Српске Категорија:Историја Босне и Херцеговине у средњем вијеку Категорија:Историја Хрватске у средњем вијеку Категорија:Историја Срба у средњем веку Категорија:Личности Краљевине Србије у средњем веку