Фердинанд I () је био цар Светог римског царства, краљ Чешке, Угарске, Далмације, Хрватске, Славоније и других земаља.Milan Kruhek: Cetin, grad izbornog sabora Kraljevine Hrvatske 1527, Karlovačka Županija, 1997, Karslovac Рођен је 10. марта 1503. године у Алкали де Енарес, у Мадриду, Кастиља, а умро је у 27. јула 1564. године у Бечу, у Аустрији. Био је син Хуане Кастиљанске и Филипа Лепог, и млађи брат Карла V.

Кључни догађаји током његове владавине били су сукоб са Отоманским царством, које је 1520-их година започело велико напредовање у централној Европи, и протестантска реформација, која је резултирала неколико верских ратова. Иако није био војсковођа, Фердинанд је био способан организатор са институционалном маштом који се фокусирао на изградњу централизоване владе за Аустрију, Мађарску и Чешку уместо да тежи универзалној монархији. Поново је увео велике иновације свог деде Максимилијана I, као што је Хофрат (дворско веће) са канцеларијом и ризницом придруженом уз њу (овај пут ће структура трајати до реформе Марије Терезије) и додао своје иновације као што је Рејткамер (канцеларија за прикупљање) и Ратни савет, замишљени да се супротставе претњи од Отоманског царства, а истовремено успешно покоре најрадикалније од својих побуњених аустријских поданика и претвори политичку класу у Чешкој и Мађарској у хабзбуршке партнере. Иако је успео да уведе јединствене моделе управе, владе Аустрије, Чешке и Мађарске су ипак остале различите. Његов приступ царским проблемима, укључујући управљање, међуљудске односе и верска питања је генерално био флексибилан, умерен и толерантан. Фердинандов мото је био : „Нека се изврши правда, иако свет пропадне“.

Биографија Фердинанд је био омиљени унук Фернанда Арагонског, са којим је живео у Арагону, и који га је образовао у кастиљанском духу. Након проглашења Карла за краља Шпаније и његовог доласка на Иберијско полуострво, Фердинанд је послат у Холандију, како би се избегли сукоби око престола, јер је краљев брат имао пуно присталица, и сматрао га легитимним наследником кастиљанско-арагонске круне, док су Карла, који чак није ни шпански говорио, сматрали странцем.

Након Максимилијанове смрти, Карло му је уступио титулу надвојводе од Аустрије и Споразумом из Вормса 1521. године доделио хабзбуршко наслеђе - Горњу и доњу Аустрију, Штајерску, Корушку и Крањску, и касније, 1522, Тирол, Високи Алзас и војводство Виртемберг.

Године 1531. Фердинанд је био изабран за Светог римског цара, чиме је постао наследник Карла V. Више пута је управљао државом у многобројним одсуствима свог брата.

Након абдикације Карла V 1556, Фердинанд је преузео титулу светог римског цара. Карло V се сложио да се његов син, Филип искључи из наследства немачке круне, чиме је Фердинандов законити наследник био његов најстарији син, Максимилијан II (1527—1576). Фердинанд I је тиме утемељио аустријску грану династије Хабзбурга која је готово без прекида носила круну царева Светог римског царства немачке народности све до свог изумирања 1740. године.

Избори за краља Чешке и Угарске Велика прекретница у Фердинандовом животу догодила се непосредно након погибије његовог рођака, чешко-угарског краља Лајоша II, који је настрадао током Мохачке битке (1526). Пошто краљ није имао непосредног наследника, у угарским земљама је дошло до избијања унутрашњег рата око наслеђа краљевске власти. Фердинанд је био један од главних кандидата, пошто је био ожењен краљевом сестром Аном Угарском, а краљева удовица Марија Хабзбуршка била је Фердинандова рођена сестра. Ана и Марија су знатно помогле Фердинанду да дође прво до чешког, а потом и до угарског престола.

Избор за краља Чешке обављен је већ током јесени 1526. године, што је знатно ојачало Фердинандове изгледе за добијање угарске круне. На државном сабору у Пожуну, који је одржан 17. децембра 1526. године, окупљено племство је прогласило избор Фердинанда за новог краља Угарске, Далмације, Хрватске, Славоније и свих осталих круновина које су се рачунале као земље круне Светог Стефана. Ову одлуку угарског сабора је потом примио и хрватски сабор, на свом заседању које је одржано од 31. децембра 1526. до 1. јануара 1527. године у утврђеном граду Цетину (Цетински сабор). Пожунским избором, угарске земље су добиле владара из династије Хабзбурга, чиме означен почетак новог раздобља у њиховој историји.

За време Фердинандове владавине, у пограничним областима хабзбуршког дела Хрватске и Славоније долази до насељавања знатног броја православних Срба, који су по досељавању ступали у војну службу, чиме су долазили под управу крајишких власти. Поједини српски прваци у Угарској уживали су велико поверење краља Фердинанда, а један од њих је био и Павле Бакић, коме је Фердинанд доделио титулу српског деспота (1537).

Породично стабло

Референце

Литература

.

.

Спољашње везе

Категорија:Рођени 1503. Категорија:Умрли 1564. Категорија:Цареви Светог римског царства Категорија:Краљеви Чешке Категорија:Краљеви Угарске Категорија:Династија Хабзбург Категорија:Краљеви Немачке