мини|десно|300п|Приказ хомологних костију шаке код сисара. -{I}- Човек. -{II}- Пас. -{III}- Свиња. -{IV}- Крава. -{V}- Тапир. -{VI}- Коњ. r — -{Radius}-. u — -{Ulna}-. a — -{Scaphoideum}-. b — -{Lunare}-. c — -{Triquetrum}-. d — -{Trapezium}-. e — -{Trapezoides}-. f — -{Capitatum}-. g — -{Hamatum}-. p — -{Pisiforme}-. Хомологија је однос заједничког порекла између карактера̂ присутних код различитих организама (врста, таксона и сл). Овај карактер наслеђен је од заједничког претка, а све данас присутне разлике десиле су се током еволуционе дивергенције организама. Термин је у биолошку науку увео палеонтолог Ричард Овен 1840. године, а сама реч потиче од старогрчких: ὅμοιος (сличан, исти, налик) и λογος (слово, наука, закон).
Хомологија се може уочити на различитим новоима биолошке организације, од молекуларног (хомологне секвенце нуклеотида у гену), преко цитогенетичког (хомологи хромозоми) до морфоанатомског (хомологни делови органа, органи или системи органа).
Литература
Категорија:Еволуција Категорија:Филогенетика