Франсес Етел Гам (), познатија као Џуди Гарланд (; Гранд Рапидс, 10. јун 1922 — Челси, 22. јун 1969) била је америчка глумица и певачица. У каријери дужој од 45 година прославила се улогама у филмским мјузиклима и драмама, а затим и као певачица. Освојила је Оскар за младе глумце, Златни глобус и награду Сесил Б. Демил, те награде Греми и Тони. Њен тип вокала је био контраалт. Judy Garland - The Live Performances!.
У почетку глумачке каријере је са двема старијим сестрама (Сестре Гам) наступала у позоришним водвиљима, да би као тинејџерка потписала уговор са продуцентском кућом Метро-Голдвин-Мејер. Глумила је у више од двадесет филмова тог студија, укључујући и девет филмова у којима јој је партнер био Мики Руни. Прославила се улогом девојчице Дороти у филму „Чаробњак из Оза“ (1939). Уговор са МГМ-ом раскинула је након 15 година сарадње и окренула се музичкој каријери, која је обележена бројним распродатим концертима те наступом у „Карнеги холу“. Године 1954. вратила се глуми улогом у филму „Звезда је рођена“.
Упркос успесима на професионалном плану, Гарландова је имала великих проблема у приватном животу. Пошто су је филмски продуценти убедили да има вишак килограма и да не изгледа привлачно, Џуди Гарланд постала је несигурна у свој изглед па је почела да користи лекове у прекомерним дозама, што је довело до вишедеценијске борбе против зависности. Њена финансијска стабилност је била веома угрожена јер је била присиљена да позајмљује на стотине хиљада долара са великим каматама, а њена прва четири брака, од укупно пет, завршила су се разводом. Покушавала је да изврши самоубиство неколико пута. Џуди Гарланд је умрла у четрдесетседмој години живота, услед предозирања лековима, остављајући иза себе троје деце: Лајзу Минели, Лорну Лафт и Џозефа Лафта.
Џуди Гарланд је 1997. године постхумно додељена награда Греми за животно дело. Амерички филмски институт је 1999. године уврстио Џуди Гарланд међу десет најуспешнијих глумица у историји америчког филма.
Живот и каријера Детињство и рана младост Рођена у месту Гранд Рапидс у америчкој савезној држави Минесоти, 10. јуна 1922. године и била је најмлађе дете у породици позоришних радника Френка Гама и Етел Марион Милн. Отац Френк је вукао порекло од породице Марабл из америчке савезне државе Вирџиније, док је мајка била потомак Патрика Фицпатрика, који је у Америку допутовао из ирског градића Смитауна седамдесетих година 18. века.
Након доласка у Америку, њени родитељи су постали баптисти. „Беба“, како су Франсес звали одмила, наследила је породични дар за песму и игру. Франсес се на телевизији појавила са само две и по године, када је са сестрама Мери „Сузи“ Џејн (1915—1965) и Дороти „Џини“ Вирџинијом (1917—1977), отпевала песму -{Jingle bells}- у позоришту чији је власник био њен отац.
Следећих неколико година сестре Гам су, у клавирској пратњи мајке, изводиле различите нумере у позоришту њиховог оца. У јуну 1926. године, након гласина да Френк има сексуалних склоности према мушким глумцима у његовом позоришту, породица је морала да се пресели у градић Ланкастер у Калифорнији. Френк је и у овом граду купио и комплетно опремио позориште, настојећи да обезбеди најбоље услове за глумачки и музички развој своје три кћерке.
„Сестре Гам“ Сестре Гам су 1928. године почеле да похађају школу плеса коју је водила Етел Меглин. Сестре су, заједно са осталим плесачима, наступале на годишњим Божићним приредбама. Етел Меглин је омогућила сестрама да 1929. године остваре своје прве улоге у краткометражном филму „Велики шоу“. Одмах потом су уследиле и улоге у филмовима: „Одмор у земљи прича“ (у којем се Франсес први пут појавила самостално у једној сцени) и „Венчање Џека и Џил“. Након заједничког наступа у филму „Мехурићи“, сестре Гам су свој последњи заједнички наступ у филму оствариле 1935. године, улогама у краткометражном филму -{La Fiesta de Santa Barbara}-.
Сестре су, 1934. године, наступиле са својом позоришном представом у „Оријентал театру“ у Чикагу и на тај начин крунисале вишегодишње успешно извођење представе у мањим позориштима. Међутим, овога пута су сестре наступиле под заједничким, званичним именом „Сестре Гам“. Џорџ Џизел, који је заједно са сестрама учествовао у представи, предложио им је да промене назив „Сестре Гам“ (), због тога што је реч Гам подстицала публику на сталан смех. „Сестре Гам“ су промениле име у „Сестре Гарланд“ (), а Франсес је своје име убрзо променила у Џуди, инспирисана песмом Хоагија Кармајкла.
Постоји неколико прича у погледу начина на који су сестре одабрале ново име „Гарланд“. Према једној верзији, ново име групи дао је Џизел по угледу на лик Лили Гарланд из филма „Двадесети век“, који се у то време приказивао у „Оријентал театру“. Друга верзија говори о томе да су сестре ново име добиле по узору на филмског критичара Роберта Гарланда.Judy: Beyond the Rainbow. Biography. , Приступљено 1. 1. 1999. Лорна Лафт, кћерка Џуди Гарланд, у једном интервјуу је истакла да су сестре групи дале ново име након што је Џизел изјавио да је трио певачица „изгледао лепше од венца пуног цвећа“.Luft, Lorna (13 January 1996). Me and My Shadows: Living With the Legacy of Judy Garland - A Family Memoir. Pocket Books. , Приступљено 21. 8. 1998. Још једна верзија је изашла на видело када је Џизел био гост у телевизијској емисији коју је Џуди Гарланд водила 1963. године. У тој емисији, Џизел је навео да му се приликом слања телеграма глумици Џудит Андерсон, у коме је споменуо и реч венац () тај термин просто „урезао“ у памћење.(1963-11-01). Episode 12: The Judy Garland Show. Number 12. Када га је трио сестара замолио да им предложи ново име за назив групе, Џизел је без размишљања изабрао реч ГАРЛАНД.()
Уговор са Метро-Голдвин-Мејером
Џуди Гарланд је 1935. године потписала уговор са продуцентском кућом Метро-Голдвин-Мејер. Неколико месеци раније, Џуди је имала тестирања у телевизијском студију Метро-Голдвин-Мејера, али та тестирања нису испунила очекивања званичника продуцентске куће, тако да Џуди није ушла у ужи избор. У том тренутку, званичници продуцентске куће нису знали шта да раде са Џуди, која је са тринаест година била стара за улоге у дечјим филмовима, али је са друге стране ипак била и сувише млада за озбиљну улогу у неком високобуџетном филму. Физички изглед Џуди Гарланд је створио озбиљну дилему код званичника продуцентске куће Метро-Голдвин-Мејер. Висока само метар и педесет један центиметар, Џуди Гарланд, са својим физичким изгледом који су одликовали невиност и чедност, још увек није била спремна да преузме одговорност коју је са собом носила улога гламурозне даме у неком од филмова. Џуди је била веома забринута и узнемирена, јер је сматрала да су њени наступи били сувише бојажљиви. „Џуди је у то време била у истој продуцентској кући заједно са Авом Гарднер, Ланом Тарнер и Елизабет Тејлор, правим лепотицама“, истакао је Чарлс Вотерс, који је режирао многобројне филмове у којима је Гарландова глумила. „Џуди је зарађивала огромне суме новца, остваривала је велике успехе, али је и даље била ружно паче ... Ја мислим да је то оставило веома штетан утицај на њено емотивно стање. Заправо, мислим да је тај утицај трајао до краја њеног живота.“(1972). Judy: Impressions of Garland. Omnibus.
Њену несигурност је још више погоршавао став директора студија, Луја Б. Мејера, који се према њој односио као према „малом грбавцу“.Wayne, Jane Ellen. The Golden Girls of MGM. Carroll and Graf. . Током првих година проведених у студију, Гарландова је била принуђена да облачи једноставне костиме без шара и украса или чипкасте младалачке хаљине. Продуценти су настојали да на тај начин истакну њен чедан изглед и безбрижан поглед. Гарландова је такође била приморана да носи специјалне превлаке (протезе) за зубе, како би јој осмех био лепши, а на њен нос су приликом снимања стављани специјални улошци пресвучени гумом и обојени бојом која је била потпуно иста боји коже. Џуди је у прво време извршавала различите функције у студију, све док није добила главну улогу заједно са Дијаном Дербин у краткометражном мјузиклу „Сваке недеље“. Филм је послужио као својеврстан тест за обе глумице, како би званичници одлучили која ће од ове две глумице остати у овој продуцентској кући, јер су сматрали да обе глумице не би требало да буду у истој глумачкој постави. Метро-Голдвин-Мејер је на крају ипак одлучио да задржи обе глумице, али је у међувремену Дијана Дербин иступила из продуцентске куће, потписавши уговор са продуцентском кућом „Универзал“.
лево|мини|200п|Џуди Гарланд са Микијем Рунијем у филму „Енди Харди ће пронаћи љубав“ из 1938.
Дана 16. новембра 1935. године, у току припрема за једну емисију на радију, Гарландова је сазнала да се здравствено стање њеног оца, који је био хоспитализован због менингитиса, нагло погоршало. Следећег јутра, 17. новембра 1935. године, Френк Гам је преминуо. Гарландова је у емисији на радију отпевала песму -{Zing! Went the Strings of My Heart}-, коју је посветила свом оцу и која ће касније постати незаобилазна на њеним многобројним концертима.
Гарландова је недуго затим привукла пажњу званичника продуцентских кућа отпевавши песму „-{You Made Me Love You}-“, коју је посветила Кларку Гејблу на његовој рођенданској забави. Џуди је ову песму отпевала на тако леп начин да јој је Кларк Гејбл предложио да отпева једну нумеру и у филму „Мелодија са Бродвеја 1938.“ (1937).
Продуцентска кућа Метро-Голдвин-Мејер је остварила изузетан успех реализацијом филмова у којима су главне улоге играли Џуди Гарланд и Мики Руни. Њих двоје су први пут заједно играли у филму „Тороубредови не плачу“ из 1937. године. Постали су права сензација, па су недуго затим играли заједно у филму „Анди Харди ће пронаћи љубав“. Гарландова је заједно са Рунијем глумила у девет филмова.
Како би одржала невероватан темпо снимања једног филма за другим, продуцентска кућа је Рунију, Џуди и осталим младим глумцима давала да конзумирају амфетамине и барбитурате пре спавања.(2004-02-25). Judy Garland: By Myself - American Masters. За Џуди Гарланд, ова регуларна доза лекова довела је до животне борбе против зависности, која се на крају ипак завршила трагично. Џуди Гарланд је касније осудила „робовски“ распоред рада у Метро-Голдвин-Мејеру, истичући да јој је ова продуцентска кућа „украла“ младост. Упркос успешним филмовима и певачкој каријери, похвалама критике и њеној способности да испуни концертне дворане широм света, Џуди Гарланд никада није имала довољно самопоуздања и стално је захтевала од пријатеља да је уверавају да је талентована и привлачна. Оскар Левант се у једном интервјуу касније присетио да је „Џуди Гарланд на забавама могла да пева целу ноћ, бескрајно ... али када је требало да своју енергију и таленат пренесе на филм, то никако није могла да учини“
„Чаробњак из Оза“
мини|200п|Џуди Гарланд као Дороти Гејл у филму „Чаробњак из Оза“ из 1939. године Са својих шеснаест година, Гарландова је добила улогу Дороти Гејл у филму „Чаробњак из Оза“ (1939), у коме је отпевала нумеру „Негде изнад дуге“ (), по којој ће заувек остати упамћена. Иако су продуценти Артур Фрид и Мервин Лерој од самог почетка желели да Гарландова игра главну улогу у овом филму, директор студија Мејер настојао је да по сваку цену за ову улогу одабере Ширли Темпл, која је у то фреме имала уговор са продуцентском кућом -{20th Century Fox}-. Пошто тај план није успео, Гарландова је добила главну улогу. Било је предвиђено да у првих неколико сцена филма Гарландова носи плаву перику, али се од тога убрзо одустало. Џуди Гарландова је морала да носи специјалан корсет који је смањивао њене облине и чинио је млађом. Њен једини костим у филму, плава памучна хаљина, изабран је тако да укаже на „замагљеност“ њеног физичког изгледа.