Јулијски Алпи (, ) су горски масив који се простире од североисточне Италије до Словеније. Име носе по римском владару Гају Јулију Цезару. Њихов највиши врх уједно је и највиши врх Словеније – Триглав (2.864 m), а други по висини је италијански Монтаж (2.753 -{m}-). Велики део Јулијских Алпа укључен је у Триглавски национални парк.https://www.britannica.com/place/Julian-Alps
Етимологија Јулијски Алпи су у античко доба били познати као „Alpe Iulia”, затим као „Alpes Juliana” око 670. лета Господњег, „Alpis Julia” око 734. и „Alpes Iulias” 1090. Попут муниципијума „Forum Julii” (данас Чивидале дел Фријули) у подножју планина, планински венац добио је име по Јулију Цезару из породице Јулијеваца, вероватно због пута који је изградио Јулије Цезар, а довршио Август.
Површина Јулијски Алпи заузимају површину од 4.400 -{km²}-, а на територији Словеније граниче се са долинама река Саве и Соче.
Геолошка структура Јулијски Алпи су део Јужних кречњачких Алпа. Сачињавају их наслаге кречњака из времена мезозоика и доломита из тријаса. Зато се нагло успињу а врхови и гребени су назупчани. Између горских гребена леже дубоке котлине (сутјеске) направљене од ледника (глечера).
Источни Јулијски Алпи мини|250п|Триглав сликан од Дебеле Пећи мини|250п|Поглед на Јулијски Алпи са Вршича.
Важнији врхови по висини:
Триглав (2.864 -{m}-); највиши врх и симбол Словеније Шкрлатица (2.740 -{m}-); Мангарт (2.679 -{m}-) Јаловец (2.643 -{m}-) Разор (2.601 -{m}-) Кањевец (2.569 -{m}-) Присојник (2.547 -{m}-) Шпик (2.472 -{m}-) Крн (2.244 -{m}-); Чрна прст (1.844 -{m}-)
Западни Јулијски Алпи Западни Јулијски Алпи су доста мањи од Источног дела. Леже углавном у Италији, а у Словенији леже само делови Канинске групе. Већи врхови су:
Монтазио (-{Jôf di Montasio}-) (2.753 -{m}-) Виш (-{Jôf Fuart}-) (2.666 -{m}-) Високи Канин (2.587 -{m}-)
Спољашње везе
Julian Alps - Hribi.net
Референце
Категорија:Планине у Словенији Категорија:Алпи