мини|Медуза - слика из 1895. године
У грчкој митологији, МедузаProbably the feminine present participle of medein, "to protect, rule over" (American Heritage Dictionary; compare Medon, Medea, Diomedes, etc.). If not, it is from the same root, and is formed after the participle. OED 2001 revision, s.v.; medein in LSJ. је чудовиште у женском облику, ћерка Форкије и Кето.as in Hesiod, Theogony 270, and Pseudo-Apollodorus Bibliotheke, 1.10. Аутор Хигинс наводи да је ћерка Горгона и Кето."From Gorgon and Ceto, Sthenno, Euryale, Medusa".. Њен поглед је био смртоносан и био би окамењен свако ко би је погледао у очи. Имала је још две сестре, Стено и Еуријала, које су биле бесмртне, а она сама је била смртно биће. Имала је змије уместо косе, крила, огромне зубе, канџе и исплажен језик. Нa крају мита, Персеј јој је одрубио главу, а из њеног тела изашли су Пегаз и Хрисаор. Према Хесиоду и Есхилу, живела је и умрла на острву Сарпедону, негде у близини Цистене. Романописац из 2. века Дионисиос Скитобрахион наводи да је живела негде у Либији, док је Херодот тврдио да су Бербери осмислили њен мит, као део њихове религије.
Медузи је главу одсекао јунак Персеј и потом, будући да је задржала способност да претвара посматраче у камен, користио је као оружје док је није дао богињи Атини да је стави на свој штит. У класичној антици слика Медузине главе се појавила у направи за одвраћање зла познатој као Горгонеон.
Трансформација Медуза је рођена као девојка нежних црта и златне косе, која је посветила живот целибату у служби богиње Атине. Упркос томе, њеној лепоти није могао одолети бог Посејдон, који је ушао у Атинин храм и састао се са Медузом. Постоје две теорије о том њиховом сусрету. Према једној теорији, Посејдон је силом зграбио девојку и одузео јој невиност, док према другој, Медуза је прихватила његово удварање и препустила се страстима, те је на крају пристала и да се уда за њега. У оба случаја, Атина је то схватила као вид непоштовања и одлучила да је казни, тако што ју је проклела застрашујућим изгледом. Њена коса је замењена змијама отровницама, кожа је почела да јој пуца и стари, зуби су јој још више израстали, а очи добијале језив изглед. Још један вид казне био је да се свако ко је погледа у очи истог тренутка претварао у камен. мини|лево|Медуза проклета ружноћом
Персеј и Медуза Гласине о постојању Медузе брзо су се прошириле градовима. Била је позната као чудовиште, опасно не само по човека већ и по сва остала жива бића, које живи у земљи Хиперборејаца. Због тога је представљала изазов за ловце на њену главу. Многи ратници желели су да докажу своју храброст и борбеност, тако што ће учинити нешто што никоме пре њих није успело — убити Медузу. Али свако ко је дошао у њено склониште, направио је исту грешку — погледао ју је у очи. Током година и деценија, њен дом само је постајао богатији новим статуама ратника и животиња.
Док су мушкарци безуспешно покушавали да убију Медузу, на острву Сериф живео је Персеј са својом мајком Данајом. У намери да спасе мајку од удаје за краља Полидекта, понудио је овоме Медузину главу ако одустане од женидбе са Данајом. Краљ је одмах пристао, јер је веровао да се Персеј више никада неће вратити на Сериф. Персеј је сазнао где се Медуза налази и припремио се за борбу са њом. Богови су му подарили оклоп и оружје који ће му помоћи у борби. Атина му је дала углачани штит помоћу кога ће моћи да види Медузин одраз. Хермес му је дао несаломив срп од дијаманата којим ће са лакоћом одсећи главу чудовишту. Након тога, прибавио је још и крилате сандале и шлем невидљивости.
Медузина смрт мини|десно|Рубенс: Глава Медузе
Персеј је стигао у земљу Хиперборејаца и дошао до Медузиног скровишта. Загледао се у глатку површину свог штита и видео Медузу како спава. Уз Атинину помоћ, пришао јој је. Змије на њеној глави осетиле су Персејево присуство и пробудиле Медузу. Персеј је на време реаговао и успео да је обезглави. На његово запрепашћење, из њеног мртвог тела изашли су Пегаз и ратник Хрисаор. То су била бића које је Посејдон зачео са Медузом. Персеј је ставио главу у чаробни тоболац. Иако је била мртва, Медузин поглед је и даље био опасан. Са њеном главом одлетео је на југ и пред залазак сунца спустио се у близину дворца Титана Атласа. Пошто је овај био јако негостољубив према њему, он му је за казну показао главу Медузе и претворио га у планину. Затим је кренуо према истоку и прелетео преко Либијске пустиње. Све то време је крв из Медузине одрубљене главе капала по пустињи, где су се из ње намножиле змије отровнице. На крају се вратио кући, отишао до краља Полидекта и рекао да доноси обећани свадбени поклон. Краљ и његова свита су га обасули увредама, па им је на крају показао Медузину главу и све их окаменио. Пошто је спасио мајку нежељеног брака, отишао је до храма богиње Атине и предао јој главу Медузе.
Галерија слика
Наука
Медуза је почаствована следећим научним именима:
Референце
Литература
Servius, In Aeneida vi.289 Lucan, Bellum civile ix.624–684 . Routledge; 1 edition. . Harrison, Jane Ellen (1903) 3rd ed. 1922. Prolegomena to the Study of Greek Religion,: "The Ker as Gorgon"
Smith, William; Dictionary of Greek and Roman Biography and Mythology, London (1873). "Perseus"
Hard, Robin, . Psychology Press, . . Translated by Frank Justus Miller. Revised by G. P. Goold. Loeb Classical Library No. 42. Cambridge, Massachusetts: Harvard University Press, 1977, first published . Online version at Harvard University Press. . Tripp, Edward, . Thomas Y. Crowell Co; First edition (June 1970).
Hesiod, Theogony, 270 (text ) Apollodorus, The Library, book II, part iv, no. 2-3 (text ) Aeschylus, Prometheus Bound, 790–801 (text ) Ovid, Metamorphoses iv. 774–785, 790–801 (text ) Homer, The Iliad, Book 5, line 741 (text); book 8, line 348 (text ); book 11, line 36 (text ) Homer, The Odyssey, Book 11, line 635 (text ) Euripides, Ion, lines 1003–1023 (text ) Apollonius Rhodius, Argonautica, book 4, line 1515 (text) Publius "Virgil" Maro, Aeneid vi.289 (text ) Lucan, The Civil War, book ix.624–684 (text)
Спољашње везе
-{Ancient coins depicting Medusa}- -{"Medusa in Myth and Literary History" – English.uiuc.edu }- -{On the Medusa of Leonardo da Vinci in the Florentine Gallery, by Percy Bysshe Shelley}- -{Theoi Project, Medousa & the Gorgones References to Medusa and her sisters in classical literature and art}-
Категорија:Грчка митолошка створења Категорија:Посејдонове жене Категорија:Чудовишта у грчкој митологији Категорија:Жене у грчкој митологији