Никола Пешић (Београд, 17. мај 1973) српски је вајар, сликар и независни истраживач. Укључен је у академску област Студије западног езотеризма. На Факултету ликовних уметности у Београду прво је дипломирао на одсеку сликарство 1998. године у класи Милице Стевановић, а потом магистрирао вајарство 2002. године у класи Мрђана Бајића. Завршио је и постдипломске студије вајарства 2002. године на Државној академији ликовних уметности у Штутгарту у класи Михе Улмана. Докторирао је 2016. године на Филолошком факултету у Београду са интердисциплинарном тезом из области историје уметности и студија западног езотеризма. Ликовној публици први пут се представио 20. октобра 1997. године, и од тада је присутан на бројним ликовним догађањима у Србији и иностранству. Његови радови, за које је и награђиван, налазе се у неколико колекција широм Србије.
Живот и каријера Рођен је у Београду, 17. мај 1973. године у коме је завршио основно школовање и Средњу медицинску школу.Чубрило, Јасмина (1998), ”Deep Inside”, каталог изложбе ”Bad Time Stories”, Београд: Галерија Звоно.. Дипломирао је сликарство 1998. године на Факултету ликовних уметности у Београду у класи Милице Стевановић. Завршио је постдипломске студије вајарства 2002. године на Државној академији ликовних уметности у Штутгарту у класи Михе Улмана. Магистрирао је вајарство 2002. године на Факултету ликовних уметности у Београду у класи Мрђана Бајића. Током студија био је стипендиста Министарства просвете Републике Србије (1996−1999) и Немачке службе за академску размену ”DAAD” (1999—2002).
Докторирао је 2016. на Филолошком факултету у Београду са интердисциплинарном тезом из области историје уметности и студија западног езотеризма, под називом „Окултура у поетици Марине Абрамовић“.
Живи и ствара у Београду.
Уметничко стваралаштво Никола Пешић се ликовној публици први пут представио 20. октобра 1997. године, када је у галерији Звоно приредио запажену изложбу „Објекти“, која је на ликовној смотри „Од априла до априла“ (1998) у организацији радио-телевизије „Студио Б“. у селекцији Јасмине Чубрило проглашена за најбољу изложбу тога месецаКаталог ”Од априла до априла” (1998), Београд: Студио Б и Југословенска галерија уметничких дела.. Јасмина Чубрило је Пешићеве скулптуре описала као „хибридне творевине, сведених облика, претежно глатких, тактилних, правих или закривљених површина, реализоване комбиновањем различитих материјала“, чија форма „зависи и обликује се према садржајима који се у њих учитавају“; Пешићеви рани радови настали су „деконструкцијом различитих знакова, симбола и иконографских образаца из (визуелне и текстуалне) хришћанске традиције“.
И друга изложба, ”Bad Time Stories” (1998, галерија Звоно), привукла је пажњу критике, па је тако Јован Деспотовић написао да Пешићева уметност „знатно превазилази његове животне и стваралачке године“Деспотовић, Јован (1998),”Загонетке смисла”, дневни лист Данас (17. децембар 1998). Доступно и на: Приступ: 19. март 2017..
У каснијем раду Пешић поред хришћанства реферише и на друге религиозне и духовне традиције, попут гностицизма (нпр. скулптура ”Мрачно око”, 2002)Веб-сајт www.dominante.co #151 Мрачно око (опис скулптуре Николе Пешића). Гордана Васиљевић је тада написала поводом Пешићеве изложбе ”Material World” (2002):
Пешић је излагао на бројним важним ликовним смотрама у Србији: „Октобарском салону“ (1998, 1999Каталог ”40. октобарски салон” (1999), Београд: Културни центар Београда., 2001Каталог ”42. октобарски салон” (2001), Београд: Скупштина Града Београда., 2002.Каталог ”43. Окотабрски салон” (2002), Београд: Културни центар Београда. и 2005Каталог ”46. октобарски салон/Уметност која ради - Catch me!” (2005), Београд: Културни центар Београда.), „Југословенском бијеналу младих“ (1998.Каталог ”3. Југословенски бијенале младих” (1998), Вршац: Уметничка радионица ”Аурора”. и 2002), изложбама „Критичари су изабрали“ (2000Марија Ђорђевић (2000), ”Огледало живота”, дневни лист Политика (6. јануар 2000), ) и „Заобилазне стратегије: један поглед на београдску уметничку сцену деведесетих година прошлог века“ (2012Сеферовић, Нада (2012), Заобилазне стратегије: један поглед на београдску уметничку сцену деведесетих година прошлог века, Београд: Музеј града Београда.), итд. Према Јовану Деспотовићу, Пешић припада групи уметника „без којих је немогуће иоле тачније разабрати слику актуелне промене“ у српској ликовној уметности током 1990-ихДеспотовић, Јован (2006), Нова слика, Београд: Клио, .
Неколико Пешићевих радова налаши се у колекцији Радивоја Дражовића и фирме „Радикс” из БеоградаВукелић, Милан (2008), ”Уметност као последња линија одбране”, дневни лист Блиц (6. октобар 2008), . Пешићеви радови налазе се у колекцијама Музеја Града Београда и Модерне галерије ЦЗК Лазаревац, као и просторијама Библиотеке Шабачке, Математичке гимназије у Београду и ОШ ”Јово Курсула” у КраљевуБиографија на сајту галерије „Звоно“ (линк).
Пешићеву уметност у Србији и иностранству заступа галерија „Звоно”, која га је представљала на сајмовима савремене уметности у Бечу, Келну, Болцану, Москви и Мајамију.
Пешић је аутор визуелног решења награде „Еритроцит“ коју је лист „Политика“ додељивала од 2008. до 2011. за најбољи филм у такмичарском пограму „Европа ван Европе“ на Међународном филмском фестивалу - ФЕСТЂорђевић, Марија (2008), ”Ритуални инвентари”, дневни лист Политика (1. март 2008), . Такође је аутор визуелног решења награде „Ибис“ која се од 2007. године додељује у различитим категоријама на филмском фестивалу „Синема сити“ у Новом СадуВеб-сајт Синема Ситија.
Научни рад Поред ликовне уметности, Пешић се од 2016. године укључио у проучавање западног езотеризма. Бави се научним проучавањем утицаја западног езотеризма на нову уметничку праксу у Југославији, нарочито утицаја њу ејџа на дело Марине Абрамовић„Окултура из ‚духовне кухиње‘ Марине Абрамовић“. Philologia Mediana (VIII/8). Ниш: Универзитет у Нишу, Филозофски факултет, . Докторирао 2016. на Филолошком факултету у Београду са интердисциплинарном тезом из области историје уметности и студија западног езотеризма, под називом „Окултура у поетици Марине Абрамовић“.NaRDuS - National Repository of Dissertations in Serbia. Окултура у поетици Марине Абрамовић. Докторска дисертација Николе Пешића. Аутор је текста биографије Марине Абрамовић на сајту пројекта Универзитета Вирџинија Комонвелт "World Religions and Spiritualities Project"Nikola Pesic (2017). Marina Abramovic. Biography. World Religions and Spiriutalities Project. Године 2017. објавио је студију "Окултно у уметности Марине Абрамовић.
Остале активности Године 2015. Никола Пешић је превео студију Марка Синглтона ”Тело јоге: порекло модерне постуралне праксе” (2010). Аутор је приручника ”Вегански кувар: здрави рецепти” (2011) — првог веганског кувара у Србији.
Награде и признања 1995. Прва награда за сликарство „Петар Лубарда“, Факултета ликовних уметности у Београду.
Галерија Ликовна дела Николе Пешића из различитих периода стварања
Референце
Спољашње везе
Никола Пешић на сајту галерије Звоно Никола Пешић на сајту www.artefacts.net Јован Деспотовић: Никола Пешић — загонетка смисла. Критички осврт на рад Николе Пешића Никола Пешић. Паклена кухиња Марине Абрамовић. Време.
Категорија:Рођени 1973. Категорија:Уметници из Београда Категорија:Српски сликари Категорија:Српски вајари Категорија:Чланови Удружења ликовних уметника Србије Категорија:Студије западног езотеризма