Троскок

Историја У старом веку постизани су у Грчкој скокови преко 16 метара па се претпоставља да се тај резултат односио на збир од три узастопна скока. Године 1465. у Цириху је награђен такмичар који је победио у троскоку, али о самом такмичењу недостају подаци.

У Ирској се у 19. веку, троскок се убрајао у народни спорт, а изводио се скакањем на једној нози. Тим начином Ирац Шенахан је 1888. постигао резултат од 15,25 м који је дуго био светски рекорд у троскоку.

Поред ове ирске технике, у Енглеској се у 19. веку примењивала техника која се заснивала на наизменичној промени ногу на пр. лева-десна-лева.

Правилима ИААФ (Међународна атлетска федерација, данас Светска Атлетика) дозвољена су при троскоку два одраза истом ногом, а трећи другом (десна-десна лева или лева-лева-десна). мини|600п|центар|Филипс Идову скаче троскок на Олимпијским играма у Пакингу 2008. Троскок је био укључен у програм првих Олимпијских игара 1896 у Атини. Тада је победио Американац Џејмс Брендан Коноли резултатом 13,71 м. На наредним играма 1900. у Паризу и 1904. у Сент Луису, такмичари су скакали и из места (без залета), па је Американац Реј Јури 1900. скочио 10,58 м, а 1904. 10,54 м.

Користећи се искуством и техником ранијих скакача Американац ирског порекла Данијел Ахерн је увео скраћен корак за други скок, чиме је постигао активно деловање одразне ноге. То је био почетак тзв. ударне технике, којом је Ахерн 1909. скочио 15,52 м. Између 1909. и 1924. највећи напредак у троскоку је постигнут у скандинавским земљама, где су познати били троскокаши Густаф Линдблом и Вилко Тулос. У Аустралији је Ник Винтер усавршавао технику троскока продужавајући први корак.

Између 1924. и 1939. најбољи су у троскоку били Јапанци који су дали тројицу светских рекордера и олимпијских победника Микио Ода (15,21 м), Чухеи Намбу (15,72 м) и Наото Тојима (16,00 м).

После 1945. доминирали су Бразилац Адемар да Силва (16,00 м — 1950. до 16,56 м — 1955) и совјетски троскокаши Леонид Шчербаков (16,23 м — 1953) и Олег Федосејев 16,70 м — 1959. Пољак Јозеф Шмид, као брз спринтер на100 м, први је успео да прескочи 17 м (17,03 м — 1960).

У Југославији, троскок је у почетку био доста занемарен. Први рекордер био је Ђуро Гашпар са 11,66 м. Јован Микић Спартак први је 1935. прескочио 14,00 (14,05 м). После ослобођења, носиоци Југословенског рекорда се били: А. Загорц, Драго Петрановић, Р. Радовановић, Владимир Њаради, Р. Јоцић. Данас, рекорд држи Милош Срејовић са 17,01 м којим је освојио сребрну медаљу на Балканским играма 1981. у Сарајеву.

Троскок у мушкој конкуренцији се налазио на свим Олимпијадама од првог такмичења 1896. Такмичења у троскоку за жене почела су тек 1990. на Европском првенству у дворани, а затим на Светском првенство 1993. и Олимпијским играма 1996.

Правила такмичења

Садашња међународна правила за атлетска такмичења признају само скок са залетом. Такмичења се изводе на скакалишту која морају имати залетиште и доскочиште. Дужина залетишта, које је обавезно хоризонтално, је неограничена, али обично износи 40—50 м. Сви такмичари имају право на три скока, а шесторо или осморо (зависно од врсте такмичења) имају право на још три покушаја. Као најбољи резултат такмичара узима се његов или њен најдужи скок.

При скоку, скакач мора да се одрази са даске укопане у земљу и поравнате са површином залетишта и јамом за доскок. Ивица даске према јами за доскок зове се линија одраза. У одразу, нога не сме да додирне тло иза те линије. Дужина скока мери се под правим углом од отиска најближег линији одскока, који такмичар учини било којим делом тела у јами за доскок.

Светски рекорди Први светски рекорд у троскоку ИААФ је признала 1911. године. Тренутни рекорд код мушкараца је 18,29 метра, а постигао га је Британац Џонатан Едвардс на Светском првенству у Гетеборгу 7. август 1995. Код жена рекорд држи Јулимар Рохас из Венецуеле са даљином од 15,74 метара постигнутом на Светском првенству у дворани у Београду 20. марта 2022. Апсолутнe листe Од 2000. ИААФ Правило 260.18s (бивше 260.6.a) преправљено је и сада каже да светски рекорди (насупрот светским рекордима у дворани) могу бити постављени у објекту "с кровом или без њега". Данас се листе најбољих резултата у атлетици воде као апсолутне листе, збрајајући резултате постигнуте на отвореном и у дворани.

Апсолутне листе 25 најбољих резултата у троскоку — мушкарци (Напомена: неки атлетичари су по неколико пута скакали у приказаном распону даљина. Приказан је само најбољи резултат сваког атлетичара).

(ажурирано пре )

Ранг Резултат Ветар м/сАтлетичар Датум рођењаНационалност Место Датум 1. 18,29+1,3Џонатан Едвардс 10. мај 1966. Гетеборг, Шведска 7. август 1995. 2. 18,21+0,2Кристијан Тејлор 18. јун 1990. Пекинг, Кина 27. август 2015. 3. 18,18 -0,3 Јордан Дијаз23. фебруар 2001. Рим, Италија11. јун 2024.4. 18,15 +1,7 Енди Дијаз25. децембар 1995. Бирмингем, Уједињено Краљевство15. август 2026.5. 18,14 +0,4 Вил Клеј13. јун 1991. Лонг Бич, САД29. јун 2019. 6. 18,09-0,4 Кени Харисон13. фебруар 1965. Атланта, САД 27. јул 1996. 7. 18,080,0Педро Пабло Пичардо30. јун 1993. Хавана, Куба 28. мај 2015. 8. 18,07 Иг Фабрис Занго25. јун 1993. Објер, Француска16. јануар 2021. 9. 18,04 +0,3 Теди Тамго15. јун 1989. Москва, Русија 18. август 2013. 10. 17,97+1,5Вили Бенкс11. март 1956. Индијанаполис, САД 16. јун 1985. 11.17,92+1,6Христо Марков27. јануар 1965. Рим, Италија 31. август 1987. +1,9Џејмс Бекфорд9. јануар 1975. Одеса, САД 20. мај 1995.13.17,90+1,0Владимир Иноземцев25. мај 1964. Братислава, Чехословачка 20. јун 1990. +0,4Жадел Грегорио16. септембар 1980. Белем, Бразил 20. мај 2007.15. 17,89 0,0 Жоао Карлос де Оливеира28. мај 1954. Мексико Сити, Мексико15. октобар 1975.16. 17,87+1,7Мајк Конли5. октобар 1962. Сан Хозе, САД27. јун 1987. +1,3Џејдон Хиберт17. јануар 2005. Батон Руж, САД13. мај 2023.18. 17,86 +1,3 Чарлс Симпкинс19. октобар 1963. Кобе, Јапан2. септембар 1985.19. 17,85 +0,9 Јоелби Кесада4. август 1973. Атина, Грчка8. август 1997.20. 17,83 Алисер Урутија22. септембар 1974. Синделфинген, Немачка1. март 1997. Кристијан Олсон25. јануар 1980. Будимпешта, Мађарска7. март 2004. 22. 17,81+1,0Мариан Опреа6. јун 1982. Лозана, Швајцарска5. јул 2005. +0,1Филипс Идову30. децембар 1978. Барселона, Шпанија29. јул 2010.24. 17,78+1,0Николај Мусијенко16. децембар 1959. Лењинград, СССР7. јун 1986. +0,8Мелвин Листер29. август 1977. Сакраменто, САД17. јул 2004. ***Напомена: означава да је резултат остварен у затвореном простору (у дворани) и да је бољи од свих резултата тог такмичара на отвореном.

Апсолутне листе 25 најбољих резултата у троскоку — жене (Напомена: неке атлетичарке су по неколико пута скакале у приказаном распону даљина. Приказан је само најбољи резултат сваке атлетичарке).

(ажурирано пре )

Ранг Резултат Ветар м/сАтлетичарка Датум рођењаНационалност Место Датум1. 15,74(15,67 на отвореном) Јулимар Рохас21. октобар 1995.Београд, Србија20. март 2022. 2. 15,50+0,9 Инеса Кравец 5. октобар 1966. Гетеборг, Шведска 10. август 1995.3. 15,39+0,5 Франсоаз Мбанго Етон14. април 1976. Пекинг, Кина 17. август 2008. 4. 15,36 Татјана Лебедева21. јул 1976. Будимпешта, Мађарска 6. март 2004. 5. 15,32+0,9 Хрисопији Девеци2. јануар 1976. Атина, Грчка 21. август 2004. 6. 15,310,0 Катерин Ибаргвен12. фебруар 1984. Монако, Монако 18. јул 2014. 7. 15,29+0,3Јамиле Алдама14. август 1972. Рим, Италија 11. јул 2003. 8. 15,28+0,9Јархелис Савињ13. новембар 1984. Осака, Јапан 31. август 2007.9. 15,25+1,7 Олга Рипакова30. новембар 1984. Сплит, Хрватска 4. септембар 2010. +1,8 Теа Лафонд5. април 1994. Загреб, Хрватска 26. јун 2026.11.15,200,0Шарка Кашпаркова20. мај 1971. Атина, Грчка 4. август 1997. -0,3Тереза Маринова25. септембар 1977. Сиднеј, Аустралија 24. септембар 2000.13. 15,18 +0,3 Ива Пранџева15. фебруар 1972. Гетеборг, Шведска10. август 1995.14. 15,16+0,1Родика Матеску13. март 1971. Атина, Грчка4. август 1997. Ашија Хансен5. децембар 1971. Валенсија, Шпанија28. фебруар 1998. +0,7Тресија Кеј Смит5. новембар 1975. Линц, Аустрија2. август 2004.17. 15,14 +1,9 Надежда Аљохина22. септембар 1978. Чебоксари, Русија26. јул 2009.18. 15,13 +1,3 Давислејди Велазко4. септембар 1999. Доха, Катар19. јун 2026.19. 15,12 Џезмин Мур1. мај 2001. Албукерки, САД11. март 2023. 20. 15,09+0,5Ана Бирјукова27. септембар 1967. Штутгарт, Немачка21. август 1993. -0,5Ина Ласовскаја17. децембар 1969. Валенсија, Шпанија31. мај 1997.22. 15,08 Марија Шестак17. април 1979. Атина, Грчка13. фебруар 2008. +0,1Сали Сар14. октобар 2002. Хожов, Пољска23. август 2026.24. 15,07 -0,6 Параскеви Цијамита10. март 1972. Севиља, Шпанија22. август 1999.25. 15,06 -0,1 Лејанис Перез Хернандез10. јануар 2002. Монако, Монако10. јул 2026. ***Напомена: означава да је резултат остварен у затвореном простору (у дворани) и да је бољи од осталих резултата те такмичарке на отвореном. Светски и континентални рекорди на отвореном за мушкарце (ажурирано пре ) Рекорди Резултат Атлетичар Датум рођења Националност Место Датум Старост рекорда СР 18,29 Џонатан Едвардс 10. мај 1966. Гетеборг, Шведска 7. август 1995. ОР 18,09 Кени Харисон 13. фебруар 1965. Атланта, САД 27. јул 1996. ЕР 18,29 Џонатан Едвардс 10. мај 1966. Гетеборг, Шведска 7. август 1995. САР 18,21 Кристијан Тејлор 18. јун 1990. Пекинг, Кина 27. август 2015. ЈАР 17,90 Жадел Грегорио 16. септембар 1980. Белем, Бразил 20. мај 2007. АФР 18,07 Уг Фабрис Занго 25. јун 1993. Обијер, Француска 16. јануар 2021. АЗР 17,68 Рутинг Ву 29. новембар 1995. Ћуџоу, Кина 4. август 2025. ОКР 17,46 Кен Лоравеј 6. јануар 1956. Лондон, Уједињено Краљевство 7. август 1982. РС 17,01 Милош Срејовић 12. април 1956. АК Раднички Сарајево, Југославија 20. септембар 1981. Легенда: СР: светски рекорд • ОР: олимпијски рекорд • ЕР: европски рекорд • САР: рекорд Северне Америке • ЈАР: рекорд Јужне Америке • АФР: рекорд Африке • АЗР: рекорд Азије • ОКР: рекорд Океаније • РС: рекорд Србије

Светски и континентални рекорди на отвореном за жене (ажурирано пре ) Рекорди Резултат Ветар м/с Атлетичарка Датум рођења Националност Место Датум Старост рекорда СР 15,67 +0,7 Јулимар Рохас 21. октобар 1995. Токио, Јапан 1. август 2021. ОР ЕР 15,50 +0,9 Инеса Кравец 5. октобар 1966. Гетеборг, Шведска 10. август 1995. САР 15,29 +0,3 Јамиле Алдама 14. август 1972. Рим, Италија 11. јул 2003. ЈАР 15,67 +0,7 Јулимар Рохас 21. октобар 1995. Токио, Јапан 1. август 2021. АФР 15,39 +0,5 Франсоаз Мбанго Етоне 14. април 1976. Пекинг, Кина 17. август 2008. АЗР 15,25 +1,7 Олга Рипакова 30. новембар 1984. Сплит, Хрватска4. септембар 2010 ОКР 14,04 +2,0 Никол Младенис 22. септембар 1975. Хобарт, Аустралија 9. март 2003. +1,8 Перт, Аустралија 7. децембар 2003. РС 14,56 -0,4 Биљана Топић 17. октобар 1977. ,АК Војводина Солун, Грчка 13. септембар 2009. Легенда: СР: светски рекорд • ОР: олимпијски рекорд • ЕР: европски рекорд • САР: рекорд Северне Америке • ЈАР: рекорд Јужне Америке • АФР: рекорд Африке • АЗР: рекорд Азије • ОКР: рекорд Океаније • РС: рекорд Србије

Листа најбољих резултата у троскоку у дворани — мушкарци Ово је листа атлетичара који су скочили више од 17,70 м, са стањем на дан 27. септембар 2026.

(Напомена: већина атлетичара је више пута прескочила наведене дужине. Приказан је само најбољи резултат сваког атлетичара.)

Троскок

Źródło i licencja