Раде Шербеџија (Бунић, 27. јул 1946) хрватски и југословенски је глумац српског порекла.
Младост мини|Као Ивица Кичмановић у серији „У регистратури” (1974)
Рођен је 27. јула 1946. године у српској породици у личком селу Бунић, код Титове Коренице у данашњој Хрватској. Отац му се звао Данило (1913—2017), а мајка Стана.Преминуо отац Радета Шербеџије („Вечерње новости”, 23. јануар 2017)
За себе је изјавио да је Крајишник, човек, Србин из Хрватске као и да се поноси својим српским родом и хрватском домовином.
Раде је одрастао у Славонији, у Винковцима. Матурирао је у винковачкој гимназији. Дипломирао је 1969. године на Академији за позориште, филм и телевизију у Загребу, након чега је убрзо ангажован у загребачком драмском казалишту Гавела. Након тога наизменично ради као слободни уметник, с ангажманом у ХНК Загреб, те поновно у „Гавели“. Надарен, посебне глумачке технике, и рационалан и темпераментан, сугестиван, врсне дикције, с лакоћом изводећи и физички најтеже сцене, показао се подједнако уверљив у улогама класичног (нпр. Шекспирови Хамлет и Ричард III) и модерног репертоара (нпр. Ибзенов Пер Гинт) — у разним жанровима, и у позитивним и у негативним ликовима. Добитник је многих признања (трипут награђен на Стеријином позорју, Награда „Владимир Назор“, Награда „Дубравко Дујшин“, Награда „Орландо“ на Дубровачким љетним играма). На филму је дебитовао споредном улогом у Илузији (1967) Крсте Папића, док прву главну — младића на животној прекретници — тумачи у Гравитацији или фантастичној младости чиновника Бориса Хорвата (1968) Б. Иванде.
Раст популарности Од тада све чешће наступа у главним улогама, ушавши у круг најбољих југословенских глумаца и глумећи у филмовима разних жанрова — од ратних драма до савремене тематике. Почетком ’70-их запажене су му улоге комунистичког активисте дезоријентисаног у приватном животу у Црвеном класју (1970) Живојина Павловића те сеоског младића суоченог с неправдом у Представи „Хамлета“ у селу Мрдуша Доња (1973) Крсте Папића. У то време истиче се и у филмовима који критички осликавају југословенску савременост: као каријеристички композитор (што потврђује његову способност карактеризације морално амбивалентних особа) у филму Браво маестро (1978) Рајка Грлића (Златна арена у Пули) и као новинар у истоименом филму (1979) Фадила Хаџића. По драмском писцу Душану Јовановићу, Шербеџија је био: Популаран и уздизан до неба у свим републикама бивше државе. Посвуда је имао пријатеље, обожаватеље, заштитнике. Глумио је у најугледнијим казалишним институцијама, на елитним фестивалима, а такођер и у провокативним алтернативним пројектима. Радио је с режијским легендама Крстом Спајићем, Живојином Павловићем, Љубишом Ристићем. Дружио се с Крлежом, с политичким дисидентима и наступао на забавама предсједника Јосипа Броза Тита. Раде Шербеџија био је икона југославенског културног простора. Гламурозан и амбивалентан, заводљив и контроверзан.Раде Шербеџија, наведено дело
На врхунцу славе Најуспешнија филмска година за Шербеџију је вероватно била 1986, када му две улоге у филмовима добијају титулу најуспешнијих на Пулском фестивалу: револуционара који се не сналази у поратном времену у Вечерњим звонима Лордана Зафрановића (Златна арена) и радника огорченог сиромаштвом и животним недаћама у Сну о ружи Ж. Тадића (Велика повеља у Нишу). Великог радног потенцијала, с успехом глуми и на телевизији: у ТВ серијама У регистратури, Никола Тесла (у насловној улози), Просјаци и синови и Бомбашки процес (као Јосип Броз Тито). Године 1982. добио је годишњу награду аустралијске телевизије Сами за главну улогу у аустралијској телевизијској екранизацији драме Ослобођење Скопља Д. Јовановића. Објавио је 2 збирке песама: Промјенљиви и Црно, црвено. Био је предавач сценског говора и глуме на Академији за казалиште, филм и телевизију у Загребу те као ванредни професор глуме на Академији уметности у Новом Саду.
Одлазак у емиграцију Године 1992. одлази у свет, где се такође пробио како сјајан глумац. Прво је кратко живео у Љубљани, а затим прелази у Америку. Упркос томе што је већ глумио у 80-ак филмова дистрибуисаних углавном на подручју бивше Југославије, пробој у светске воде задобио је филмом Ханин рат (1988) и филмом Пре кише (1994) Милча Манчевског. Године 1996, Шербеџија је играо оца избеглице у филму Белма и новозеландског имигранта у филму Broken English. Потом су уследиле улоге у водећим холивудским филмским остварењима у филмовима Свемирски каубоји, Немогућа мисија 2, Моћни Џо Јанг, Снеч итд.
Познат је и по читању поезије, а и по позоришним представама. Покренуо је и нови театар „Улисис“ у Пули који је премијеру доживио с представом „Краљ Лир“ на Брионима под редитељском палицом његове супруге Ленке.
Радио је с многим великим именима као што су Ванеса Редгрејв, Филип Нојс или Том Круз, Стенли Кјубрик и Клинт Иствуд.
Фестивали Загреб: Да се разумијемо (Вече шансона), победничка песма, '82 Гледај у ријеку право (Вече нових трендова шансоне), '86 Надвожњак са Трње, '89 Балада о трњу, награда за најзагребачкију песму фестивала, '89
Звуци Паноније, Осијек: Панонске трешње, '83
CMC festival, Пула: Ми смо шампиони љубави (Ревијално вече фестивала, дует са Максом), 2008.
Сплит: Куд плови овај брод (Вече познати певају, дует са Кемалом Монтеном), 2010.
Далматинска шансона, Шибеник: Бродови (са бендом Западни колодвор), 2016. Бродови / Дјевојка из мога краја / Не дај се, Инес (Вече интернационалне музике), 2016.
Лични живот Ожењен је Ленком Удовички, са којом има ћерке Нину, Милицу Алму и Вању. Из првог брака има ћерку Луцију и сина Данила. Поред хрватског, поседује словеначко и македонско држављанство.
Награде и признања У јануару 2011. године уврштен у Прес Магазинову листу „100 најпознатијих Срба у свету“.ИН4С: 100 најпознатијих Срба у свету 16. јануар 2011. Награда Браћа Карић - 2016. У јуну 2018. године додељена му је награда Александар Лифка за допринос европској кинематографији.Radetu Šerbedžiji nagrada "Aleksandar Lifka" 5. јун 2018
Улоге
|- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 1960-е |- | 1966. || Прикупљање храбрости ||Скалпер |- | 1966. || Седам сати и петнаест минута ||Томица |- | 1967. || Илузија || |- | 1967. || Црне птице || |- | 1968. || Освета Кратки филм|| |- | 1968. || Сеанса (ТВ) || |- | 1968. || Маратонци (ТВ серија) || |- | 1968. || Гравитација или фантастична младост чиновника Бориса Хорвата || Борис Хорват |- | 1969. || Метеор || |- | 1969. || Чамац за крон-принца || |- | 1969. || -{Dio è con noi}- || |- | 1969. || Седмина || Нико |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 1970-е |- | 1970. || Каинов знак || Милан |- | 1970. || Сам човјек (ТВ филм)|| |- | 1970. || Сам човјек (ТВ серија) || |- | 1970. || Папагај || Младић |- | 1970. || Иду дани || Редитељ |- | 1970. || Црвено класје || Јужек Хедл |- | 1971. || Путовање на мјесто несреће || Влатко |- | 1971. || У гори расте зелен бор || Домобран кицош |- | 1972. || Просјаци и синови || Матан Потрка |- | 1972. || Послијеподне једног фазана || Обијесни младић |- | 1972. || Рођендан мале Мире || |- | 1972. || Звезде су очи ратника || Учитељ Раде |- | 1973. || Пеликани || |- | 1973. || Живјети од љубави || Давор |- | 1973. || Бегунац || Иван |- | 1974. || Ноктурно || Лучио Кларић |- | 1974. || Тојота Корола 1000 || |- | 1974. || Обешењак || |- | 1974. || У регистратури (ТВ серија)|| Ивица Кичмановић |- | 1974. || Представа „Хамлета“ у Мрдуши Доњој || Јоцо Шкокић/Хамлет |- | 1974. || Ужичка република || Мајор Коста Барац |- | 1975. || Песма (ТВ серија)|| Мића Рановић |- | 1976. || Ужичка република || Мајор Коста Барац |- | 1976. || Ноћна скела || |- | 1977. || Хајка || Ладо |- | 1977. || Никола Тесла (ТВ серија)|| Никола Тесла |- | 1978. || Бомбашки процес || Јосип Броз Тито |- | 1978. || Браво маестро || Витомир Безјак |- | 1979. || Новинар || Владо Ковач |- | 1979. || Живи били па видјели || |- | 1979. || Повратак || Полицијски командир |- | 1979. || Усијање || Томо |- | 1979. || Иван Горан Ковачић || Иван Горан Ковачић |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 1980-е |- | 1980. || Дувански пут || |- | 1980. || Седам плус седам || Раде |- | 1980. || Госпођица || |- | 1981. || Ослобођење Скопља || Георгиј Потевски |- | 1981. || Туга || милиционер |- | 1981. || Непокорени град || |- | 1982. || 13. јул || Капетан Митровић |- | 1982. || Киклоп || Уго |- | 1982. || Тамбураши ||Стипе Бабур |- | 1982. || Вариола вера || Доктор Грујић |- | 1982. || Живот и прича || |- | 1983. || Киклоп (ТВ серија)||Уго |- | 1983. || Задах тела || Панчо Виља |- | 1983. || Квит посао || Јозо |- | 1983. || Бановић Страхиња || Абдулах |- | 1983. || Ноћ послије смрти || Луцио Кларић |- | 1984. || Штефица Цвек у раљама живота (ТВ серија)|| |- | 1984. || Пејзажи у магли || Лелин отац |- | 1984. || У раљама живота || Интелектуалац |- | 1984. || Уна || Професор Мишел Бабић |- | 1985. || Хрватски народни препород (ТВ серија) || Глумац |- | 1985. || Хорватов избор || Крешимир Хорват |- | 1985. || Живот је леп || Хармоникаш |- | 1986. || Сан о ружи || Валент |- | 1986. || Путовање у Вучјак || Крешимир Хорват |- | 1986. || Вечерња звона || Томислав К. Бурбонски |- | 1987. || Осуђени || Раде |- | 1987. || Човек у сребрној јакни (ТВ серија)|| |- | 1987. || Заљубљени || Душан |- | 1987. || Waitapu || Инспектор Марковић |- | 1987. || Криминалци || Друг Рака |- | 1988. || Вечерња звона (ТВ серија)|| Томислав К. Бурбонски |- | 1988. || Загрљај (ТВ серија)|| |- | 1988. || Вечерња звона || Томислав Ковач |- | 1988. || Манифесто || Емиле |- | 1988. || Ханин рат || Капетан Иван |- | 1989. || Повратак Арсена Лупена || Херлок Шолмс |- | 1989. || Човјек који је волио спроводе || Хинко |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 1990-е |- | 1990. || Карневал, анђео и прах || |- | 1990. || Мајстори мрака || Адем Соколовић |- | 1992. || Дезертер || Павле Трусић |- | 1993. || Контеса Дора || Карло Армано |- | 1994. || Магареће године || Наратор |- | 1994. || Пре кише || Александар |- | 1995. || Урнебесна трагедија || Коста |- | 1995. || -{Two Deaths}- || Пуковник Џорџ Лападус |- | 1995. || Белма || Јосип Папац |- | 1996. || Мементо || Официр |- | 1996. || Нечиста крв || Марко |- | 1996. || -{Broken English}- || Иван |- | 1997. || Светац || Иван Третјак |- | 1997. || Трегуа, Ла || Грк |- | 1998. || -{Mare largo}- || Франсоа Рифо |- | 1998. || -{Polish Wedding}- || Роман |- | 1998. || Прашки дует || Јири Колмар |- | 1998. || Моћни Џо Јанг || Андреј Страсер |- | 1999. || Широм затворених очију || Господин Милич |- | 1999. || -{Il Dolce rumore della vita}- || Бруно Мајер |- | 1999. || Стигмата || Марион Петроцели |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 2000-е |- | 2000. || Немогућа мисија 2 || Доктор Некорович |- | 2000. || Свемирски каубоји || Генерал Востов |- | 2000. || Снеч || Борис „Оштрица“ Јуринов |- | 2000. || Је ли јасно, пријатељу? || Милан Рајић |- | 2001. || Јужни Пацифик || Емил де Бек |- | 2002. || -{Ilaria Alpi - Il più crudele dei giorni}- || Миран Хроватин |- | 2002. || Тихи Американац || Инспектор Вигот |- | 2003. || -{Quicksand}- || Олег Бутраскаја |- | 2003. || -{Spooks}- || Виктор Швиткој |- | 2004. || -{Eurotrip}- || Тибор |- | 2004. || Големата вода || Олд Лем |- | 2004. || -{The Fever}- || Дипломата |- | 2005. || -{The Keeper: The Legend of Omar Khayyam}- || Имам Муафак |- | 2005. || -{Short Order}- || Пауло |- | 2005. || Бетмен почиње || бескућник |- | 2005. || -{Go West}- || Љубо |- | 2005. || -{Магла}- || Капетан Блејк |- | 2005. || -{Surface}- || Доктор Александар Цирко |- | 2006. || -{Moscow Zero}- || Сергеј |- | 2006. || -{The Elder Son}- || Макс |- | 2007. || Балкански синдром || Олд Ален |- | 2007. || Брат || Карлос Авиледа |- | 2007. || Тесла || Наратор |- | 2007. || -{Shooter}- || Михаел Сандор |- | 2007. || 24 || Дмитриј Греденко |- | 2007. || -{Say It in Russian}- || Раф Ларин |- | 2007. || Л... кот љубезен || |-