Куштиљ () је насеље у Србији у граду Вршац у Јужнобанатском округу. Према попису из 2022. било је 522 становника.
Овде се налазе Румунска православна црква Светог Теодора Тирона, Кућа у Ул. Задружна бб, Куштиљска брда и ФК Караш Куштиљ.
Историја Назив насеља први пут се помиње Куштиљ 1690. године, Костил (Kostill) 1713. године, Кошчиљ/Кучтиљ 1717. године, Кустељ -{Mélykastély}- 1911. године и опет Куштиљ 1922. године. мини|Кућа у Ул. Задружна бб Изворни облик имена овога места је „ Коштил“, што на старословенском значи „црква“. Недалеко од Куштиља је „-{Valea Sirbu}-", где по предању треба да је постојало српско село, које је може бити претходило овом садашњем селу.
Куштиљ се помиње одмах после 1690. године, а 1713. године имао је 115 кућа. Године 1716. додељен је вршачком диктриту (општина, срез) темишварског Баната. А 1717. године пописано је 100 кућа. Досељавањем Румуна, 1749. године било је у Куштиљу 300 кућа, а 1751. већ 321 кућа.
Године 1735. подигнута је црква брвнара. Парохију је служило два свештеника. По аустријском царском ревизору Ерлеру 1774. године место "Кустил" припада Вршачком округу, Вршачког дистрикта. Становништво је било претежно влашко.Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003. Куштиљ је и 1779. у истом вршачком срезу, темишварског комитета. Од 1829. године изменом добара, прешао је Куштиљ у власништво гроф овске породице Бетлен.
У Куштиљу 1838. године било је православних 1547 и римокатолика 11. Деценију потом, 1848. године било је православних Румуна 2187 и римо-католика 14. Године 1854. пописано је 2224 становника, а атар је обухватао 7851 ланац,. 1865. било је 2 великопоседника и 1311 малопоседника. Око 1885. била угрожена јавна безбедност у Куштиљу. Зато је настањено у њему једно одељење војске, које су становници морали да издржавају. Виноградарство је у Куштиљу било врло напредно. Већ 1865. било је 989 ланаца винограда. 1883 био лозом посађен 2271 ланац. Те године појавила се филоксера и уништила винограде.
За време преврата (1918) побунили су се овдашњи сељаци. „ Бележник“ са својом породицом био је приморан да бежи из Куштиља. Већ 1921. пописано је 1963 становника, од којих је било Срба 6, Немаца 4, Мађара 11, Румуна 1897, осталих 44. Код повлачења границе (1924) остао је општински пашњак у Краљевини Румунији.
Демографија У насељу Куштиљ живи 646 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,9 година (39,3 код мушкараца и 42,4 код жена). У насељу има 215 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,74.
Ово насеље је великим делом насељено Румунима (према попису из 2002. године).
График промене броја становника током 20. века
Референце
Литература
Коришћена литерарура
Извор Монографија Подунавске области 1812-1927 саставио Др, Владимир Марган бив. Председник Обласног одбора Комесар Обласне Самоуправе, објављено 1927„Напредак Панчево,, Територија Подунавске Области написао Др. Владимир Марган Председник Обл. Одбора Смедереву 1928. Историјиски преглад Подунавске Области Банатски део написао: Феликс Милекер библиотекар и кустос градске библиотеке и музеја у Вршцу 1928 г. -{A delibláti homok hőmérséklet ingadozása-u.a. (Mathem. És természtud. Ertes.}-) 1903 -{Délmagyar. őskori régisiségi leletei; Milecker Felix Temesvár 1891.}- -{Der europäische Flugsand J. 1873.}- Летопис Период 1812 – 2009 г. Пешчари Написао М. Марина:(Beč 2009) Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању о селу Куштиљ настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани:
Спољашње везе
Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (-{Fallingrain}-) Гугл сателитска мапа (-{Maplandia}-) План насеља на мапи (-{Mapquest}-)
Категорија:Википројект географија/Насеља у Србији Категорија:Насељена места у Вршцу Категорија:Насељена места у Војводини