Императив (од ) или заповедни начин је глаголски начин којим се изражавају заповести и жеље да се обаве одређене радње; њиме се може исказивати молба, савет или наредба. Императив има само 2. лице једнине и 1. и 2. лице множине. Међутим, за 3. лице једнине и множине употребљава се конструкција која се састоји од речце нека и 3. лица једнине односно множине презента глагола који се мења.
Императив у српском језику гради се тако што се на презентску основу глагола (која се добија одбијањем наставка за 3. лице множине презента) додају двојаки наставци: -и, -ј (за 2. лице једнине) -имо, -јмо (за 1. лице множине) -ите, -јте (за 2. лице множине)
Примери: Наставци -и, -имо, -ите:
видети (виде → вид) 2. лице једнине: види 1. лице множине: видимо 2. лице множине: видите
Описне конструкције за 3. лице: за 3. лице једнине: нека види за 3. лице множине: нека виде
Наставци -ј, -јмо, -јте:
певати (певају → пева) 2. лице једнине: певај 1. лице множине: певајмо 2. лице множине: певајте
Описне конструкције за 3. лице: за 3. лице једнине: нека пева за 3. лице множине: нека певају
Категорија:Лични глаголски облици