мини|гојазна девојка
Гојазност (), или колоквијално дебљина, дебелост, је хронична болест (болесно стање), која се испољава прекомерним накупљањем масти у организму и повећањем телесне масе. Свако повећање телесне масе за 10% и више од идеалне означава се као гојазност. Особе се сматрају гојазнима када њихов индекс телесне масе (), мера која се добија када се телесна маса особе у килограмима подели квадратом висине те особе у метрима, прекорачи , док се особе у опсегу дефинишу као претешке. Неке источноазијске земље користе ниже вредности. Епидемија овог обољења је широм света у сталном порасту, па се гојазност сврстава међу водеће болести савремене цивилизације. Она доводи до бројних и тешких компликација на многим органима и органским системима, делујући истовремено на два поља. Осим што спада у главне факторе ризика за настанак широке лепезе кардиоваскуларних обољења, она делује и индиректно (агравирајућим ефектом) узрокујући друге болести. На тај начин, гојазност поред очигледних естетских, може да створи и озбиљне здравствене проблеме и да тако утиче на квалитет живота. Гојазност повећава вероватноћу појаве разних обољења, нарочито срчаних обољења, дијабетеса типа 2, опструктивне апнеје током сна, одређених врста рака, артрозе и астме.-{Is obesity a risk factor for asthma?}-
Гојазност је најчешће узрокована комбинацијом прекомерног уноса енергетски хранљивих материја, недостатка физичке активности и генетске осетљивости, мада су на неке случајеве утицали првенствено гени, поремећаји ендокриног система, лекови или психијатријска болест. Докази који подржавају став да неке гојазне особе једу мало, а ипак добијају на маси услед слабог метаболизма су ограничени; у просеку, гојазне особе имају већи утрошак енергије у поређењу са негојазним особама због тога што је више енергије неопходно да би се одржавала повећана телесна маса.
Гојазност се углавном може спречити комбинацијом друштвених промена и личних избора. Контролисана исхрана и физичка активност су главни аспекти лечења гојазности. Квалитет исхране се може унапредити смањивањем конзумације хране богате енергијом, као што је она са високим садржајем масти и шећера, као и повећањем конзумације дијететских влакана. Медицински препарати против гојазности се уз одговарајућу исхрану могу узимати ради смањења апетита или спречавања апсорпције масти. Ако контролисана исхрана, вежба и медицински препарати нису ефикасни, желудачни балон може помоћи код смањења масе или се може обавити операција ради смањења запремине желуца и/или дужине црева, што доводи до бржег засићења и смањене могућности апсорпције хранљивих материја из хране.
Гојазност је водећи узрок смрти који се може спречити широм света, са све већом распрострањеношћу код одраслих и деце, а надлежни је сматрају једном од најозбиљнијих проблема здравства у 21. веку. Године 2015, 600 милиона одраслих (12%) и 100 милиона деце су били гојазни у 195 земаља. Гојазне особе се често осећају дискриминисано у већем делу модерног света (нарочито на Западу), иако је током историје гојазност нашироко била сматрана симболом богатства и плодности, што и данас јесте случај у неким деловима света. Гојазност се подједнако често јавља у свим животним добима. У дечјем узрасту она је подједнако честа код дечака и девојчица, а после пубертета је чешћа код жена него код мушкараца. Године 2013, Америчка медицинска асоцијација је класификовала гојазност као болест. Човек са највећом масом је био Американац Џон Брауер Миноч (1941—1983), који се уписао у Гинисову књигу рекорда 1978. године са 635 килограма.
Типови гојазности мини|десно|350п| alt = A front and side view of a "super obese" male torso. Stretch marks of the skin are visible along with gynecomastia.|Изузетно гојазан мушкарац са BMI од 47 -{kg/m²}-: маса 146 -{kg}-, висина 177 -{cm}-
Подела гојазности се може извршити на основу више критеријума.
Према распореду масног ткива, два основна типа гојазности су: гиноидни или женски (облик крушке) и андроидни или мушки (облик јабуке). Код гиноидног типа гојазности вишак масног ткива се нагомилава поткожно у доњим деловима тела, око карлице и на бутинама. Код ових особа је уочена већа склоност ка појави механичких компликација у виду отежаног кретања, инсуфицијенције периферне венске циркулације и респираторне инсуфицијенције. Овај тип гојазности може бити присутан код оба пола. Код андроидног типа (централни или висцерални тип) масно ткиво се нагомилава у пределу рамена, грудног коша и абдомена. Овај тип гојазности носи повећан ризик од кардиоваскуларних и метаболичких компликација, као и неких облика карцинома.
У односу на хистолошке карактеристике масног ткива постоји подела на: хиперпластичну и хипертрофичну гојазност. У првом случају се повећава број адипоцита (што је карактеристично за млађе животно доба), а у другом случају њихова запремина.
Гојазност се може поделити и према животном добу настанка, према етиопатогенетским механизмима итд.
Гојазност је болест која се испољава прекомерним накупљањем масти до мере у којој може имати нежељене ефекте на здравље. Одређује се помоћу индекса телесне масе (), а дистрибуција масти се даље процењује уз помоћ односа обима кука и струка и укупних кардиоваскуларних фактора ризика.NHLBI p.xiv Индекс телесне масе је блиско повезан и са процентом масти у телу и укупном количином масти у телу.
Код деце, здрава маса варира у зависности од старости и пола. Гојазност код деце и адолесцената није дефинисана апсолутним бројем, већ у односу на историјску нормалну групу, тако да гојазност представља индекс телесне масе већи од 95.% перцентила. Референтни подаци на којима су ови перцентили засновани потичу из периода између 1963. и 1994. године, и стога на њих није утицало недавно повећање масе.
Процена телесне масе и мерење гојазности Постоји више начина за израчунавање оптималне телесне масе и процену гојазности. Препорука Светске здравствене организације је да се процена степена ухрањености израчунава применом индекса телесне масе (). То је математичка формула која корелише са телесним мастима код одраслих особа и представља однос телесне масе изражене у килограмима и квадрата телесне висине изражене у метрима:
Најчешће коришћене дефиниције, које је успоставила Светска здравствена организација (СЗО) 1997. године, а објавила 2000. године, нуди вредности приказане у следећој табели.
-{BMI}-Степен ухрањеностиРизик за обољевањеРизик за обољевање на основу -{BMI}- и коморбидитета*<18.5Слаба ухрањеностМинималанНизак18.5-25Нормална ухрањеностНизакУмерен25-30Прекомерна ухрањеностУмеренВисок30-35Гојазност -{I}- степенаВисокВрло висок35-40Гојазност -{II}- степенаВрло високЕкстремно висок>40Гојазност -{III}- степенаЕкстремно високЕкстремно висок
Нека тела су унела одређене измене у дефиниције СЗО. Литература из поља хирургије, гојазност „III класе“ дели на додатне две категорије чије тачне вредности су и даље спорне. BMI ≥ 35 или 40 је „тешка гојазност“ BMI ≥ 35 или 40–44,9 или 49,9 је „болесна гојазност“ BMI ≥ 45 или 50 је “екстремна гојазност“
Пошто се код становника Азије негативне последице по здравље развијају при нижим вредностима BMI у односу на белце, неке нације су редефинисале појам гојазности; Јапанци су гојазност дефинисали као било коју вредност ИТМ (BMI) већу од 25 док Кина користи ИТМ (BMI) већи од 28.
Коморбидитет је стање удружено са гојазношћу које се погоршава са повећањем -{BMI}-, а често побољшава уколико се гојазност успешно третира. Коморбидитет везан за гојазност: хипертензија, кардиоваскуларне болести, дислипидемија, дијабетес тип 2, апнеја у сну, остеоартритис, стерилитет и др.
Са повећањем индекса телесне масе расте преваленца компликација гојазности, а при вредностима изнад 30 -{kg/m²}- постаје евидентан и морталитетни ризик.
Дистрибуција масти може се проценити мерењем -{WHR}- (), који представља однос обима струка и кука. Ово је добар индикатор за процену здравственог ризика. Вредности до 1 за мушкарце и до 0,85 за жене су доње граничне вредности. Вредности преко поменутих носе ризик за обољевање, независно, али и удружено са гојазношћу.
Мерење обима струка је још један начин да се процени дистрибуција масног ткива, поготово интраабдоминалних масти. Обим већи од 80 -{cm}- код жена и 94 -{cm}- код мушкараца носи повећан ризик, а преко 88 -{cm}- код жена и 102 -{cm}- код мушкараца висок ризик за настајање разних обољења. Висок однос абдоминалног масног ткива удружен је са хипертензијом, смањеном толеранцијом на глукозу, хиперинсулинемијом и дислипидемијом. Ови симптоми се означавају као „синдром икс“.
Постоји узајамна веза између специфичне масе тела и дебљине кожног набора, тако да се на основу специфичне масе тела може израчунати проценат масти у телу. Због тога, мерењем дебљине кожног набора и поткожног масног ткива, може се добити увид о проценту масти у телу. За мерење дебљине поткожног масног ткива користи се калипер. За рутинско мерење се препоручују следећа четири места: изнад бицепса, трицепса, испод лопатице и изнад карлице са десне стране. Вредност збира се уноси у таблице и чита проценат масти у телу.
Некада се користила и формула по Демолеу, али се она сматра застарелом и непрецизном.
Гојазност код деце Здрав ИТМ опсег зависи од старости и пола детета. Гојазност код деце и адолесцената је дефинисана као БМИ већи него 95. перцентила. Референтни подаци на којима су ови перцентили основани су из 1963 до 1994 и на тај начин нису погођени недавним порастом стопе гојазности. Гојазност дечијег узраста је достигла епидемијске размере у 21. веку, са све већим стопама како у развијеним земљама тако и у свету. Стопа гојазности код канадских дечака је порасла са 11% 1980-их на преко 30% 1990-их година, док је током истог временског периода стопа повећана са 4 на 14% код бразилске деце.
Као и код гојазности одраслих, много различитих фактора доприноси расту стопе гојазности код деце. Промена исхране и смањење физичке активности, се верује, да су два најважнија фактора у изазивању недавног повећања стопе. Због тога што се гојазност код деце често продужава и у одраслом добу и повезана је са бројним хроничним обољењима, деца која су гојазна, се често тестирају на хипертензију, дијабетес, хиперлипидемију и масну јетру. Лечења која се користе код деце су, пре свега утицај на промене начина живота и бихевиоралне технике, иако напори да се повећа активност код деце су имали мало успеха. У Сједињеним Америчким Државама, лекови нису одобрени од стране ФДА за употребу у овој старосној групи.
Утицаји на здравље Прекомерна телесна маса је повезана са разним обољењима, нарочито кардиоваскуларним болестима, дијабетес мелитусом тип 2, опструктивном апнејом током сна, одређеним типовима рака, артрозом и астмом.-{Is obesity a risk factor for asthma}- Као резултат, закључено је да гојазност смањује очекивани животни век.
Компликације болести Метаболичко-хормоналне компликације (шећерна болест тип 2, инсулинска резистенција, дислипопротеинемија, хипертензија), Поремећаји на нивоу циркулишућих хормона и других фактора (цитокина, хормона раста и др), Болести органских система (цереброваскуларна болест, срчана инсуфицијенција, тромбоемболијске компликације, хиповентилациони синдром, холеитијаза, масна инфилтрација јетре, дисфункције имунолошког система, болести коже), Малигне болести, Механичке компликације (артроза, пораст интраабдоминалног притиска, лумбални синдром), Хируршке компликације, Психосоцијалне компликације (стрес, депресија, повећан ризик инвалидитета, компликације на радном месту).
Смртност