Прво раздобље јеврејских владара започиње у гвоздено доба, када се, након времена племенског система, у другој половини 11. века. п. н. е. почиње у Израелу да се успоставља монархија, а траје све до пада под асирску и вавилонску власт. Након времена персијске и хеленистичке превласти, након макабејске побуне у 2. веку п. н. е. успоставља се власт јеврејских етнарха и свештеника у Јудеји, а наставља се влашћу Ирода Великог и његових наследника, који владају разним подручјима данашњег Израела, Палестине, Јордана и Сирије, све до пред крај 1. века, када Римљани коначно преузимају сву власт, а потом (135. године) и преименују провинцију Јудеју у провинцију Сирија-Палестина.

Древни Израиљ 1Исус НавинНав. 1; Суд. 2:8Владар Ханана2ГотоноилСуд. 3:9—11Ратовао против Месопотамије3АодСуд. 3:11—29Ратовао против Моавитског царства4СамегарСуд. 3:315ДебораСуд. 4, 56ГедеонСуд. 6 — 8АвимелехСуд. 97Тола (судија)Суд. 10:1, 28Јаир из ГаладаСуд. 10:3—59ЈатајСуд. 11 — 12:710ЕсевонСуд. 12:8—1011Елон ЗавулонанинСуд. 12:11, 1212Авдон, сын ГиллелаСуд. 12:13—1513СамсонСуд. 13 — 16*ЕмегарСуд. 16:3114Ил1 Цар. 1:1 — 4:1815Самуил1 Цар. 1 — 28

Раздобље јеврејских краљева (око 1030.-587. п. н. е.)

Јединствено краљевство (око 1030.-931. п. н. е.) Шаул, (око 1030—1010. п. н. е.) Јевостеј (око 1012—1010. п. н. е.) Давид, (око 1010.-970. п. н. е.) Авесалом (око 982—979. п. н. е.) Савеј (око 977—976. п. н. е.) Адонија ( --) Соломон, син Давидов (око 970.-931. п. н. е.)

Подељено краљевство (око 931.-587. п. н. е.)

Краљевство Израел (око 931.-721. п. н. е.) Јеробоам I, (око 931.-910. п. н. е.) Надаб, (око 910.-909.) Баша, (око 909.-886. п. н. е.) Ела, (око 886.-885. п. н. е.) Зимри, (владао само 7 дана) Омри, (око 885.-874. п. н. е.) Ахав, (око 874.-853. п. н. е.) Ахазја, (око 853.-852. п. н. е.) Јорам, (око 852.-841. п. н. е.) Јеху, (око 841.-814. п. н. е.) Јоахаз, (око 814.-798. п. н. е.) Јоаш, (око 798.-783. п. н. е.) Јеробоам II, (око 783.-743. п. н. е.) Захарија, (око 743. п. н. е.) Шалум, (око 743. п. н. е.) Менахем, (око 743.-738. п. н. е.) Фекаја, (око 738.-737. п. н. е.) Пеках, (око 737.-732. п. н. е.) Хошеа, (око 732.-724. п. н. е.) Краљевство Јудеја (око 931.-587. п. н. е.) Робоам, син Соломонов (око 931.-913. п. н. е.) Абијам, (око 913.-911. п. н. е.) Аса, (око 911.-870. п. н. е.) Јосафат, (око 870.-848. п. н. е.) Јорам, (око 848.-841. п. н. е.) Ахасија, (око 841. п. н. е.) Аталија, влада као мајка малолетног Јоаша (око 841.-835. п. н. е.) Јоас, (око 835.-796. п. н. е.) Амасија, (око 796.-781. п. н. е.) Озија, познат и као Азарја (око 781.-740. п. н. е.) Јотам, (око 740.-736. п. н. е.) Ахаз, (око 736.-716. п. н. е.) Језекија , (око 716.-687. п. н. е.) Манасија, (око 687.-642. п. н. е.) Амон, (око 642.-640. п. н. е.) Јошија, (око 640-609. п. н. е.) Јоахаз, (око 609. п. н. е.) Јоаким, Јоахазов брат (око 609.-598. п. н. е.) Јехонија, (око 598.-597. п. н. е.) Седекија, Јошијин син (око 597.-587. п. н. е.)

(За раздобље стране превласти на овим просторима до 2. века п. н. е. види: Вавилон, Александар Велики, Селеукиди, Птолемеји.)

Хеленистичко и римско раздобље

Макабејци и Хасмонејци Мататија Хесмонеј (170-166. п. н. е.) Јуда Макавеј (166.-160. п. н. е.), син свештеника Мататије који је повео побуну против Антиоха IV Епифана. Јонатан (160.-143. п. н. е.), брат Јудин, велики свештеник Симон Таси (143.-134. п. н. е.), велики свештеник и етнарх Иван Хиркан I (134.-104. п. н. е.), велики свештеник и етнарх Аристобул I (104.-103. п. н. е.), узима наслов краља Александар Јанеј (103.-76. п. н. е.), краљ Салома Александра (76.-67. п. н. е.), краљица (њен син Хиркан II је велики свештеник) Хиркан II (67. п. н. е.), наслеђује мајку као краљ Аристобул II (67.-63. п. н. е.), краљ и велики свештеник (истиснуо Хиркана са престола) Хиркан II (63.-40. п. н. е.), поновно велики свештеник, а онда и етнарх (47.-41. п. н. е.) Антигон II Мататија (40-37. п. н. е.) Аристобул III Антипатер Идумејац Ирод I Велики и његов брат Фазаел, Идумејци, синови Хиркановог министра Антипатера, тетрарси (41.-40. п. н. е.) Антигон (40.-37. п. н. е.), краљ и велики свештеник, Ирод у бегу

Иродовци Ирод I Велики, оженио Маријамну I, унуку Хиркана II и Аристобула II, стварни краљ Јудеје (37.-4. п. н. е.) Ирод Архелај, етнарх Јудеје и Самарије (4. п. н. е.-6.). Након тога Јудеја постаје римска прокураторска провинција, а главни град се сели у Цезареју Ирод Антипа, тетрарх Галилеје и Переје (4. п. н. е.-39.) Ирод Филип, тетрарх Гауланитиде, Батанеје, Трахонитиде и Ауранитиде, и подручја Панеје или Итуреје (4. п. н. е.-34.). Након његове смрти тетрархија је припојена провинцији Сирији. Ирод Агрипа, син Аристобулов, краљ у Филиповој тетрархији (37.-44.), и краљ Јудеје и Самарије (41.-44.). Након његове смрти, Јудеја је поновно прокураторска провинција. Ирод II Халкидски (41.-48.) Ирод Агрипа, син Ирода Агрипе, краљ Халкиде (48.-53.) и надгледник јерусалимског Храма (49. ) Антипатер Идумејац Ирод Агрипа II, умјесто Халкиде постаје краљ Филипове тетрархије (53.-93.) и Варове епархије у данашњем северном Либану, а од 55. године Нерон му даје и део Галилеје и Переје.

У превирањима која су уследила за време Првог јеврејског устанка, Храм је спаљен и срушен, а Јудеја постаје царска провинција.

У Другом јеврејском устанку (132—135.) Јевреје ће водити Симон бар Кохба. Након пораза, Јудеја је преименована у провинцију Сирију-Палестину, а Јерусалим у Елију Капитолину (лат. Aelia Capitolina).

Јевреји ће своју државу поновно да успоставе тек након Другог светског рата.

Види још Историја Палестине Историја Израела

Категорија:Историја Израела