Вијетнамски језик (; понекад и анамски језик) спада у подгрупу вијет-муонг аустроазијских језика, и са око 75 милиона говорника убедљиво је најраспрострањенији језик ове језичке породице. Званични је језик у Вијетнаму, где га говори 86% становништва.

Вијетнамски језик је моносилабичан (речи су једносложне) и има мелодијски акценат. Његова граматика не познаје конјугацију, деклинацију, падеже, времена ни родове.

Историја

Вијетнамски језик се појавио као језик вазалног народа под страном доминацијом. Постоје подаци да је Кина 208. п. н. е. владала вазалном државом у делти Црвене реке. Кинеска доминација је трајала до 939. године нове ере, тако да су за ово време вијетнамски језик и култура били под доминантним утицајем кинеске културе. Вијетнамски језик се није развио из кинеског, већ је усвојио већи део речника из овог језика (70%). Део речи је у вијетнамски језик стигао из француског и, у новије доба, из енглеског. По једносложности и језичком фонду близак је кинеском, а са граматичке стране, близак је аустроазијском језицима. Претпоставља се да је у прошлости вијетнамски језик делио карактеристике аустроазијских језика, али под огромним утицајем кинеског језика, знатно је изменио структуру и данас је на размеђи између синотибетских и аустроазијских језика.

Писмо

Раније је записиван стандардним кинеским писмом (-{Chữ nho}-), затим верзијом овог писма адаптираном за вијетнамски језик (-{Chữ nôm}-), а од 18. века латиницом уз додатак дијакритичких знака (-{Quốc ngữ}-). Једини је језик који користи неко европско писмо а код кога се појединачни слогови у речи пишу одвојено (нпр. -{Việt Nam}- се сматра за једну реч), вероватно због навикнутости на кинеско писмо које је слоговно.

Фонологија

Вијетнамски језик има систем мелодијског акцента са 6 тонова (различита висина и глотализација), који је идентичан тајландском.

Слова вијетнамске абецеде су: -{A,Ă,Â,B,C,D,Đ,E,Ê,G,H,I,K,L,M,N,O,Ô,O',Q,R,S,T,U,U',V,X,Y}-. Сугласници који се записују комбинацијом слова су: -{CH,GH,KH,PH,TH,TR,NG,NGH}-.

У вијетнамском језику постоје 3 стандардна дијалекта: ханојски, сајгонски и средњовијетнамски. Ханојски дијалекат је основа стандардног језика.

Слова -{A}- и -{Ă}- се читају као глас између српског А и Е, с тим што је -{A}- дуже од -{Ă}-. Слова -{Â}- и -{O'}- се читају као глас између српског О и Е, с тим што је -{O'}- дуже по изговору. -{E}- и -{I}- су као и српско Е и И, док је -{Ê}- мало затвореније, т. ј. између српских гласова И и Е. Слово -{O}- је као српско О, а -{Ô}- је затвореније, т. ј. између гласова О и У. -{U}- је једнако српском У, док се -{U'}- изговара слично српском У, али без померања усана. Најзад, -{Y}- се изговара као српско И, а када има функцију сугласника, изговара се као Ј. Од сугласника је неуобичајена појава да се -{D}- изговара као српско слово З или Ј зависно од дијалекта, због гласовне промене која се десила у периоду од настанка писма.

Пример текста

Члан 1 Универзалне декларације о људским правима

-{''Tất cả mọi người sinh ra đều được tự do và bình đẳng về nhân phẩm và quyền lợi. Mọi con người đều được tạo hóa ban cho lý trí và lương tâm và cần phải đối xử với nhau trong tình anh em.''}-

Референце

Литература

Dương, Quảng-Hàm. (1941). Việt-nam văn-học sử-yếu [Outline history of Vietnamese literature]. Saigon: Bộ Quốc gia Giáo dục. . Emeneau, M. B. (1951). Studies in Vietnamese (Annamese) grammar. University of California publications in linguistics (Vol. 8). Berkeley: University of California Press.

Nguyễn, Đình-Hoà. (1995). NTC's Vietnamese–English dictionary (updated ed.). NTC language dictionaries. Lincolnwood, Illinois: NTC Pub. Press. Nguyễn, Đình-Hoà. (1997). Vietnamese: Tiếng Việt không son phấn. Amsterdam: John Benjamins Publishing Company. Rhodes, Alexandre de. (1991). Từ điển Annam-Lusitan-Latinh [original: Dictionarium Annamiticum Lusitanum et Latinum]. (L. Thanh, X. V. Hoàng, & Q. C. Đỗ, Trans.). Hanoi: Khoa học Xã hội. (Original work published 1651). Thompson, Laurence C. (1991). A Vietnamese reference grammar. Seattle: University of Washington Press. Honolulu: University of Hawaii Press. (Original work published 1965) Uỷ ban Khoa học Xã hội Việt Nam. (1983). Ngữ-pháp tiếng Việt [Vietnamese grammar]. Hanoi: Khoa học Xã hội. . Brunelle, Marc. (2009). "Northern and Southern Vietnamese Tone Coarticulation: A Comparative Case Study". Journal of Southeast Asian Linguistics, 1, 49–62.

. Nguyễn, Văn Lợi; & Edmondson, Jerold A. (1998). "Tones and voice quality in modern northern Vietnamese: Instrumental case studies". Mon–Khmer Studies, 28, 1–18 . Alves, Mark J. 2007. "A Look At North-Central Vietnamese" In SEALS XII Papers from the 12th Annual Meeting of the Southeast Asian Linguistics Society 2002, edited by Ratree Wayland et al. Canberra, Australia, 1–7. Pacific Linguistics, Research School of Pacific and Asian Studies, The Australian National University Alves, Mark J.; & Nguyễn, Duy Hương. (2007). "Notes on Thanh-Chương Vietnamese in Nghệ-An province". In: (pp. 1–9). Canberra: Pacific Linguistics, The Australian National University, Research School of Pacific and Asian Studies Hoàng, Thị Châu. (1989). Tiếng Việt trên các miền đất nước: Phương ngữ học [Vietnamese in different areas of the country: Dialectology]. Hà Nội: Khoa học xã hội. Honda, Koichi. (2006). "F0 and phonation types in Nghe Tinh Vietnamese tones". In: (pp. 454–459). Auckland, New Zealand: University of Auckland. Pham, Andrea Hoa. (2005). "Vietnamese tonal system in Nghi Loc: A preliminary report". In: (Vol. 24, pp. 183–459). Auckland, New Zealand: University of Auckland. Vũ, Thanh Phương. (Vol. 8, pp. 55–75). Sydney: Pacific Linguistics, The Australian National University. Vương, Hữu Lễ. (1981). "Vài nhận xét về đặc diểm của vần trong thổ âm Quảng Nam ở Hội An" [Some notes on special qualities of the rhyme in local Quảng Nam speech in Hội An]. In Một Số Vấn Ðề Ngôn Ngữ Học Việt Nam [Some linguistics issues in Vietnam] (pp. 311–320). Hà Nội: Nhà Xuất Bản Ðại Học và Trung Học Chuyên Nghiệp.

Sophana, Srichampa. (2004). "Politeness strategies in Hanoi Vietnamese speech". Mon–Khmer Studies, 34, 137–157 Sophana, Srichampa. (2005). "Comparison of greetings in the Vietnamese dialects of Ha Noi and Ho Chi Minh City". Mon–Khmer Studies, 35, 83–99

Cooke, Joseph R. (1968). Pronominal reference in Thai, Burmese, and Vietnamese. University of California publications in linguistics (No. 52). Berkeley: University of California Press. Gregerson, Kenneth J. (1969). "A study of Middle Vietnamese phonology". Bulletin de la Société des Etudes Indochinoises, 44, 135–193. (Reprinted in 1981).

. Shorto, Harry L. edited by Sidwell, Paul, Cooper, Doug and Bauer, Christian (2006). A Mon–Khmer comparative dictionary. Canberra: Australian National University. Pacific Linguistics. ISBN .

English translation: Nguyễn, Đình-Hoà. (1955). Quốc-ngữ: The modern writing system in Vietnam. Washington, DC: Author. Nguyễn, Đình-Hoà. (1990). "Graphemic borrowing from Chinese: The case of chữ nôm, Vietnam's demotic script". Bulletin of the Institute of History and Philology, Academia Sinica, 61, 383–432. Nguyễn, Đình-Hoà. Vietnamese. In P. T. Daniels, & W. Bright (Eds.), The world's writing systems, (pp. 691–699). . Nguyen, Bich Thuan. (1997). Contemporary Vietnamese: An intermediate text. Southeast Asian language series. Northern Illinois University, Center for Southeast Asian Studies. Healy, Dana. (2004). Teach Yourself Vietnamese. Teach Yourself. Chicago: McGraw-Hill. ISBN Hoang, Thinh; Nguyen, Xuan Thu; Trinh, Quynh-Tram; (2000). Vietnamese phrasebook, (3rd ed.). Hawthorn, Vic.: Lonely Planet. ISBN Moore, John. (1994). Colloquial Vietnamese: A complete language course. London: Routledge. Nguyễn, Đình-Hoà. (1967). Read Vietnamese: A graded course in written Vietnamese. Rutland, Vermont: C.E. Tuttle. Lâm, Lý-duc; Emeneau, M. B.; von den Steinen, Diether. (1944). An Annamese reader. Berkeley: University of California, Berkeley. Nguyễn, Đăng Liêm. (1970). Vietnamese pronunciation. PALI language texts: Southeast Asia. Honolulu: University of Hawaii Press.

Спољашње везе

Курсеви вијетнамског језика Речник вијетнамског (фр, нем, ен) Превод вијетнамског вијетнамског Пхрасебоок -{Online Vietnamese lessons from Northern Illinois University}- -{Learn Vietnamese with Annie, video lessons by a native speaker}- -{Vietnamese Vocabulary List (from the World Loanword Database)}- -{Swadesh list of Vietnamese basic vocabulary words (from Wiktionary's Swadesh-list appendix)}- -{Diccionario Vietnamita }- -{Nôm look-up from the Vietnamese Nôm Preservation Foundation}- -{Lexicon of Vietnamese words borrowed from French by Jubinell}- -{List of Japanese-Vietnamese Kanjis by Jubinell}- -{The Vietnamese keyboard its layout is compared with US, UK, Canada, France, and Germany's keyboards.}- -{The Free Vietnamese Dictionary Project}- -{[http://projekt.ht.lu.se/rwaai RWAAI - Repository and Workspace for Austroasiatic Intangible Heritage}- -{http://hdl.handle.net/10050/00-0000-0000-0003-93ED-5@view Vietnamese in RWAAI Digital Archive}-

Категорија:Аустроазијски језици Категорија:Југоисточна Азија Категорија:Вијетнам Језици Вијетнама Категорија:Изолативни језици Категорија:Језици Камбоџе