Гргур Турски или Григорије Турски () (око 538—594) био је епископ града Тура, писац и историчар. Пореклом из аристократске галско-римске породице, био је једна од важнијих политичких и интелектуалних личности у земљама које су у веку пре њега заузели Франци. Његово најпознатије књижевно дело, Историја Франака ((), такође и Десет књига историје ()) је најважнији историјски извор епохе Меровинга и једно је од капиталних дела раног средњег века на западу уопште. Pимокатоличкa и Православнa Црква славе га као светитеља.
Биографија мини|десно|Гргигорије Турски на православној икониРођен је 538. или 539. у Арверни (данашњем Клермон-Ферану) као Георгије, од оца Флоренција и мајке Арментарије. Умро је 17. новембра 594. у Туру. Припадао је угледној сенаторској породици, у којој се причало да је оснивач био Леокадије, галоримски сенатор, отац једног од првих галских мученика, Епагета. У зрелом добу, Георгије је променио име у Гргур, по мајчином деди. Образовање је добио од стрица Гала, епископа Клермона (525-551). После Галове смрти, његов наследник Авит се старао о Гргуру, пре свега га упућивајући искључиво у теолошку литературу. 573. године Гргур је наследио Еуфронија (Арментаријиног брата) на положају епископа Тура, на шта је највише утицао аустразијски краљ Сигисберт -{I}-. После смрти аустразијског краља Сигисберта, био је оптужен од стране његовог брата и непријатеља, неустријског краља Хилперика, да је оклеветао краљицу Фредегунду, али је Гргур успео да се одбрани. После смрти Хилперика 584. Тур долази у руке бургундског краља Гунтрама, а 587. по уговору у Анделоту, прелази под власт Сигисбертовог сина Хилдеберта -{II}-.
Књижевни рад Гргур је почео да пише после 573, када је изабран за турског епископа. Његова дела су историјске и теолошке тематике. У историјска дела се убрајају: Црквена историја Франака () у 10 књига и О слави мученика () у 7 књига. У теолошка дела се убрајају: Књига о чудима блаженог апостола Андрије () и Страдање 7 светих мученика спавача пред Ефесом (). Историја Франака у 10 књига је најчувеније Гргурово дело, којим описује догађаје од стварања света до 591. године.: -{I}- књига – од Адама до † св. Мартина Турског 397; -{II}- књига – до краја владавине краља Хлодовеха (†511); -{III}- књига – до † аустразијског краља Теодеберта 548; -{IV}- књига – до † аустразијског краља Сигисберта 575; -{V}- књига – до 581; -{VI}- књига – до 584; -{VII}-, -{VIII}- књига – до 587; -{IX}- књига – до 589; -{X}- књига – до 591. Гргурова књижевност спада у ону прелазног карактера између класичне антике и почетка средњег века. У време када је писао, традициолнално римско образовање, књижевност, и култура умногоме су пропали под бременом политичких превирања и власти страних народа. Структура Историје је стога налик каснијим средњовековним историјским делима, а његово владање класичним латинским језиком било је мањкаво. Свестан свог поређења са ранијим латинским делима, Гргур се и сам извињава у уводу књиге.
Референце Категорија:Рођени 538. Категорија:Умрли 594. Категорија:Франачка Категорија:Средњовековни историчари Категорија:Episkopi Категорија:Особе које су мењале име
Спољашње везе