Бершева или Вирсавеја (, , ), највећи је град у регији пустиње Негев, у Јужном округу Израела. и често се назива „пријестоницом Негева“. Центар је четврте најнасељеније велеградске области Израела, осми је најнасељенији град у Израелу, са популацијом од 214.162 становника 2022. године, као и други највећи град након Јерусалима са површином од 117.500 дунума.
библијски период упућује на то да се Бершева односи на положај који је заузимао древни град Тел Бершева, који је удаљен двије и по миље од модерног града, који је основан на почетку 20. вијека од стране Османског царства. Град су освојили Британци, предвођени трупом под називом Аустралијски свијетли коњ, током Првог свјетског рата. Године 1947, Бирсеба (), како је тада био познат град, је предвиђен као дио арапске државе, у Плану Уједињених нација о подјели Палестине. Након проглашења независности Израела, египатска војска је прикупила своје снаге у Бершеви, која им је служила као стратешка и логистичка база. У бици на Бершеви, која је вођена у октобру 1948. године, град је освојен од стране Израелских одбрамбених снага и припојен Израелу.Guide to Israel, Zev Vilnay, Hamakor Press, Jerusalem, 1972,
Бершева се значајно развила од проглашења независности Израела. Велики дио популације чине потомци Сефарда и Мизраха, који су мигрирали из арапских држава након 1948, као и мање заједнице Синова Израела и Кочина из Индије. Други и трећи талас миграција одиграо се након 1990, када су у Бершеву стигли Ашкенази из бившег Совјетског Савеза, као и припадници групе Бета Израел из Етиопије. Совјетски мигранти су успоставили шах као главни спорт у Бершеви и град је сада главни развојни центар за шах у Израелу, као и национални шаховски центар, са више велемајстора по граду него било који други град на свијету,што га у неком смислу чини пријестоницом шаха.
У Бершеви се налази Универзитет Бен Гурион, а град је такође центар технолошке индустрије Израела.
Етимологија Постоји неколико етимологија имена „Бершева“. Прва је заклетва Аврама Абимелеху да је он ископао извор (извор заклетве), што се помиње у Библији, у Књизи постања. Остале укључују седам ископаних извора од стране Исака, иако су идентификована само три или четири, заклетва Исака и Абимелеха; као и седам јагњади којим је запечаћена заклетва Аврама и Абимелеха.
Бир ('Be'er) је хебрејска ријеч за добро, док шеба (sheva) може да значи седам или заклетва, од хебрејске ријечи shvu'a.
Арапски топоним такође може да се преведе као „седам извора“ или уобичајеније „Извор лавова“.
Током османског управљања, град је био познат као (Belediye Birüsseb''').
Хебрејска Библија Бершева је у Хебрејској Библији, односно Старом завјету, углавном обрађена у оквиру повезаности са Патријарсима Јаковом и Исаком, који су копали изворе и склопили мировне споразуме са краљем Абимелехом из подручја Герара. Због тога му је двапут дато име; први пут када је Аврам склопио споразум са Абимелехом, а затим и када је Исак склопио споразум са Абимелехом из Герара, чије су слуге такође копали бунаре тамо. Мјесто је тако повезано са двије или три приче из Књиге постања.
Судећи према Хебрејској Библији, Бершева је основана када су Аврам и Абимелех разријешили несугласице око извора воде и склопили савез. Абимелехови људи су преузели извор од Аврама, након што га је он претходно ископао, па је Аврам однио брод и стоку Абимелеху, како би добио извор назад. Издвојио је седам јагњади на страну, како би се заклео да је он ископао извор и нико други. Абимелех је закључио да извор припада Авраму и, у Библији, Бершева значи „Озвор седморице“ или „Извор заклетве“.
Бершева се даље помиње у неколико пасусa у Књизи постања: „Исак је изградио олтар у Бершеви”, „Јаков је имао сан о степеништу до раја након што је напустио Бершеву“, „Бершева је била територија племена Јуда и Симеон“, „синови пророка Самуила били су судије у Бершеви“, „Саул, први краљ Израела, саградио је утврђење тамо, у својој борби против Амалека“, „Пророк Илија је побјегао у Бершеву када је Језебел наредио да га убију“. Пророк Амос је споменуо град у смислу идолатрије. Након Вавилонског освајања и стављања у ропство већине израељаца, град је напуштен. Након што су се израељски робови вратили из Вавилона, поново су настанили град. Судећи према Хебрејској Библији, Бершева је била најјужнија територија коју су настањивали Израељци, одакле потиче израз „од Дана до Бершеве“, како би се описало цијело краљевство.
Зибија, супруга краља Ахазија од Јудеје и мајка краља Џехое од Јудеје, била је из Бершеве.
Историја Град је уништаван и поново изграђиван много пута током вјекова. Стекла је важност током Византијске владавине (од 4 до 7 вијека), када је била кључна тачка за палестинску границу, одбрамбену линију против пустињских племена. У 7. вијеку, освојили су је Арапи, док је у 16. вијеку освојило Османско царство. Бершева је остала важно мјесто са водом и мали трговински центар за племена номадских Бедуина у Нигеву, упркос турским напорима у планирању и развоју града. Године 1917, град су преузели Британци, отварајући пут ка освајању Палестине и Сирије. Након што су га заузеле израелске снаге 1948, Бершеву су брзо населили мигранти и развила се као административни, културни и индустријски центар Негева. Један је од највећих градова у Израелу, након Тел Авива, Јерусалима и Хаифе.
Халколит Људи су насељавали простор данашње Бершеве још од халколита. Живјели су у пећинама, користећи метални алат и одгајајући стоку. Проналаском ископина Тел Шеве, на археолошком налазишту источно од модерне Бершеве, указује на то да је области била насељавана још од 4. миленијума прије нове ере.
Гвоздено доба thumb|right|Археолошка локација Тел Шева.
За Тел Шеву, археолошко налазиште које садржи рушевине древног града, вјерује се да је Бершева која се помиње у Библији и лежи неколико километара источно од модерног града. Град датира из раног Израиљског периода, око 10 вијека прије нове ере. Локација је вјероватно одабрана јер је богата водом; у подручју постоји неколико извора. Судећи према Хебрејској Библији, те изворе су ископали Аврам и Исак, када су населили те просторе. Путеви су били повезани у мрежу, са одвојеним областима за административну, комерцијалну, војну и употребу за становање. Вјерује се да је то прво планирано насељено мјесто у региону. Такође је познат по свом разрађеном систему воде. У суштини, огромна цистијерна налази се у стијенама испод града.
Персијски период Током персијске владавине, од 539 до 332. године прије нове ере, Бершева је била јужно од аутономне провинције Јудеј Медина у оквиру персијско Ахеменидског царства. Током тог периода, град је реконструисан и изграђена је цитадела. Археолошки налази из периода између 359 и 338 године прије нове ере, укључују керамику и остракон.
Хеленски период Током владавине Хасмонејаца, град није имао битну улогу јер није споменут приликом освајања Едома нити у описивању Хасмонејских ратова.
Римски и византијски период Током владавине Римског царства, град је био у региону Келесирија. Током римског и касније Византијског царства, град је служио као прва линија одбране од напада Набатејаца. Око 64—63 године п. н. е. Гнеј Помпеј Велики учинио је Бершеву најјужнијим градом Римске провинције Јудеја и у наредним годинама град је био у појасу границе, што се приписује времену владавине Веспазијана, док је око 268 године град постао центар епархије.
Бершева је описана у Мадаба мапама и од стране Јевсевија Кесаријског као велико село са римским гарнизоном.
Последњи становници Бершеве били су Византинци, који су напустили град током Муслиманског освајања Леванта, када је град уништен. Остао је напуштен до 19. вијека. Пронађена је керамика из византијског периода и из раног периода исламске владавине.
Османски период thumb|left|Поглед на Бершеву са југа, 1902.
Модерни град изграђен је од стране Османског царства, да служи као административни центар за бенефите Бедуина на почетку 20. вијека и дато му је име Бир ал Саби Bir al-Sabi (извори седморице). До Првог свјетског рата, био је углавном насељен муслиманским становништвом, са око 1.000 становника. Бен Давид и Кресел расправљали су око тога да ли је то што је Бершева била традиционално тржиште за Бедуине, био камен темељац да постане пријестоница Негева током тог периода, док је антрополог за Бедуине Недева, Ареф Абу Рабија, који је био и министар просвјете у Влади Израела, описао Бершеву као први бедуински град.
У јуну 1899, Османска влада наредила је стварање подокруга — кезе, у округу Мутасарифик у Јерусалиму, са Бершевом као главним градом. Спровођење овога повјерено је посебном бироу министарства унутрашњих послова. Постојало је више разлога због којих су се Османслије одлучиле на стварање посебног округа. Британска инкорпорација Синаја у Египат довела је до потребе да Османско царство учврсти власт у јужној Палестини. Такође је постојала жеља да се охрабри седентација Бедуина, са предвиђеним порастом мира пореза. Први гувернер (Кајмакам), Исмаил Камал Беј, живио је у позајмљеном шатору од локалног шеика, док није изграђена кућа гувернера (Сараја). Камала је замијенио Мухамед Карула Ефенди 1901. године, кога је већ 1903. године, замијенио Хамди Беј. Гувернер је 1908. године, постао промовисан за гувернера сусједног Јерусалимског округа (мутасариф муавин), чиме је аутоматски био изнад гувернера других подокруга.
thumb|right|Бершева, 1917.
Посјетилац је у Бершеви 1900. године затекао рушевине, два камена кана и неколико шатора. До 1901, ту су биле бараке са малим гарнизоном и остале грађевине. Аустроугарско чешки оријенталиста, Алоиз Мусил, написао је 1902: „Бир ес Себа расте из дана у дан. Ове године, умјесто шатора, нашли смо величанствене куће, заједно са прелијепим улицама од Сараја до лежаја у долини. Прављење баште од стране Владе се исплаћује, све врсте дрвећа које су усађене ће сигурно успјети. Неколико грмова који су усађени прије двије године, поред парног млина, на крају улице у југоисточном дијелу, порасли су значајно. Живахна активност у изградњи такође узрокује живахну експлоатацију рушевина“.
До 1907. године, ту је направљено велико село и војна пошта, са резиденцијом за кајмакама и великом џамијом. Број становништва се прво повећао са 300 на 800 између 1902 и 1911, а до 1914. године, ту је било 1.000 становника, који су живјели у 200 кућа.
План за град у облику хиподамовске схеме израдили су њемачки и швајцарски архитекти и двојица других. Друга двојица су вјероватно палестински Арапи, Саид Ефенди ал Нашашиби и његов асистент, Рагеб Ефенди ал Нашашиби. Ипак, Бигер у својој књизи Османско планирање градова у Палестини крајем 19. и почетком 20. вијека, каже да су у питању двојица Турака који су се образовали у Њемачкој. Облици шеме могу се видјети и данас у старом граду Бершева. Већина становништва у то вријеме били су Арапи из Хеброна и појаса Газе, док су и Јевреји почели да се настањују у граду. Већина Бедуина је напустила номадски начин живота и саградила куће у Бершеви.
Први свјетски рат и Британска управа thumb|left|Жељезничка станица у Бершеви, коју су изградиле Османлије.
Током Првог свјетског рата, Османлије су изградиле жељезничку пругу од Хеџаске железнице до Бершеве, која је отворена 30. октобра 1915. године. Прослави су присуствовали командант османске војске Ахмед Џемал-паша и други званичници. Линија је била активна док Британска војска није истиснула Османлије 1917, пред крај рата.