Кусадак је насеље у Србији у општини Смедеревска Паланка у Подунавском округу. Према попису из 2022. има 4.016 становника (према попису из 2011. било је 4.886 становника).
Историја Кроз село пролази пруга Београд—Ниш и на његовој територији се налазе четири железничке станице. Има веома добру везу са главним градом Србије и осталим градовима у окружењу као што су Смедерево и Аранђеловац.
Има трагова који указују на далеку прошлост. У атару кусадачком нађено је парче украсне плоче на којој је рељефно изражен римски император као победник. Ова плоча чува се у београдском народном музеју, позната као Камеја из Кусатка.
Први подаци о овоме насељу бележе се већ из прве половине 18. века. За време аустријске владавине 1718—1739. године помиње се ово насеље под именом -{Kussadak}-. У списку села и цркава у смедеревском диштрикту (срезу) у 1732. години забележен је Кусадак, који је тада имао 30 домова и једну цркву у шуми. Ово ће свакако бити црква Пиносава, коју предање доводи у везу са последњим деспотима. Према предању, деспоти су овде причешћивали војску. Црква је била од брвна и служила је за сва околна села.
Село није одувек било на данашњем месту, већ северније, на месту које се зове Селиште, а у близини цркве Пиносаве. И данас се ту наилази на трагове насеља. Предање вели да је ово старо насеље напуштено због помора који је завладао.
Кусадак се помиње у арачки списковима — према тамо наведеним подацима, 1818. је имао 107, а четири године касније 121 кућу. И ови подаци показују да је Кусадак старије насеље, јер долази у ред највећих насеља из тога доба.
Најстарије су породице: Стојаковићи (данас под разним презименима), чији предак Остаја је дошао од Бјелог Поља и населио се прво у Селишту, одакле је због помора побегао на данашње место; Силијани и Милијани, врло разграната породица са разним презименима, води порекло од браће Силијана и Милијана, који су из Старе Србије—из Турске пребегли од Турака; Банковићи, пореклом од претка Банка, који је дошао од Сјенице — Старог Влаха; Кнежевићи — Кораћи, који су род Маринковићима у Ковачевцу; Ђаковићи, старином од Косова, чији је предак Милоје Ђак, вођа буне познате под именом Ђакова буна.
Кусадак је 1846. г. имао 244 куће. По попису из 1921. г. у Кусатку је било 997 кућа са 6.031 становником.Подаци су узети из: Насеља књ. 19, др. Б. М. Дробњаковић (1925 г.) Смедеревско Подунавље и ЈасеницаЛитература Летопис Подунавских места (Беч 1998) период 1812—1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани
Током Другог светског рата, за време немачке окупације, у Кусатку, као и уопште у Доњој Јасеници, проценат страдалих цивила, као и војника, био је мањи него у већем делу Србије. Највеће страдање у рату се десило 10. августа 1944, када су четници поставили заседу немачком возу. Немци су сазнали за заседу и, уместо обичног, послали су блиндирани воз. Из воза су отворили ватру и убили 15 кусадачких и два јагњилска четника, као и једног цивила. Касније је велики број људи из села послат на Сремски фронт, где је погинуло преко 100 Кусачана.
Кусадак је веома развијено село. У њему се на периферијама налазе две школе до четвртог разреда, а у центру села једна већа, Основна школа „Брана Јевтић“, која је од првог до осмог разреда.
У селу се налази и Кусадачко језеро, које је окружено шумом. У овој шуми смештен је и манастир Пиносава из 17. века. Постоје и фудбалски клуб и фолклорно друштво.
Овде се налазе Црква Светог Симеона и Светог Саве у Кусатку, Кућа Владислава Ћертића и Спомен-плоче палима у НОБ-у у Кусатку.
Демографија У насељу Кусадак живи 4.586 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,6 година (39,9 код мушкараца и 43,4 код жена). У насељу има 1591 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 3,58.
Према попису из 2002. године, ово насеље је великим делом насељено Србима. У последња три пописа примећен је пад у броју становника.
График промене броја становника током 20. века
Референце
Литература
Насеља књ. 19, др. Б. М. Дробњаковић (1925. г.) Смедеревско Подунавље и Јасеница Монографија Подунавске области 1812—1927, саставио др Владимир Марган, објављено 1927. г. (Напредак Панчево) „Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999. г.). Летопис период 1812—2009. г. Састављено од писаних трагова, летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села, ко су били досељеници, чиме су се бавили мештани...
Спољашње везе
Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (-{Fallingrain}-) Гугл сателитска мапа (-{Maplandia}-) План насеља на мапи (-{Mapquest}-) Неколико фотографија и основни подаци о манастиру Пиносава (Клуб путника Србије)
Категорија:Насељена места у Смедеревској Паланци Категорија:Насељена места у Подунавском управном округу