Вилијам Хогарт (; Лондон, 1697 — 1764) био је енглески сликар и графичар. Првобитно је обучен за гравирање на металу а сликарству се посветио тек 1725. године. У облику сценског приказа сличног оном у позоришту стварао је савремене моралне сатире рококоовске грациозности у којима је бритком иронијом, преувеличавањем и заоштравањем износио критику друштва да би касније почео да исказује интересовање за обичне људе. У периоду од 1730. године до 1732. године настала је његова серија те врсте која је данас сачувана само у виду графичких репродукција, The Harlot’s Progress која показује животни пут једне куртизане. Следе Живот развратника из 1735. године и Венчање по моди из 1743. године. Захваљујући графичким репродукцијама (које је Хогарт често и сам правио) а за које је 1735. године први пут у историји уметности издејствовао ауторско право, његове серије су доживеле широку распрострањеност. Тим радовима извршио је велики утицај на социјалну графику 19. века и постао је оснивач модерне карикатуре. Својим суптилним портретима који су у почетку били под утицајем Антоана Ватоа (а међу њима је било и портрета деце са скривеном симболиком) Хогарт је постао нека врста уметничког путоказа у Енглеској. Цртачка академија у улици St Martin Lane у Лондону коју је 1734. године наследио од свог таста сера Џ. Торнхила постала је под његовим руководством једна од најзначајнијих енглеских уметничких школа пре оснивања Краљевске академије. Пажњу је изазвало и његово дело из теорије уметности Анализа лепоте које је објавио 1753. године и у којем се залаже за то да се принципи лепог траже у природи а не у традиционалним теоријама о пропорцијама.. London: Tate Gallery, 1997,
Хогарт је рођен у Лондону у породици ниже средње класе. У младости је ступио на шегртовање код гравера, али га није завршио. Његов отац је прошао кроз периоде мешовитог успега, и једно време је био затворен уместо неизмирених дугова, што је догађај за који се сматра да је снажно утицао на Вилијамове слике и графике.Ronald Paulson, (New Brunswick ),
Под утицајем француског и италијанског сликарства и гравирања,Frederick Antal, Hogarth and His Place in European Art (London 1962); Robin Simon, Hogarth, France and British Art: The rise of the arts in eighteenth-century Britain (London 2007). Хогартова дела су углавном сатиричне карикатуре, понекад непристојно сексуалне,. углавном првог ранга реалистичког портрета. Постале су широко популарне и масовно произвођене путем графика током његовог живота, а он је био далеко најзначајнији енглески уметник своје генерације. Чарлс Лам је сматрао да су Хогартове слике књиге, испуњене „препуним, плодним, сугестивним значењем речи. Остале слике гледамо; његове слике читамо”.Lamb, Charles, The Works of Charles and Mary Lamb, E.V. Lucas Publishing, 1811, Vol. 1, pg 82, On the genius and character of Hogarth
Рани живот thumb|upright|Вилијам Хогарт у Рубиљаковој скулптури, 1741, Национална галерија портрета, Лондон
Вилијам Хогарт је рођен је у Бартоломеу Клозу у Лондону од оца Ричарда Хогарта, сиромашног наставника латинског језика и писца уџбеника, и мајке Ен Гибонс. У младости је био шегрт код гравера Елиса Гамбла у Лестер Филдсу, где је научио да гравира трговачке карте и сличне производе.Ellis Gamble Biographical Details. The British Museum.W. H. K. Wright. The Journal of the Ex Libris Society, Volume 3 (A & C. Black, Plymouth, 1894)
Млади Хогарт се такође живо интересовао за улични живот метрополе и лондонске сајмове и забављао се цртајући ликове које је видео. Отприлике у исто време, његов отац, који је отворио неуспешну латинску кафану код Сент Џонс капије, био је затворен због дугова у затвору Флит пет година. Хогарт никада није говорио о затворском периоду свог оца. .
Године 1720, Хогарт се уписао на првобитну академију Ст Мартин'с Лејн у Питер Корту у Лондону, коју су водили Луис Шерон и Џон Вандербанк. Похађао је наставу заједно са другим будућим водећим личностима у уметности и дизајну, као што су Џозеф Хајмор, Вилијам Кент и Артур Понд. Међутим, чини се да је академија престала са радом 1724. године, отприлике у исто време када је Вандербанк побегао у Француску како би избегао кредиторе. Хогарт се присетио прве инкарнације академије: „ово је трајало неколико година, али је благајник утајио новац од претплате, те су пећ, лампе итд. заплењени за кирију и цела афера је досегла свој крај.“ Хогарт се затим уписао у још једну школу цртања, у Ковент Гардену, убрзо након што је отворена у новембру 1724, коју је водио сер Џејмс Торнхил, сликарски наредник код краља. О Торнхиловој ери, Хогарт је касније тврдио да су му, чак и као шегрту, „слика Светог Павла и Гриничка болница ... у то време вртела у глави“, мислећи на масивне шеме декорације које је Торнхил насликао за куполу катедрале Светог Павла и болнице у Гриничу.
Хогарт је постао члан клуба Руже и круне, са Питером Тилемансом, Џорџом Вертуом, Мајклом Далом и другим уметницима и познаваоцима.Coombs, Katherine, 'Lens [Laus] family (per. c. 1650–1779), artists' in Oxford Dictionary of National Biography (Oxford University Press, 2004)
Изабрани радови
Слике
Гравуре
Референце
Литература
(J. B. Nichols and Son, 25 Parliament Street, London, 1833) . (London, New York, Ayer Co.) Quennell, Peter. "Hogarth's Election Series." Frederick Antal, Hogarth and His Place in European Art (London 1962). . . David Bindman, Hogarth (London 1981).
Ronald Paulson, Hogarth's Graphic Works (3rd edn, London 1989). . 3 vols. (New Brunswick 1991–93).
Jenny Uglow, Hogarth: A Life and a World (London 1997). Frédéric Ogée and Hans-Peter Wagner, eds., William Hogarth: Theater and the Theater of Life (Los Angeles, 1997). (Saarbrücken, 1998; revised edition, Trier 2013). David Bindman, Frédéric Ogée and Peter Wagner, eds. Hogarth: Representing Nature's Machines (Manchester, 2001)
Christine Riding and Mark Hallet, "Hogarth" (Tate Publishing, London, 2006). (London, 2007) /4 (November 2009), 577–596. ) . Edited by Till Kinzel .
Спољашње везе
William Hogarth's biography, style, artworks and influences Hogarth & John Wilkes - UK Parliament Living Heritage William Hogarth at The National Gallery
The Site for Research on William Hogarth (annotated online bibliography) Print series in detail (7 February – 29 April 2007)
Location of Hogarth's grave on Google Maps The Analysis of Beauty, 1753 (abridged 1909 edition) Hogarth's The Rake's Progress and other of his works 'Hogarth's London', lecture by Robin Simon at Gresham College, 8 October 2007 (available for download as MP3, MP4 or text files) Hogarth's London video hosted at Tate Britain's website by Martin Rowson William Hogarth's Works hosted at The Victorian Web
Категорија:Рођени 1697. Категорија:Умрли 1764. Категорија:енглески сликари Категорија:Енглески графичари Категорија:карикатуристи