Томас Теодор Хајне (), рођен као Давид Теодор Хајне (Лајпциг, 28. фебруар 1867 — 26. јануар 1948) био је немачко-шведски сликар, графичар, цртач, карикатуриста и писац. Најпознатији је по политичким и сатиричним карикатурама и дугогодишњем раду за немачки сатирични недељник Симплицисимус, чији је био један од оснивача и за који је осмислио препознатљиви знак црвеног булдога.

Хајне је потицао из имућне јеврејске породице и уметничко образовање стекао је на Академији ликовних уметности у Диселдорфу. После пресељења у Минхен почео је да ради као цртач и карикатуриста, а од 1892. године сарађивао је са часописом Fliegende Blätter. Године 1896. постао је један од оснивача Симплицисимуса, који је својим илустрацијама, сатиричним цртежима и политичким карикатурама снажно обележио све до 1933. године.

Поред карикатуре, Хајне се бавио сликарством, илустрацијом књига, плакатном и рекламном графиком. Због једне од својих политичких карикатура 1898. године осуђен је због увреде величанства на шест месеци затвора, али је казну служио као тврђавски затвореник на тврђави Кенигштајн у Саксонији.

После доласка нациста на власт 1933. године, Хајне је био изложен прогону и приморан да напусти редакцију Симплицисимуса. Побегао је из Немачке и живео у Чехословачкој, Норвешкој и, од 1942. године, Шведској, где је умро 1948. године.

Живот

Давид Теодор Хајне рођен је 28. фебруара 1867. године у Лајпцигу као други син произвођача гумених производа Изака Хајнеа и његове супруге Естер, рођене Хесе. Потекао је из имућне јеврејске грађанске породице. Похађао је Томасову школу у Лајпцигу, али је непосредно пред матуру избачен из школе. У марту 1884. године анонимно је објавио неколико карикатура у лајпцишким Pikante Blätter. Када је откривено ко је њихов аутор, школа га је избацила.

Године 1885. започео је уметничко образовање на Академији ликовних уметности у Диселдорфу, где је учио код Хуга Кроле. После прекида школовања вратио се 1887. године и радио у класи Петера Јансена Старијег. Због несугласица са колегама напустио је академију и прешао у Минхен. У почетку се бавио пејзажним сликарством, а од 1892. године радио је као цртач и карикатуриста за Fliegende Blätter.

Године 1895. упознао је издавача Алберта Лангена, који га је наредне године укључио у оснивање новог политичко-сатиричног недељника Симплицисимус. Хајне је својим карактеристичним стилом снажно обележио изглед и садржај листа, а осмислио је и његов препознатљиви знак, црвеног булдога са покиданим ланцем.

Поред Симплицисимуса, Хајне је наставио да сарађује са Fliegende Blätter, а радио је и на илустрацијама књига, плакатима и рекламној графици. Израдио је рекламне радове за компаније као што су Henkell и Schloss Wachenheim, а сарађивао је и са минхенским Kunsthaus Brakl.

Године 1898. Хајне је осуђен због увреде величанства на шест месеци затвора. Казна му је преиначена у тврђавски затвор на тврђави Кенигштајн, где ју је служио заједно са писцем Франком Ведекиндом. Из затвора је пуштен 29. септембра 1899. године.

Хајне се, поред карикатуре, бавио сликарством, илустрацијом књига, плакатима, рекламном графиком и другим облицима графичке уметности. Његова дела обухватају слике, цртеже, скице, илустрације, плакате, рекламне предлошке и екслибрисе. Дигитална збирка Градске галерије у Ленбаххаусу у Минхену садржи више од 2.500 његових дела.

Хајне је 1901. године израдио предложак за плакате Берлинске сецесије, а од 1916. године био је члан Минхенске нове сецесије. Од 1919. године са супругом и ћерком углавном је живео у Дисену на Амерзеу, док је задржао атеље у Минхену. Године 1922. постао је редовни члан Пруске академије уметности.

За Симплицисимус је од његовог оснивања до 1933. године израдио око 2.500 цртежа.

Хајне је био оштар противник националсоцијализма и још пре 1933. године упозоравао је на опасност коју су представљали Адолф Хитлер и Националсоцијалистичка немачка радничка партија. После доласка нациста на власт био је приморан да напусти редакцију Симплицисимуса, уз претњу затварањем у концентрациони логор.

Хајне је 1933. године побегао из Немачке преко Хамбурга и Берлина у Праг, а затим се преселио у Брно. У емиграцији је живео у тешким материјалним условима и издржавао се повременим пословима. Године 1936. у Брну је добио бесплатан смештај и наставио да ради на политичким карикатурама усмереним против нацистичког режима.

За прашки лист Prager Tagblatt Хајне је 10. октобра 1937. године израдио карикатуру Wir können nicht mehr mit Papa verkehren, er malt entartet, као реакцију на изложбу Entartete Kunst, одржану у Минхену исте године.

После окупације Судетске области 1938. године, уз помоћ норвешког карикатуристе Рагнвалда Бликса добио је дозволу за боравак у Норвешкој. Преселио се у Осло, где је зарађивао и продајом својих слика и радио за норвешки лист Dagbladet.

Почетком 1939. године упознао је Макса Тауа, некадашњег књижевног уредника издавачке куће Bruno-Cassirer-Verlag и немачког емигранта. После окупације Норвешке у априлу 1940. године Хајне је накратко ухапшен и испитан од стране Гестапоа. Пуштен је уз услов да више ништа не објављује.

Макс Тау га је подстакао да започне рад на сатиричном роману са аутобиографским елементима. Године 1942. Хајне је побегао у Шведску, где је наставио рад на роману. Дело Ich warte auf Wunder најпре је објављено у шведском преводу 1944. године, а почетком 1945. године појавило се немачко издање. Данско издање објављено је 1946, енглеско 1947, а прво немачко издање у Немачкој 1962. године.

Године 1946. Хајне је добио шведско држављанство. Поводом његовог 80. рођендана 1947. године у Националном музеју у Стокхолму приређена је велика изложба његових дела. У Немачкој је прва велика изложба његовог уметничког стваралаштва после Другог светског рата одржана тек 2000. године у Градској галерији у Ленбаххаусу у Минхену.

Хајне је био члан управе Немачког удружења уметника. Његов рад је био и плакат за Другу годишњу изложбу овог удружења, одржану у Берлину 1905. године.

Умро је 26. јануара 1948. године у Стокхолму, у 80. години живота.

Илустрације књига

Поред карикатура, плаката и рекламне графике, Хајне је значајан део свог стваралаштва посветио илустрацији књига. Међу његовим познатијим илустраторским радовима су Judith Фридриха Хебела из 1908. године, Bestiarium literaricum Франца Блеја из 1920. и Wälsungenblut Томаса Мана из 1921. године.

За Wälsungenblut Хајне је израдио 32 литографије, које су објављене у Минхену 1921. године.

Илустровао је и збирку Die Märchen, објављену у амстердамској издавачкој кући Querido 1935. године. Касније је дело објављено и под насловом Seltsames geschieht. У збиркама Градске галерије у Ленбаххаусу сачуване су бројне Хајнеове оригиналне скице и илустрације за поједине приче из ових књига.

Галерија

Референце

Литература

Вера Соукупова и Дагмар Стара: Thomas Theodor Heine als Emigrant in der Tschechoslowakei. У: Bildende Kunst, 11/1962, стр. 605–610. Тео Нетелер: Geschmückt von Th. Th. Heine. Thomas Theodor Heines buchkünstlerische Betätigung für den Insel-Verlag. У: Aus dem Antiquariat, нова серија, 13, бр. 2, 2015, стр. 66–75. Јерг Мајснер (ур.): Strategien der Werbekunst 1850–1933. Каталог изложбе у Немачком историјском музеју, 22. април — 29. август 2004. Бенен: Kettler, 2004. Фолкер Опман: Max Tau und der Neue Verlag. Ein Kapitel deutscher Exilliteraturgeschichte. Берлин: Verlag Dreiviertelhaus, 2017. Thomas Theodor Heine. Каталог изложби у Градској галерији у Ленбаххаусу и Kunsthaus-у у Минхену, 9. септембар — 26. новембар 2000, и музеју Bröhan у Берлину, 16. децембар 2000 — 18. март 2001. Ур. Хелмут Фридел. Лајпциг: Seemann, 2000. ISBN 978-3-363-00744-2. ** Томас Раф: Thomas Theodor Heine – Der Biss des Simplicissimus. Das künstlerische Werk. ** Моника Пешкен-Ајлсбергер: Thomas Theodor Heine: Der Herr der roten Bulldogge. Biographie. Бригите Струцик: Поговор у: Томас Теодор Хајне, Ich warte auf Wunder. Roman. Берлин: Rütten und Loening, 1984, стр. 476–509. Фридрих Алерс-Хестерман: Heine, Thomas Theodor. У: Neue Deutsche Biographie, том 8. Берлин: Duncker & Humblot, 1969, стр. 295–296. ISBN 3-428-00189-3. Die Wahrheit ist oft unwahrscheinlich. Thomas Theodor Heines Briefe an Franz Schoenberner aus dem Exil. Ур. Томас Раф. Гетинген: Wallstein, 2004. ISBN 3-89244-465-X. Vom Zauber der Handbewegung. Eine Geschichte der Zeichnung im 20. und 21. Jahrhundert. Каталог збирке Графичке збирке XVI. Кајзерслаутерн и Берлин, 2022, стр. 70–72.

Спољашње везе

Thomas Theodor Heine — Deutsche Biographie Thomas Theodor Heine — Немачки историјски музеј, LeMO Thomas (David) Theodor Heine — Кућа историје Баварске Thomas Theodor Heine — Градска галерија у Ленбаххаусу Thomas Theodor Heine — Викимедијина остава Simplicissimus — дигитализована издања часописа

Категорија:Рођени 1867. Категорија:Умрли 1948. Категорија:немачки сликари Категорија:Немачки графичари Категорија:Немачки карикатуристи