Zodijak (serijski ubica)

мини|Zodijakova skica мини|Logo koji je Zodijak koristio u svojim pismima kao potpis Zodijak je serijski ubica iz SAD koji je delovao krajem 1960-ih u severnoj Kaliforniji. Sam je dao sebi ime u nizu pisama, šifrovanih, koje je slao štampi. Još tri pisma su ostala nedešifrovana, kao što nije poznat ni identitet ubice do danas, iako je bilo osumnjičenih, a slučaj se vodi još uvek kao otvoren.

Žrtve Iako je zodijak u pismima novinama potvrdio da je ubio 37 osoba, istrage utvrđuju da je ubio samo pet žrtava, a dve su preživele. Oni su: Dejvid Artur Faradej, 17 i Beti Lu Džensen, 16, ubijeni su iz vatrenog oružja 20. decembra 1968. na putu za jezero Herman unutar gradskih granica Benisija. Majkl Reno Mego, 19 i Darlin Elizabet Ferin, 22, ustreljeni su iz vatrenog oružja 04. jula 1969. na parkingu golf kluba na periferiji Valeha. Darlin je umrla na putu za bolnicu, dok je Majkl preživeo. Brajan Kevin Hartnel, 20 i Sesilija En Šepard, 22: 27. septembra 1969. su izbodeni na mestu koje je danas poznato pod imenom Ostrvo Zodijaka kod jezera Berijesa u okrugu Napa. Hartnel je preživeo šest uboda u leđa, ali je Sesilija umrla dva dana kasnije u bolnici u Napi. Pol Li Stajn, 29, ubijen iz vatrenog oružja 11. oktobra 1969. na Prezidio Hajtsu u San Francisku.

Oni za koje se sumnja Mnogi drugi su identifikovani kao moguće žrtve Zodijaka, mada su dokazi nedovoljni i nijedna nije jedinstveno prihvaćena kao žrtva Zodijaka. Poznatije žrtve za koje se sumnja su: Robert Domingos, 18, i Linda Edvards, 17. Ubijeni su iz vatrenog oružja 4. 4. 1963. na plaži u blizini Lompoka, Kalifornija. Za njih se sumnja da su žrtve Zodijaka zbog sličnosti napada na njih i napadu na jezeru Berijesa. Čeri Džo Bejts, 18, je izbodena do smrti i skoro joj je odsečena glava 30. 10. 1966. u studentskom gradu u Riversajdu, Kalifornija. Njena smrt je povezana sa Zodijakom tek nakon 4 godine od njenog ubistva, kad je novinar San Francisko Hronikla, Pol Everi, primio dojavu koja se tiče sličnosti između ubistava Zodijaka i uslova koji su okruživali smrt Bejtsove. Kejtlin Džons, 22;oteta 22. 3. 1970. godine na Autoputu 132, blizu Modesta u Kaliforniji. Pobegla je iz kola čoveka koji je vozio nju i njenu bebu sporednim putevima oko Stoktona i Patersona oko 3 sata. Nakon što je stigla u policijsku stanicu u Patersonu, videla je poster sa skicom Zodijaka i identifikovala ga kao svog otimača. Dona Las, 25; poslednji put je viđena 26. 9. 1970. godine u Saut Lejku Tahoa, Kalifornija. Na razglednici koja je stigla sa jezera kod Tahoa zalepljen je tekst i stigla je u San Francisko Hronikl 22. 3. 1971. i neki su je protumačili kao tvrdnju Zodijaka da je Lasova njegova žrtva, uprkos netačnom objašnjenju (u pismu od 26. 7. 1970. Zodijak je tvrdio da je ubio 13 žrtava; Lasova bi trebalo da bude 14, a ne 12, kako razglednica sugeriše). Njeno telo nije nikada pronađeno, a nije izvršena ni službena istraga zahvaljujući jurisdikcionom neslaganju između policije sa Južnog jezera Tahoa i šerifovog odeljenja i nepoznato je da li je zločin uopšte izvršen.

Vremenska linija

Put za jezero Herman

Policija je zapazila Zodijaka zbog naočigled nasumičnih ubistava Beti Lu Džensen i Dejvida Ferefeja 20. 12. 1968. godine, unutar gradskih granica Benisija.

Bili su na prvom sastanku i, umesto da odu na božićnu igranku, otišli su do lokalnog restorana. Oko 22 h i 15 minuta parkirali su kola na raskršću na putu za jezero Herman. Malo nakon 23 h, Zodijak se parkirao uz njih. Jedan se svedok provezao kasnije i video oba auta, ali nikog unutar njih. Momenat kasnije, čuo je ono za šta mu se činilo da su pucnji iz pištolja, ali nije bio siguran jer je slušao radio.

Feredej je upucan jednom u glavu, a Džensenova, koja je bežala, pet puta u leđa. Nekoliko minuta kasnije, njihova tela je pronašla Stela Bordžiz koja je živela u blizini i zločin prijavila policiji. Nisu pronađeni valjani tragovi.

Blu Rok Springs

Oko ponoći između 4. i 5. jula 1969. godine na parkingu golf kluba u Valehu, koji je udaljen 6,5 -{km}- od mesta zločina na putu za jezero Herman, upucani su Darlin Ferin i Majkl Mego. Dok su sedeli u njenim kolima, jedna kola su se parkirala kraj njih i odmah se odvezla, da bi se vratila nakon deset minuta. Parkirao je kola tako da im je onemogućio da pobegnu i onda prišao suvozačevim vratima i zaslepio ih baterijskom lampom. Ubio ih je lugerom od 9 -{mm}-. Četrdeset minuta nakon ponoći 5. 7. 1969. godine, čovek je anonimno pozvao policiju u Valehu da prijavi i potvrdi odgovornost i za ovaj i za napad u decembru 1968. godine. Poziv je praćen do telefonske govornice na benzinskoj pumpi malo udaljene od policijske stanice.

Darlin je proglašena mrtvom u bolnici, dok je Mego preživeo uprkos tome što je ranjen u lice, vrat i grudi.

Darlin je bila konobarica u Valehu, u popularnoj knjizi izdatoj 17 godina nakon njenog ubistva, nepotkrepljena priča govori o tome da je Zodijak bio njen obožavalac i redovna mušterija. U knjizi, autor takođe tvrdi da je ona znala da je on odgovoran za ubistva (a možda i druga) na putu za jezero Herman i da ju je ubio ne bi li je sprečio da ga prijavi policiji ili zbog toga što ga je ona ucenjivala u zamenu za ćutanje. Ove tvrdnje su nepotkrepljene i mogu biti nađene u malobudžetnom filmu iz 1971. godine ili u romanu iz 1979. godine.

Pisma počinju

Valeho Tajmz Herald, San Francisko Hronikl i San Francisko Egzaminer 1. 8. 1969. primili su po jedno pismo od Zodijaka. Skoro identično napisana pisma u kojima je Zodijak preuzeo odgovornost za tri ubistva, takođe su sadržala 1/3 šifre od ukupno 360 slova za koje je tvrdio da sadrže njegov identitet. Zodijak je zahtevao da pisma budu objavljena na naslovnim stranama ili će on nastaviti sa nasiljem i ubiće desetine ljudi tog vikenda. Ubistva se nisu desila i tri dela su eventualno objavljena. 04.08.1969. godine Egzamineru stiže novo pismo sa pozdravom: "Dragi uredniče, ovo govori Zodijak". Pismo je bio odgovor na zahtev šerifa Stilca iz Valehoa Zodijaku da im pruži više detalja da bi dokazao da je on stvarno ubio Faradeja, Džensenovu i Ferinovu. 08.08.1969. godine, bračni par iz Salinasa, Kalifornija, provaljuje Zodijakovu šifru koja nije sadržala njegov identitet. Poruka je glasila (uključujući pogrešna spelovanja): "VOLIM DA UBIJAM LJUDE JER JE TO TAKO ZABAVNO. ZABAVNIJE JE OD UBIJANJA DIVLJIH ŽIVOTINJA U ŠUMI JER JE ČOVEK NAJOPASNIJA ŽIVOTINJA OD SVIH. UBISTVO MI DAJE NAJUZBUDLJIVIJE ISKUSTVO, ČAK JE BOLJE OD PROVODA SA DEVOJKOM NA ZABAVI. NAJBOLJI DEO TOGA JE DA KAD UMREM PONOVO ĆU BITI ROĐEN U RAJU I SVI ONI KOJE SAM UBIO POSTAĆE MOJI ROBOVI. NEĆU VAM DATI SVOJE IME JER ĆETE POKUŠATI DA ME USPORITE ILI ZAUSTAVITE MOJE SKUPLJANJE ROBOVA ZA ŽIVOT POSLE SMRTI".

Značenje poslednjih osamnaest simbola nije pronađeno, mada je okom TV programa "Nerešene misterije" predloženo da im je značenje Teodor Dž. Kačinski.

Tek je decembra 2020. godine jedno pismo dešifrovano koje je Zodijak poslao. Veb-dizajner iz Virdžinije Dejvid Orančak kaže da je uspeo da provali šifru uz pomoć australijskog matematičara Sema Blejka i softverskog inženjera koji se bavi razbijanjem šifri iz Belgije Jarla Van Ajka. Ono glasi:

Jezero Berijesa 27.09.1969. Brajan Hartnel i Sesilija Šepard su piknikovali na obali jezera, na malom ostrvu povezanim peščanim sprudom sa Tvin Ouk Ridžom. Prišao im je čovek koji je nosio kapuljaču poput dželata sa naočarima na preklapanje preko očiju i uređajem poput portikle na grudima sa belim simbolom krsta u krugu veličine oko 8x8-{cm}-. Prišao im je sa pištoljem za koji je Hartnel mislio da je 45-ica. Čovek u kapuljači im je rekao da je pobegao iz zatvora u Dir Lodžu, u Montani, gde je ubio stražara i ukrao kola, i objasnio im je da su mu potrebna njihova kola i novac da ode u Meksiko. Poneo je dug, već presečen, plastični kanap za veš i rekao Šepardovoj da veže Hartnela, pre nego što on nju veže. Zodijak je proverio i zategao Hartnelove veze nakon što je otkrio da ga je ona vezala labavo. Hartnel je prvobitno mislio da je to čudna pljačka, ali je Zodijak izvukao nož i ubo ih, a onda je prepešačio oko 500 -{m}- do puta za Noksvil, nacrtao simbol krsta u krugu na Hartnelovim vratima od kola i ispod napisao: Valeho 12-20-68, 7-4-69, sept 27-69-6:30 nožem.

U 07:40 čovek je nazvao kancelariju šerifa okruga Napa sa javne govornice da prijavi svoj zločin. Nekoliko minuta radio reporter je pronašao govornicu sa otvorenom slušalicom u perionici kola na glavnoj ulici u Napi, samo nekoliko blokova dalje od šerifove kancelarije i od mesta zločina. Detektivi su pronašli sveže otiske prstiju ali nisu imali sa čim da ih uporede. Čovek i sin koji su bili na pecanju su pronašli žrtve nakon što su čuli njihove uzvike za pomoć. Prvi policajci koji su stigli bili su zamenici šerifa Dejv Kolins i Rej Lend. Pre nego su stigli na mesto zločina, Kolins je bio u patroli u području Viši izvora oko dalje, a Lend je bio u Sv. Heleni. Sesilija Šepard je bila svesna kad su stigli i dala im je detaljan opis napadača. Hartnel i Šepardova su odvezeni u bolnicu Kraljica Doline u Napi ambulantnim kolima. Šepardova je pala u komu za vreme prevoza i umrla je nakon dva dana, ali je Hartnel preživeo ne bi li svoju priču ispričao novinama. Detektiv iz Nape Ken Narlou je od tad pa do svoje penzije 1987. radio na rešavanju slučaja.

Prezidio Hajts 11.10.1969. čovek je ušao u taksi Pol Stajna na raskrsnici Mejsonove i Girijeve ulice u San Francisku i tražio je da bude odvezen do Vašingtonove i Ulice javora na Prezidio Hajtsu. Iz nepoznatih razloga, Stajn je vozio jedan blok dalje do Ulice višnje; čovek ga je ubio jednim pucnjem u glavu pištoljem od 9-{mm}-, a onda je uzeo njegov novčanik i ključeve od kola i strgnuo mu zadnji deo majice. Tri tinejdžera su ga videla preko puta ulice u 9:55 i pozvali su policiju u toku zločina. Videli su kako čovek briše kola i onda odlazi u pravcu Prezidija jedan blok na sever. Policija je stigla nekoliko minuta kasnije i tinejdžeri su im objasnili da je ubica još uvek u blizini.

Dva bloka od mesta zločina, policajac Don Fuk, koji se takođe javio na poziv, opazio je belca koji ide uz trotoar a onda kreće stepeništem koji vodi u prednje dvorište jedne od kuća na severnoj strani ulice; susret je trajao samo 5-10 sekundi. Njegov partner, Erik Zelms, nije video čoveka. Radio dispečer ga je upozorio da traži crnog a ne belog osumnjičenog, i zato nisu imali razloga da razgovaraju sa čovekom i provezli su se kraj njega; greška u opisu je ostala neobjašnjena do danas. Kad su stigli do Trešnjeve, Fuk je bio informisan da u stvari traže belog osumnjičenog i shvatio je da su morali proći kraj ubice. Nastavili su potragu ali je ubica već nestao. Tinejdžeri su opisali ubicu kao muškarca starog 35-40 godina. Detektivi Bil Armstrong i Dejv Toši su dobili slučaj. Policijsko odeljenje SF je tokom godina istražilo oko 2500 osumnjičenih. 14.10.1969. Hronikl je primio još 1 pismo od Zodijaka, ovaj put je sadržalo uzorak Stajnove majice kao dokaz da je on ubica, i pretnju ubijanja školske dece. Policija je tek tad saznala koga traži za Stajnovo ubistvo. 02:00 po ponoći 22. 10. 1969. neko ko je tvrdio da je Zodijak pozvao je Ouklandsku policiju zahtevajući da jedan od dva istaknuta advokata, F. Li Bejli ili Melvin Beli, se pojave u TV emisiji Džima Danbara u jutro. Bejli nije bio dostupan, ali se Beli pojavio. Danbar je molio gledaoce da linije ostave otvorene, i neko ko se predstavljao kao Zodijak zvao je nekoliko puta i rekao da se zove Sem. Beli je pristao da se sretne sa njim u Deli Sitiju, ali se osumnjičeni nikad nije pojavio. Policajci koji su čuli Zodijakov glas rekli su da Sem, po glasu, nije Zodijak. Kasniji pozivi koji je osumnjičeni uputio Beliju vodili su do Državne bolnice Nape, gde je otkriveno da je „Sem“ mentalni pacijent.