Стеван М. Димитријевић (Алексинац, 10/22. јануар 1866 — Београд, 24. новембар 1953) био је српски свештеник и историчар.
Биографија лево|мини|100п|Прота Стеван Димитријевић Рођен је 10/22. јануара 1866. године у Алексинцу. Богословију је завршио у Београду 1887, а Духовну академију у Кијеву 1898..
Био је професор у Скопљу и Солуну, ректор Призренске богословије, затим редовни професор историје српске цркве на Богословском факултету Универзитета у Београду од 1920. до 1936. године. Био је први декан Богословског факултета. Такође, био је професор четворици патријарха: Варнаве, Гаврила Дожића, Германа и Павла.
Указом краља Грчке 1937. године проглашен је почасним доктором атинског Универзитета. На Коларцу у Београду 1936. године промовисан је у почасног доктора теологије и члана Историјског института Српске академије наука и уметности.
За време службовања у Скопљу, Солуну, и Призрену сакупио је преко 600 рукописних и штампаних књига Србуља и поклонио их Народној библиотеци у Београду. Главни радови су му из историографије српске цркве. Историјску грађу коју је сакупио по руским архивама и библиотекама и на Светој гори објавио је у Споменику Српске краљевске академије 1900, 1903, и 1922. године. За време просветног и научног рада у Скопљу није занемарио ни национални рад. Године 1904. под маском обнове манастира и цркава у Скопској Црној Гори формира прву српску чету у овој области да би заштитио народ од банди албанских качака и чета ВМРОа.Ј. М. Поповић, Неимари Југославије, Београд 1934, 403.
Поклонио је имање за техничку школу у Алексинцу, која се од 2004. по њему зове Техничка школа „Прота Стеван Димитријевић“. Умро је у Београду 24. новембра 1953. године.
Његова ћерка Десанка била је удата за лекара Добривоја М. Митровића (1887-1915), имали су сина Добривоја.Зорица Пелеш: „Митровић, Добривоје М.”, страна 797, Српски биографски речник, том 6, Нови Сад, 2014. годинеПогледајте како се и даље фалсификује историја (19. фебруар 2018) мини|Мурал проти Стевану Димитријевићу на згради Центра за културу и уметност у Алексинцу Библиографија Одношај пећких патријарха с Русијом у XVII веку - Глас Српске краљевске академије 1900 I.VIII и 1901 LX; Историјат Пећке патријашије, Београд 1924; Св. Сава у народном веровању и предању, Београд 1927; Михајло архиепископ београдски и митрополит Србије, Београд 1933.
Одликовања Протојереј Стеван Димитријећ носилац је многобројних признања и одликовања: Карађорђеве звезде четвртог степена, Белог орла трећег степена, Орден Светог Саве другог степена за свој рад на научном и патриотском пољу.
Види још Гробљанска капела Др Стевана Димитријевића у Алексинцу
Референце
Литература
Д. Б. Гардашевић, Био-библиографија Ст. Димитријевића, Богословље-Споменица, Београд 1982; текст Др. Љубомира Дурковића-Јакшића, научног саветника, Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић“ Београду у Енциклопедији Југославије - Југословенског лексикографског завода - Загреб (3 том Црн-Ђ) 1984. год.
Спољашње везе Учитељ петорице српских патријарха (24. јул 2011) ПРОТА СТЕВАН М. ДИМИТРИЈЕВИЋ… човек о коме се врло мало зна…а толико много је учинио за нас (5. септембар 2013)
Категорија:Рођени 1866. Категорија:Умрли 1953. Категорија:Историчари из Алексинца Категорија:Српски историчари Категорија:Свештеници СПЦ Категорија:Срби на Духовној академији у Кијеву Категорија:Носиоци Ордена Светог Саве Категорија:Српска акција у Македонији Категорија:Носиоци Ордена Белог орла