После одржавања 1. Светског првенства у атлетици 1983. ИААФ (Међународна асоцијација атлетских федерација) је одлучила да организује и Светско првенство у атлетици у дворани. Прво је организовано у Паризу 1985. под називом Светске атлетске игре у дворани (Jeux mondiaux indoor). Термин "Светско првенство у атлетици у дворани" користи од 1987. а самим тим и нумерација првенства се рачуна од такмичења које се одржало 1987. у Индијанаполису. Од 1987. до 2003. одржавана су сваке две године, а онда одмах 2004. и опет сваке две године, да би се одржавала наизменично са Светским првенствима на отвореном.
Досадашња првенства Ред број Година Место Држава Време одржавања Број дисциплина Број спортиста Број држава - 1985. Париз 18. март — 19. март 24 (13+11) 322 691. 1987. Индијанаполис 6. март — 8. март 24 (13+11) 419 852. 1989. Будимпешта 3. март — 5. март 24 (13+11) 373 623. 1991. Севиља 8. март — 10. март 26 (14+12) 531 82 4. 1993. Торонто 12. март — 14. март 27 (14+13) 537 93 5. 1995. Барселона 10. март — 12. март 27 (14+13) 602 130 6. 1997. Париз 7. март — 9. март 28 (14+14) 712 118 7. 1999. Маебаши 5. март — 7. март 28 (14+14) 487 115 8. 2001. Лисабон 9. март — 11. март 28 (14+14) 510 135 9. 2003. Бирмингем 14. март — 16. март 28 (14+14) 589 132 10. 2004. Будимпешта 5. март — 7. март 28 (14+14) 677 139 11. 2006. Москва 10. март — 12. март 26 (13+13) 562 129 12. 2008. Валенсија 7. март — 9. март26 (13+13) 574 147 13. 2010. Доха 12. март — 14. март 26 (13+13) 585 146 14. 2012. Истанбул 9. март — 11. март 26 (13+13) 629 171 15. 2014. Сопот 7. март — 9. март 26 (13+13) 538 134 16. 2016. Портланд 17. март — 20. март 26 (13+13) 490 137 17. 2018. Бирмингем 1. март — 4. март 26 (13+13) 554 134 18. 2022. Београд 18. март — 20. март 26 (13+13) 611 128 19. 2024. Глазгов 1. март — 3. март 26 (13+13) 587 12820.2025.Нанкинг21. март — 23. март26 (13+13)51711821.2026.Торуњ20. март — 22. март
Дисциплине Број дисциплина је варирао од 24 до 28, да би се од Светског првенства у Москви 2006. усталио на 26 (13 мушких и 13. женских).
Од првог првенства 1987. до данас на програму је увек било 11 мушких и 9 женских дисциплина (жене нису имале скок мотком и троскок). Штафета 4 × 400 метара у обе конкуренције је на програму од 1991. Троскок за жене је уведен као демострациона дисциплина, а да би од 1993. ушао у главни програм. Скок мотком за жене уведен је 1993. док је на првенствима на отвореном уведен 1999. Дисциплине ходања на 5.00 у мушкој и 3.000 у женској конкуренцији које у биле на програму од првог првенства, скинуте су са програма 1995. Седмобој за мушкарце и петобој за жене на програму су од 1995. Трка на 200 м, које је била на програму од првих игара укинута је 2006. јер се закључило да је такмичење у њој неравноправно, пошто је победник често био предвидљив по броју стазе у којој је трчао, јер су такмичари унутрашњих стаза били без шансе за победу због оштријих кривина у тим стазама. Рекорди светских првенстава у атлетици у дворани
Атлетичари са највише медаља 7 златних медаља Марија Мутола из Мозамбика је атлетичарка која је освојила највише медаља у светским првенствима у дворани. Победила је седам пута у трци на 800 метара у приоду од 1993. до 2006, а освојила је и сребрну медаљу у 1999. и бронзану 2008, чиме је освојила укупно 9 медаља. Рускиња Наталија Назарова такође је освојила 7 златних медаља и једну сребрну од 1999. до 2008. у тркама на 400 метара, и штафети 4 × 400 метара, укупно 8 медаља.
5 златних медаља Двоје спортиста су освојили пет светских титула у дворани:Кубанац Иван Педросо у скоку удаљ од 1993. до 2001, као и Бугарка Стефка Костадинова у скоку увис од 1985. до 1997.
4 златне медаље Хаиле Гебрселасије, Етиопија: 3 титуле у трци на 3.000 метара и једну на 1.500 метара Сергеј Бупка: 4 титуле у скоку мотком између 1985. и 1997. наступајући за СССР, а касније за Украјину. Хавијер Сотомајор Куба: 4 титуле у скоку увис од 1989. до 1999 Стефан Холм, Шведска: 4 тикуле у скоку удаљу од 2001. до 2008.
Биланс медаља Стање после Светског првенства 2024. Земља17п 17п17п34п| 1. 119 91 78 288 2. 52 48 45 145 3. 33 14 16 63 4. 22 35 34 91 5. 19 17 17 53 6. 18 23 16 57 7. 18 17 147 52 8. 16 14 22 52 9. 14 23 21 58 10. 13 10 9 32 11. 12 7 5 24 12. 10 16 11 37 13. 10 15 17 42 14. 10 4 15 29 15. 9 10 9 28 16. 9 5 7 21 17. 8 10 6 24 18. 8 8 11 27 19. 8 6 9 23 20. 7 8 15 30 21. 7 6 8 21 22. 7 3 6 16 7 3 6 16 24. 7 1 1 9 25. 6 4 1 11 26. 6 2 2 10 27. 5 13 19 37 28. 5 8 10 23 29. 5 6 6 17 30. 5 5 6 1631. 4 3 4 11 32. 3 21 17 41 33. 3 12 8 23 34. 3 7 8 18 35. 3 5 2 10 36. 3 4 2 9 37. 3 0 0 3 38. 2 7 3 12 39. 2 4 2 840. 2 2 3 7 2 2 3 742. 2 2 0 443. 2 1 3 644. 2 1 1 4 2 1 1 4- 2 1 0 3 46. 2 0 0 247. 1 3 2 6 1 3 2 6 49. 1 3 1 550. 1 3 0 451. 1 2 5 8 52. 1 1 3 553. 1 1 1 3 1 1 1 355. 1 1 0 2 1 1 0 2 1 1 0 258. 1 0 1 259. 1 0 0 1 1 0 0 1 1 0 0 1 1 0 0 1 1 0 0 1 64. 0 4 0 4 65. 0 2 4 6 66. 0 2 2 4 67. 0 2 1 3 68. 0 2 0 2 0 2 0 2 70. 0 1 1 2 0 1 1 272. 0 1 0 1 0 1 0 1 0 1 0 1 0 1 0 2 0 1 0 1 77. 0 0 3 3 78. 0 0 2 2 0 0 2 2 0 0 2 2 81. 0 0 1 1 0 0 1 1 0 0 1 1 0 0 1 1 0 0 1 1 0 0 1 1 0 0 1 1 0 0 1 1 0 0 1 1 0 0 1 1 0 0 1 1 Укупно 92 земље 534 546 547 1.627
Види још Светско првенство у атлетици на отвореном Референце
Спољашње везе Историја Светских првенстава у дворани ИААФ