Рафаел Надал Парера (; Манакор, 3. јун 1986) бивши је шпански тенисер. Освојио је 22 титуле у појединачној конкуренцији на гренд слем турнирима, међу којима је и рекордних четрнаест на Отвореном првенству Француске. На олимпијским играма освојио је златне медаље и у појединачној и у игри парова. На првом месту АТП листе провео је укупно 209 недеља. Многи тениски критичари, бивши играчи и саиграчи сматрају Надала једним од најбољих тенисера у историји. Освојио је 36 титула на турнирима АТП мастерс 1000 серије.
Од априла 2005. до маја 2007. године Надал је направио рекорд од 81 везаног добијеног меча на шљаци, пре него што га је Роџер Федерер победио у финалу Мастерс турнира у Хамбургу. Од укупно 92 титуле у каријери, Надал је чак 63 освојио на шљаци (најтрофејнији тенисер у историји на тој подлози), на којој је добио 91,33% мечева. Надал је рекордер по броју освојених титула на Ролан Гаросу. Једине поразе на том гренд слему доживео је 2009. године од Робина Седерлинга у четвртом колу и од Новака Ђоковића у два наврата: 2015. у четвртфиналу и 2021. у полуфиналу. Његов скор на Ролан Гаросу је тренутно 112 победа уз 3 пораза. Због ових достигнућа на шљаци, Надал се сматра највећим тенисером свих времена на тој подлози, као и један од највећих тенисера свих времена уопште. Надал је постао први тенисер још од Бјерна Борга 1980. који је у истој години освојио и Ролан Гарос и Вимблдон.
Победом на Ролан Гаросу 2017. Надал је постао први тенисер у мушкој конкуренцији који је на једном гренд слему тријумфовао десет пута. Надал и Новак Ђоковић тако су једини играчи у историји тениса коју су освајали један гренд слем десет или више пута.
Тениско ривалство између Надала и Роџера Федерера једно је од највећих у историји. Такође, има развијено ривалство са Новаком Ђоковићем, против ког је играо чак 59 пута, што представља највећи број мечева између два тенисера у опен ери.
Породица, детињство и младост Рафаел Надал је рођен у Манакору, Мајорка, као син Себастијана Надала и Ане Марије Перера. Има млађу сестру која се зове Марија Исабел. Његов стриц, Мигел Анхел, бивши професионални фудбалер, који је својевремено играо за ФК Мајорку, ФК Барселону и шпанску фудбалску репрезентацију. Надал је навијач ФК Мајорке и Реал Мадрида. Његов други стриц, Тони Надал, који је и сам био тенисер, показао је трогодишњем Рафаелу како се игра тенис, и од тада га тренира. Тони је веровао да је Надал природан таленат за тенис, док је Надал више желео да игра фудбал. Када је Надал имао пет година, почео је двапут недељно да одлази у локални тениски клуб да тренира, а са осам година био је нападач који обећава, тренирајући у локалном фудбалском клубу. Са осам година, освојио је регионално тениско такмичење за дечаке испод 12 година. Са 12 година, Надал је освајао разна јуниорска тениска такмичења у Шпанији и Европи, а истовремено је тренирао и фудбал. Међутим, отац му је рекао да мора да бира између фудбала и тениса, како његово образовање не би трпело. Надал је изабрао тенис.
Када је имао 14 година, Шпанска тениска федерација је инсистирала да Надал напусти Мајорку и пресели се у њихов тениски камп у Барселони, како би више тренирао и напредовао. Његови родитељи и стричеви одбили су овај захтев, што значи да је Надал добијао мање финансијске подршке од ШТФ, тако да је Рафаелов отац Себастијан морао сам да покрије све трошкове. Са 16 година, Надал је доспео на листу Топ 50 најбољих тенисера света.
Каријера Почеци Док је Рафаел био још дете, његов стриц и тренер Тони Надал научио га је да игра левом руком, иако је Рафаел дешњак. Тони је сматрао да ће његов дворучни бекенд имати користи од његове јаке десне руке.
Рафаел Надал је са 12 година одлучио да се бави тенисом, а не фудбалом. Тони му је био главни тренер, али је такође током два лета тренирао на тениском кампу Ника Болетијерија. У мају 2001. победио је освајача гренд слем турнира Пета Кеша у егзибиционом мечу на шљаци.
2002—2004. У априлу 2002. године, Надал је победио у свом првом мечу на професионалном турниру. Победивши Рамона Делгада, постао је девети играч у историји Опен ере који је то урадио пре свог шеснаестог рођендана. Године 2003, освојио је два челенџера и завршио сезону међу педесет најбољих на АТП листи. На дебитантском наступу на Вимблдону, Надал је постао најмлађи играч који је стигао до трећег кола турнира још од Бориса Бекера 1984.
Године 2004. Надал је одиграо први меч против првопласираног на АТП листи, Роџера Федерера на Мајами мастерсу и победио га без изгубљеног сета. Потом је пропустио већи део сезоне који се играо на теренима са шљаком, укључујући и Ролан Гарос, због напукнућа чланка леве ноге.
2005. Први гренд слем трофеј, 11 титула Нову сезону Надал је почео поразима после велике борбе од Лејтона Хјуита на Отвореном првенству Аустралије и од Федерера у финалу Мајами мастерса. Многи тениски стручњаци сматрају да ова два турнира представљају пробој Надала на светску тениску сцену.
Надал је доминирао пролећним делом сезоне, који се играо на земљаној подлози. Победио је у 24 узастопна меча, срушивши рекорд Андреа Агасија. Надал је освојио турнир у Барселони и свој први турнир из АТП Мастерс серије у Монте Карлу. Захваљујући овим победама, Надал је заузео пето место на АТП листи, и постао један од фаворита за освајање Отвореног првенства Француске.
На свој 19. рођендан, Надал је победио Роџера Федерера у полуфиналу Ролан Гароса, спречавајући га да освоји једини гренд слем турнир који му је недостајао. Два дана касније, Надал је поразио Маријана Пуерту у финалу, постајући први мушки тенисер који је освојио Отворено првенство Француске на свом првом наступу на том турниру, још од Матса Виландера (1982), и први тинејџер који је освојио гренд слем турнир још од Пита Сампраса, који је 1990. године освојио Отворено првенство САД са 19 година. Захваљујући освајању Ролан Гароса, Надал је постао трећи тенисер света.
Три дана након освајања Ролан Гароса, Надалова серија од 24 победе прекинута је поразом у првом колу на турниру у Халеу, који се игра на травнатој подлози. Такође је поражен од Жила Милера у другом колу Вимблдона 2005. Одмах након Вимблдона, Надал је победио у шеснаест узастопних мечева и освојио три узастопна турнира. Освојивши турнире у Бештаду и Штутгарту, Надал је постао други тенисер света 25. јула 2005. године. Са 19 година, једним месецом и 22 дана, постао је трећи тинејџер који је достигао друго место на АТП листи, након Бориса Бекера (18 година, девет месеци, 17 дана) и Бјерна Борга (18 година, 10 месеци и два дана).
Надал је почео своју северноамеричку турнеју победивши Агасија у финалу АТП Мастерс турнира у Монтреалу, али је на Синсинати мастерсу изгубио већ у првом колу. Именован је за другог носиоца на Отвореном првенство САД, али га је 49. тенисер света Џејмс Блејк поразио у мечу трећег кола у четири сета. Надал је након тог турнира играо само још три те године.
У септембру, савладао је Гиљерма Корију у финалу Отвореном првенству Кине и победио у оба своја Дејвис куп меча против Италије. У октобру, освојио је своју четврту титулу из АТП Мастерс серије, поразивши Ивана Љубичића у финалу Мадрид мастерса. Након тога, Надал је повредио стопало, због чега је био приморан да откаже учешће на завршном АТП турниру.
И Надал и Федерер су освојили једанаест титула и четири титуле из АТП Мастерс серије 2005. године. Осам титула Надал је освојио на шљаци, а три на тврдом терену. Победио је у 79 мечева, и по томе је био на другом месту иза Федерера, који је победио у 81 мечу. Освојио је награду „-{Golden Bagel}-“, јер је једанаест пута освојио сет резултатом 6:0. Такође је достигао највишу позицију на АТП листи у историји шпанског тениса, и освојио АТП награду за тенисера који је највише напредовао.
2006. Одбрана Ролан Гароса, вимблдонско финале Због повреде стопала, Надал је пропустио Отворено првенство Аустралије те године. У фебруару, изгубио је у полуфиналу свог првог турнира у сезони, у Марсељу. Две недеље касније, нанео је Роџеру Федереру први пораз у сезони у финалу турнира у турнира у Дубаију. Надал је затим изгубио у полуфиналу Индијан Велс мастерса и другом колу Мајами мастерса.
мини|усправно|Надал на Ролан Гаросу (2006). Надал је затим победио у двадесет и четири мечева на шљаци. Победио је Федерера у финалу Монте Карло мастерса, као и Томија Робреда у финалу турнира у Барселони. Након недељу дана паузе, Надал је освојио Рим мастерс, победивши у финалу Роџера Федерера у пет сетова, изједначивши рекорд Бјерна Борга од 16 освојених титула у тинејџерским годинама. Победивши у првом колу на Отвореном првенству Француске, изједначио је рекорд Гиљерма Виласа, победивши у 53 узастопна меча на шљаци. Надал је поново стигао до финала, у ком је савладао Федерера у четири сета. Вилас му је предао трофеј Ролан Гароса, али је касније прокоментарисао да је његов рекорд јачи од Надаловог јер је Надал рекорд изједначавао две године, а Вилас је то постигао у једној години. Надал је у финалу Отвореног првенства Француске, поставши тако први тенисер који је победио Федерера у финалу једног гренд слема. Такође је постао најмлађи шампион Ролан Гароса који је освојио две узастопне титуле (још од Борга 1974-75).
Надал је повредио раме у четвртфиналном мечу турнира у Квинс Клабу, који је играо против Лејтона Хјуита. Није могао да заврши меч, и тиме је прекинуо свој низ од 26 узастопних победа. Био је именован за другог носиоца на Вимблдону 2006, али је замало изгубио у мечу другог кола од Роберта Кендрика, који је до учешћа дошао квалификацијама. Кендрик је освојио два сета и био на два поена од победе, али се Надал вратио у меч и освојио га у пет сетова. У трећем колу, Надал је победио 20. тенисера света Андреа Агасија у Агасијевом последњем мечу на Вимблдону. Достигавши финале, Надал је постао први шпански тенисер од Мануела Сантане 1966. године који је то учинио. Федерер га је поразио у финалу у четири сета. Федерер и Надал су једини тенисери у Опен ери који су достигли финале Вимблдона одмах након што су играли један против другога у финалу Отвореног првенства Француске.
Надал је играо на само два турнира пре Отвореног првенства САД. Изгубио је у трећем колу Канада мастерса и у четвртфиналу Синсинати мастерса. Такође је достигао четвртфинале на Отвореном првенству САД.
Надал је играо само три турнира до краја године. Јоаким Јохансон, 690. играч света, победио је Надала у другом колу Стокхолм опена. Наредне недеље, Томаш Бердих га је поразио у четвртфиналу Мадрид мастерса, последњег Мастерс турнира у сезони. На завршном АТП шампионату, Тенис Мастерс Купу, изгубио је један меч и победио у два меча у такмичењу по групама. У првом мечу га је поразио Џејмс Блејк, а затим је победио Томија Робреда и Николаја Давиденка. Достигао је полуфинале, у ком га је поразио Федерер. Ово је био Надалов трећи пораз у девет мечева против Федерера.
Надал је постао први тенисер од Андреа Агасија (1994—95) који је другу годину у низу завршио на другом месту АТП листе.
2007. Трећа титула у Паризу, ново вимблдонско финале Надал је почео годину играјући на шест турнира на тврдој подлози. Изгубио је у полуфиналу на свом првом турниру, у првом колу на другом, и у четвртфиналу Отвореног првенства Аустралије од каснијег финалисте Фернанда Гонзалеза. Након што је поражен у четвртфинала турнира у турнира у Дубаију, освојио је Индијан Велс мастерс. На наредном турниру, Мајами мастерсу, Новак Ђоковић га је поразио у четвртфиналу.
Имао је много више успеха на турнирима на шљаци. Освојио је Монте Карло мастерс, турнир у Барселони и Рим мастерс, а затим га је Роџер Федерер поразио у финалу Хамбург мастерса. Овај пораз прекинуо је низ од 81 Надалове победе на шљаци. Надал је по трећи пут у својој каријери освојио Отворено првенство Француске, победивши Федерера у финалу. У међувремену, Надал је победио Федерера на егзибиционом турниру на Мајорци, на терену чија је једна половина била травната, а друга земљана.