Густав Крклец (Удбиња крај Карловца, 23. јун 1899 — Загреб, 30. октобар 1977) био је југословенски и хрватски књижевник.
Биографија Густав Крклец рођен је у месту Удбиња крај Карловца као прво дете у породици Аугуста и Хермине Крклец., preuzeto 28. jula 2012. Детињство је провео у Марушевцу, у Хрватском загорју, што је оставило трајан траг у његовом поетском опусу. Гимназију је похађао у Вараждину, Загребу и на Сушаку, а у Загребу је студирао филозофију.
У периоду између два рата радио је различитим загребачким редакцијама. Био је уредник Нолита у Београду од 1929 до 1933. године.
Други светски рат затекао га је у Београду где је доживео бомбардовање града. Затим се у септембру 1941. преселио у Земун. У Земуну је радио као државни чиновник и сарађивао у усташком листу “Граничар” све до бомбардовања Земуна, у марту 1944. У том тренутку био је председник Веслачког клуба Земуна.. Minerva. Након тога се са супругом Мирјаном накратко преселио у Сланкамен, а крај рата дочекао је у Самобору. У септембру 1945. године у Загреб је дошла и његова супруга, те је од тада Крклец живео и радио у Загребу све до смрти.
После рата је био дугогодишњи уредник у Накладном заводу Хрватске. Бавио се и новинарством. Од 1951. године је члан ЈАЗУ. Посветио се и писању за децу. Објављивао је песме у часопису за децу Радост за који је био и један од главних оснивача.
Најважнији део Крклецовог књижевног дела чини поезија. Његово антологијско песништво кратког, непосредног и јасног израза одражава ведрину и животну радост, али и метафизичку тескобу. Писао је и есеје, критике, путописе, фељтоне и афоризме. Много је преводио, највише са руског, немачког, али и са словеначког и чешког језика. Посебно се истичу његови преводи Пушкина, Прешерна, Брехта. Крклец се бавио и такозваном дневном критиком. Под псеудонимом Мартин Липњак написао је низ критичких записа и есеја.
Густав Крклец је аутор поетских збирки «Лирика» (1919), «Сребрна цеста» (1921), «Љубав птица» (1926), «Излет у небо» (1928). У време реакције и немачке окупације у стиховима Крклеца појавили су се осећаји безизлаза, бриге за судбину домовине (збирке «Сан под брезом», 1940, «Дарови за безимену», 1942, «Тамница времена», 1944). Победу над нацизмом, и социјално престројавање у ФНРЈ опевао је у циклусу стихова «Жубор живота» (1955).
Људска осећања, родни крај, улога песника у друштву — основне су теме поезије Крклеца, у највећем обиму написане у виду сонета.
Његова поезија за децу садржи хумористичке мотиве (Телеграфске басне, 1952).
Награде Антуновска награда (1944) Награда Владимир Назор за животно дело (1968) Дисова награда Змајева награда
Дела Лирика (1919) Сребрна цеста (1921) Бескућници (1921) Нове пјесме (1923) Љубав птица (1926) Излет у небо (1928) Сан под брезом (1940) Дарови за безимену (1942) Рањени галеб (1942) Тамница времена (1944) Лица и крајолици (1946) Писма Мартина Липњака из провинције (1956) Телеграфске басне (1952) Ноћно иверје (1960)
Спомен Поводом стогодишњице рођења Густава Крклеца на прочељу куће у Марушевцу у којој је хрватски песник провео детињство. Матица хрватска у Вараждину и Општина Марушевец поставиле су му спомен-плочу. У Вараждинској градској библиотеци налази се и спомен-соба Густава Крклеца
Референце
Спољашње везе Изабране песме Густава Крклеца
Категорија:Рођени 1899. Категорија:Умрли 1977. Категорија:Карловчани Категорија:Хрватски књижевници Категорија:Југословенски књижевници Категорија:Добитници Дисове награде Категорија:Добитници Змајеве награде Категорија:Добитници награде Драинац