Марко Тајчевић (Осијек, 29. јануар 1900 — Београд, 19. јул 1984) био је српски композитор, учитељ музике и музички критичар. Сматран је за једну од водећих фигура музикологије свога времена на Балкану.
Основна музичка школа у Лазаревцу носи његово име.
Радови Тајчевић је познат по богатом раду на пољу вокалних дела. Нека од његових најпознатијих оркестарских, камерних и дела за клавир су: Седам балканских игара (за клавир) (1927) Седам балканских игара (за кларинет, виолончело и клавир) Варијације (1950) Сонатина (1953) Пет прелудија (1958) Две мале свите (1958) Српске игре (1959)
Уџбеници Марко Тајчевић је написао следеће уџбенике: Основи музичке писмености Општа наука о музици Основна теорија музике Контрапункт - један од најуспелијих домаћих уџбеника контрапункта и Збирка хармонских задатака
Референце
Литература
Властимир Перичић, Музички ствараоци у Србији, Београд, Просвета, 1969, 539
Спољашње везе О Марку Тајчевићу на -{classical-composers.org}-
Категорија:Рођени 1900. Категорија:Умрли 1984. Категорија:Осјечани Категорија:Српски композитори Категорија:Југословенски композитори Категорија:Срби у Славонији Категорија:Српски музички критичари