мини|Цвет Петровац или рањеник, трава целог света, ситни чичак, мали чичак, чичак, март, руричица, турица, џигеричњак (), биљка је из породице ружа (-{Rosaceae}-).
Научно име (биномијална номенклатура) дато је: за род од грчке речи -{agros}- = поље и -{mone}- или -{meno}- што значи место, станиште; за врсту од грчке -{eupatorium}- у част Митридата Еупатора, понтског владара који се у I веку п. н. е. бавио изучавањем лековитих биљака.
Синоними: -{Agrimonia procera}- Wallr. -{Agrimonia odorata}- auct. non Mill.
Опис биљке
Стабљика је неграната, израста из приземних листова који образују розету и достиже висину до 1m. Остали листови на стаблу су наизменично перасти и по ободу грубо назубљени. Читава биљка је покривена длачицама. Цветови су петоделни и сакупљени на врху стабла у густе, класолике гроздове жуте боје. Биљка цвета од VI do IX месеца.
Станиште
Петровац је веома распрострањена биљка у Европи и на Балкану и најчешће се може наћи у брдско-претпланинским пределима. Погодују јој сува и осунчана места каква су она поред листопадних шума, на међама, поред шибљака или на ливадама, пољима и слично.
Хемијски састав лека
Као лек се користи цео надземни део биљке у цвету (-{Agrimoniae herba}-) који се сакупља на самом почетку цветања.
Садржи највише танина (до 21%) па се сматра типичном танинском биљком. Поред тога биљка је богата још и: органским киселинама: никотинском, палмитинском, стеаринском и кременом; витаминима: Ц, Б1 и К флавоноидима: апигенином, кверцетином и др. тритерпене горким материјама; етарским уљем (око 2%) и др.
Употреба
Као типична танинска биљка употребљава се код дијареје, унутрашњих крварења и за справљање декокта за испирање уста и грла. Осим тога добра је и за смиривање цревних колика, а помаже и код упале мокраћних путева и уопште код проблема у мокрењу. неки народи је користе за лечење различитих кожних болести какве су нпр. алергијске реакције, младалачки дерматитис и др.
Експерименти на животињама су доказали антитуморску способност петровца па се у народној медицини примењује за лечење цревних полипа, као и различитих облика гинеколошких болести (миоми, ранице, тумори).
Референце
Литература
Гостушки, Р: Лечење лековитим биљем, Народна књига, Београд, 1979. Грлић, Љ: Енциклопедија самониклог јестивог биља, Аугуст Цесарец, Загреб, 1986. Дјук, А, Џ: Зелена апотека, Политика, Београд, 2005. Јанчић, Р: Лековите биљке са кључем за одређивање, Научна књига, Београд, 1990. Јанчић, Р: Ботаника фармацеутика, Службени лист СЦГ, Београд, 2004. Јанчић, Р: Сто наших најпознатијих лековитих биљака, Научна књига, Београд, 1988. Којић, М, Стаменковић, В, Јовановић, Д: Лековите биљке југоисточне Србије, ЗУНС, Београд 1998. Лакушић, Д: Водич кроз флору националног парка Копаоник, ЈП Национални парк Копаоник, Копаоник, 1995. Марин, П, Татић, Б: Етимолошки речник, ННК Интернационал, Београд, 2004. Миндел, Е: Витаминска библија, ФаМилет, 1997. Мишић Љ, Лакушић Р: Ливадске биљке, ЗУНС Сарајево, ЗУНС Београд, ИП Свјетлост, 1990 Стаменковић, В: Наше нешкодљиве лековите биљке, Тренд, Лесковац Туцаков, Ј: Лечење биљем, Рад, Београд, 1984.
Спољашње везе BioNet škola Agrimony, Agrimonia eupatoria
Категорија:Agrimonia Категорија:Лековите биљке