Шипан је највеће острво у Елафитској групи острва у Јадранском мору, 17 км северозападно од Дубровника. Од копна га одваја Колочепски канал, а од суседних острва, Јакљана на западу и Лопуда на југоистоку пролаз Харпоти, односно Лопудска врата.
Пружа се од од северозапада према југоистоку, дужине 9,2 км од рта Мишњак до рта Пртуша, а широко је у просеку 2,3 км. Површина му је 16,22 км². Дужина обалске линије је 29,416 км. Највиши врх је висок 45 м.
Грађен је од доломита и кречњака горње креде, па је диференцијалном ерозијом у доломитима настала плодна удолина од Шипанске Луке на северозападу до Сучурђа на југоистоку. Узгајајају се агруми, рогач, нар, винова лоза и маслине.
Прошлост Острво је било насељено у римско доба. Далматинска краљица Живана (Сива) са сином Силвестером је острво 1080. године поклонила граду Дубровнику."Сербскиј народниј лист", Будим 1838. године Под данашњим именом помиње се први пут 1371. године. Имало је процват у доба Дубровачке републике, када се развијала, бродоградња, поморство, маслинарство, риболов и виноградарство. После великог земљотреса и пожара у којем је страдао Дубровник, страдала је привреда, а највишу у 20. веку када је исељено највише становника. На острву је 1930-тих било и Херцеговаца из Поповог поља, који су куповали раније племићке дворце и становали у њима."Политика", 13. окт. 1936
Савремено доба Острво је јединствено и по свом културном благу, јер се на његових 16 км² налазе 42 стара летњиковца и 34 црквице, које говоре да је био привлачан дубровачкој властели као оаза мира и летоте. Многи од тих објеката су у запуштеном стању, јер су зуб времена и небрига друштва учинили своје.
Становништво острва је окупљено око два већа насеља Шипанске Луке и Суђурђа и неколико заселака. Према попису из 2001. има их око 500 углавном старије доби. Због тога острвом све више доминира макија, шуме аплског бора и камењар.
Познати људи Андро Мурат, српски католички жупник и сакупљач народних умотворина Марко Мурат, српски сликар
Галерија
Референце
Категорија:Елафити