14. април (14.04) је 104. дан у години по грегоријанском календару (105. у преступној години). До краја године има још 261 дана.
Догађаји
43. п. н. е. — Марко Антоније, који је опсео цезаровог атентатора Децима Брута у Мутини, је поразио војску конзула Панса, а одмах затим је поражен од војске другог конзула Хирција. 69 — Вителије, заповедник рајнских легија, односи победу над Отоном у близини Кремоне и наметнуо се за римског цара (Година четири цара). 193 — Војска у Илирику је изабрала Септимија Севера за римског цара. 955 — Након женидбе са хришћанском Дубравком од Чешке, пагански владар Пољана Мјешко I је примио хришћанство, што се сматра оснивањем Пољске. 1205 — Бугарски цар Калојан је нанео тежак пораз крсташима и заробио латинског цара Балдуина I Фландријског. 1471 — Снаге јоркиста под командом Едварда IV су у бици код Барнета поразили ланкастерску војску, убивши при том Ричард Невила, грофа од Ворика. 1849 — На иницијативу револуционарног лидера Лајоша Кошута Мађарска прогласила независност од Аустрије. 1865 — Председник САД Абрахам Линколн смртно рањен у атентату који је извео Џон Вилкс Бут неколико дана по завршетку грађанског рата. 1900 — Председник Француске Емил Лубе у Паризу отворио Светску изложбу, највећу те врсте у историји Европе. 1909 — Након војне побуне против владе, руља је започела масакре над Јерменима у вилајету Адана. 1912 — Брод Титаник ударио је у ледену санту и потонуо наредног јутра, усмртивши 1.496 особа. 1912 — Основан бразилски Фудбалски клуб Сантос. 1931 — У Шпанији проглашена република после абдикације и бекства из земље краља Алфонса XIII. 1938 — Полетео је први прототип ловачког авиона Рогожарски ИК-3, а њиме је управљао искусни пилот из Опитне групе капетан Никола Бјелановић. 1945 — Савезничке трупе ухапсиле немачког дипломату и политичара Франца фон Папена и изручиле га суду за ратне злочине у Нирнбергу. 1958 — Спутњик 2 је пао на Земљу после мисије дуге 162 дана. 1970 — Експлодирао је резервоар са кисеоником на летелици Аполо 13, чиме је угрожен живот посаде која је била на мисији ка Месецу. 1975 — У Сикиму, у североисточној Индији, укинута монархија и проглашена република. Сиким постао 22. држава Индијске Уније. 1986 — Као одговор на подметање бомбе у Западном Берлину, амерички председник Роналд Реган је наредио бомбардовање Либије. 1988 — У Женеви, Авганистан и Пакистан потписали споразум о Авганистану, а СССР и САД дали изјаве о немешању и неинтервенцији. Споразумом предвиђен повратак авганистанских избеглица из Пакистана и повлачење совјетских трупа из Авганистана. 1994 — Два америчка борбена авиона F-15 игл грешком изнад северног Ирака оборила два америчка хеликоптера, усмртивши свих 26 људи у њима. 1995 — Светска здравствена организација саопштила да на простору СФРЈ има око милион људи којима је потребна медицинска помоћ због психолошких траума изазваних ратом. 1999 — Најмање 75 људи погинуло, а 25 тешко рањено у Метохији у две избегличке колоне које су ракетирали авиони НАТО. Пакистан извршио пробу балистичке ракете домета 2.000 km, способну да носи нуклеарне пројектиле. 2000 — Митингом у центру Београда, „Стоп терору, за демократске изборе“, српска опозиција почела координирану акцију за демократске промене у земљи. 2003 — На заседању у Луксембургу шефови дипломатија Европске уније одлучили да забране улазак на територију ЕУ свим особама на Балкану које помажу хашким оптуженицима на слободи. У близини Багдада америчке специјалне снаге ухапсиле бившег лидера палестинског герилског покрета Абуа Абаса, оптуженог да је организовао отмицу италијанског путничког брода „Акиле Лауро“ 1985. и убиство Американца Леона Клингхофера, баченог у Средоземно море.
Рођења 1629 — Кристијан Хајгенс, холандски математичар, физичар и астроном. (прем. 1695) 1862 — Војислав Илић, српски песник. (прем. 1894) 1862 — Петар Столипин, руски политичар, 3. председник Владе Русије. (прем. 1911) 1883 — Сима Пандуровић, српски песник, драматург, есејиста, преводилац и књижевни критичар. (прем. 1960) 1886 — Арпад Тот, мађарски песник и преводилац. (прем. 1928) 1904 — Џон Гилгуд, енглески глумац и редитељ. (прем. 2000) 1925 — Род Стајгер, амерички глумац. (прем. 2002) 1926 — Карољ Лапиш, мађарски патолог, академик и инострани члан Одељења медицинских наука Српске академије наука и уметности. (прем. 2025) 1927 — Драган Гоџић, српски кошаркаш и кошаркашки тренер. (прем. 1988) 1935 — Ерих фон Деникен, швајцарски контроверзни писац, уметник и мистериолог. (прем. 2026) 1937 — Мирослав Бијелић, српски глумац и књижевник. (прем. 2010) 1940 — Џули Кристи, енглеска глумица. 1941 — Герхард Невекловски, аустријски лингвиста и академик, инострани члан састава Српске академије науке и уметности. 1945 — Ричи Блекмор, енглески музичар, најпознатији као суоснивач и гитариста групе -{Deep Purple}-. 1958 — Питер Капалди, шкотски глумац, редитељ и сценариста. 1961 — Роберт Карлајл, шкотски глумац. 1972 — Петар Пуача, српски фудбалер. 1973 — Роберто Ајала, аргентински фудбалер. 1973 — Ејдријен Броди, амерички глумац. 1975 — Вероника Земанова, чешка порнографска глумица и еротски модел. 1977 — Сара Мишел Гелар, америчка глумица. 1977 — Роб Макелхени, амерички глумац, редитељ, сценариста и продуцент. 1977 — Миливоје Ћирковић, српски фудбалер. 1979 — Керем Тунчери, турски кошаркаш. 1988 — Роберто Баутиста Агут, шпански тенисер. 1988 — Жељко Шакић, хрватски кошаркаш. 1989 — Ненад Беђик, српски веслач. 1996 — Абигејл Бреслин, америчка глумица. 1997 — Војислав Стојановић, српски кошаркаш.
Смрти 1759 — Георг Фридрих Хендл, немачки композитор (рођ. 1685) 1807 — Џеремаја Бенџамин Рихтер, немачки хемичар (рођ. 1762) 1914 — Чарлс Сандерс Пирс, амерички филозоф и логичар (рођ. 1839) 1917 — Лудвик Лазар Заменхоф, пољски лекар, творац есперанта 1930 — Владимир Владимирович Мајаковски, руски песник 1947 — Петар Бајаловић је био српски архитекта 1969 — Петар Колендић, српски књижевни историчар 1983 — Коста Сивчев конструктор авиона, ваздухопловно технички пуковник у СФРЈ. 1986 — Симон де Бовоар, француска књижевница (рођ. 1908) 2011 — Бранислав Црнчевић је био српски књижевник, афористичар, новинар, сценариста, политички коментатор и члан СНС. (рођ. 1933) 2019 — Мира Марковић, супруга Слободана Милошевића 2020 — Миодраг Лазић, примаријус, начелник Ургентног центра Клиничког центра Ниш и ратни хирург Српске војске Крајине и Војске Републике Српске 2024 — Лучано Сушањ, југословенски атлетичар, хрватски политичар и спортски радник.
Празници и дани сећања Имендани Тибор, мађарско име
Референце