Мирослав Караулац (Мркоњић Град, 7. јул 1932 — Београд, 19. март 2011) био је српски књижевник.

Рођен је у Мркоњић Граду. Ту је кренуо у основну школу, а затим се са родитељима преселио у Соко Бању. Гимназију је похађао у Бањој Луци и Бихаћу. Студирао је романистику на сарајевском и београдском универзитету, где је и дипломирао са тезом о Лотреамону. Докторирао је на Универзитету у Стразбуру.

Караулац је био песник, приповедач, историчар књижевности, преводилац. Радио је као професор, новинар, драматург, лектор и предавач на универзитетима у Лиону и Дижону. Један је од најбољих познавалаца и тумача Андрићевих дела. Његова дела одликује смисао за мозаичко приказивање, при чему се ситуације и призори, песничке слике и језички хронотипи организују истовремено око просторне и временске осе.

Дела Збирке песама Тихи наслов, 1969. Дрво са речима, 1975. Књига прича Фатална кожа, 1964. Романи Топлотни удар, 1972. Водич кроз Варџар-Вакуф, 1984. Монографије Рани Андрић, 1980. и 2003. Иво Андрић: Писма Збирка Цивилни врт

Спољашње везе Мирослав Караулац, Приступљено 4. 9. 2010.

Категорија:Рођени 1932. Категорија:Умрли 2011. Категорија:Српски песници Категорија:Српски књижевници Категорија:Српски драматурзи Категорија:Српски преводиоци Категорија:Књижевници из Мркоњић Града Категорија:Доктори књижевности