Ђорђе Јанковић (Београд, 1947 – Београд, 12. новембар 2016) био је српски археолог и професор универзитета.

Руководио је бројним археолошким истраживањима на територији бивше Југославије. Аутор је чланака, расправа и монографија о касноантичкој и средњовековној археологији Западног Балкана, посебно о археологији Словена и Срба од значаја за разјашњавање етногенетских процеса.Седов, В. В. Славяне: Историко-археологическое исследование, Москва, 2002, На основу сопствених истраживања од касних 1980-их заступа теорију о подунавском пореклу СловенаЈанковић Милица и Ђ. Јанковић. Словени у југословенском Подунављу, Музеј града Београда, Београд 1990.Пипер, Предраг. Увод у славистику 1, одељак „Словени у светлу археолошких истраживања“, Пројекат Растко, 2002. и њиховој присутности на Балкану и пре Велике сеобе, чему нова мултидисциплинарна истраживања дају за право.-{Alinei, Mario.}- -{„Interdisciplinary and linguistic evidence for Palaeolithic continuity of Indo-European, Uralic and Altaic populations in Eurasia, with an excursus on Slavic ethnogenesis“}- , -{Quaderni di Semantica 24, 2003, }-„(...) треба нагласити да се нови резултати генетских истраживања суштински подударају са закључцима других научних дисциплина; в. Толстов 1948, 37–38; Трубачов 2005; Трубачов 2006; Пипер 2008, 128–136; Јанковић 2010, 213 –215, 218–220; уп. Лома 1993, 106–107.“ у: Тодоровић, Ивица: „Нове могућности етногенетских проучавања становништва Србије“ , Гласник Етнографског института САНУ, LXI (1), Београд, 2013, стр. 154, напомена бр. 13.

Биографија Дипломирао је археологију на Филозофском факултету у Београду. Стручни рад је започео 1971. године у Музеју Крајине у Неготину, а од 1977. до 1978. запослен је у Археолошком институту у Београду, а потом на Филозофском факултету, као асистент за средњовековну археологију. Магистрирао је 1977. са темом Обала Дунава између Сипа и ушћа Тимока у -{VI-XII}- веку, а са темом Становништво Балкана у VI и почетком -{VII}- столећа докторира 1987. године. У звање доцента изабран је 1988. године, а за шефа Катедре за средњовековну археологију 1997. године. Ову дужност је обављао до 2008. године.

Радио је као професор на Академији за уметност и консервацију СПЦ а својевремено и као продекан за наставу ове установе. Др Јанковић је био председник Српског археолошког друштва од 2003. до 2007. године, САД, званични сајт, а такође и уредник научног часописа Гласник Српског археолошког друштва.

Одабрана дела Монографије Подунавски део области Аквиса у -{VI}- и почетком -{VII}- века, Археолошки институт, Грађа 5, Београд 1981, 1-194, – La partie danubienne de la region d’Aquis au VIe et au debut du VII siecle, 195-232. Гамзиград касноантички царски дворац, коауторски: Драгослав Срејовић, Анка Лаловић и Ђ. Јанковић, САНУ, Београд, 1983. Словени у југословенском Подунављу, коауторски Милица Јанковић и Ђ. Јанковић, Музеј града Београда, Београд 1990, 1-141, – -{Les Slaves du bassin danubien Yougoslave}-, 143-149. Српске громиле, Свесловенски савез и НИП „Књижевна реч“, Београд, 1998. – -{Serbian Gromilas}-

Манастир Тврдош, изд. Манастир Тврдош, 2010.

Чланци „Покретни налази са некрополе и утврђења код Кладова“, „Старинар“ -{XXIV-XXV}-, Београд 1973-1974 (1974), 201-225, –-{„Le mobilier archeologique de la necropole et de la forteresse pres de, Kladovo“}-, 226. „Средњовековна грнчарија доњег српског Подунавља“, Balcanoslavica 3, Прилеп-Неготин 1974 (1975), 89-112, – -{„The medieval pottery of the Serbian Lower-Danube Basin“}-, 113-119 „Истраживање споменика у Врелу, Шаркамен“, Старинар -{XXXI}-, Београд 1980 (1981), 87-92, – „Etudes des monuments de Vrelo“, Шаркамен, 93. „Нека запажања о властелинским шлемовима на ликовним представама у Србији -{XIV-XV}- столећа“, Зборник Филозофског факултета XVI, Београд 1989, 147-162. „Етнички простор Срба на Балкану у средњем веку у светлу археолошких и писаних извора“, Етнички састав становништва Србије и Црне Горе и Срби у СФР Југославији, Географски факултет Универзитета у Београду и „Стручна књига“, Београд, 1993, стр. 19-40. „Баранда код Опова, насеље касноантичког доба: Има ли Словена у Банату и Бачкој у III-IV столећу?“, Изложба о исходима археолошког истраживања код Опова (каталог), „Кућа Крсмановића“, Београд, март-април 1994. -{„The Serbs in the Balkans in the light of Archaeological Findings“}-, -{The Serbian question in The Balkans, Faculty of Geography – University of Belgrade, 1995, 125-146.}- „Словенске културе касноантичког доба“, Рад Музеја Војводине, бр. 37-38, Нови Сад, 1995/96, стр. 77-82. „Погреб Срба у раном средњем веку“, -{Труды VI Международного Конгресса славянской археологии. Том 1: Проблемы славянской археологии}-, стр. 382-393, Москва 1997. „Словени у источној Србији у -{VI}- и -{VII}- столећу“, Археологија источне Србије, научни скуп „Археологија источне Србије“, Београд - Доњи Милановац, децембар 1995. године, (ур. М. Лазић), Београд, 133-149. „Словенске особине насеља позноримског доба на југоистоку Паноније“, -{Труды VI Международного Конгресса славянской археологии, том 3, Москва 1997, стр. 362-375.}- „Михољска превлака - истраживања у 1997“, коауторски: Ђ. Јанковић, Милена Живковић, Горан Симоновић, Ђорђе Ћапин, Гласник Српског археолошког друштва, бр. 14, 1998, стр. 137-143. „Манастир Добрун - археолошка истраживања у 1997. години“, Наше старине, Републички завод за заштиту културно-историјског и природног насљеђа Републике Српске, Бања Лука, 1998, бр. 1, стр. 41-48. „Две цркве у околини Гацка“, Наше старине, бр. 1, Републички завод за заштиту културно-историјског и природног насљеђа Републике Српске, Бања Лука, 1998, 55-58. „Средњи век Косова и Метохије - археолошка истраживања“, Гледишта, вол. 40, бр. 3-4, стр. 112-114, 1999 „Средњовековна култура Срба на граници према Западној Европи“, Традиционална култура Срба у Српској Крајини и Хрватској, Етнографски музеј, Београд 2000, стр. 9-22. „Неке особености старог погребног обреда Срба“, Митолошки зборник, б. 2, Центар за митолошке студије Србије, Рача, 2000, 95-106. „Словенски и српски погребни обред у писаним изворима и археолошка грађа“, Гласник Српског археолошког друштва, број 17, Београд 2001, стр. 119-128. „Археологија археологији, поводом рецензије Милоја Васића текста Станка Трифуновића“, Гласник Српског археолошког друштва, бр. 17, 2001, стр. 271-282. „Касноантичка триконхална црква манастира Светих Апостола Петра и Павла код Требиња“, Гласник Српског археолошког друштва, вол. 19, бр. 18, 2002, стр. 99-124. „Словени у северном Илирику 6. столећа“, Гласник Српског археолошког друштва, вол. 21, бр. 20, 2004, стр. 39-61. „О цркви Рашке доба пре Немање“, Гласник Српског археолошког друштва, вол. 21, бр. 20, 2004, стр. 63-80. „Археолошка сведочанства о пореклу Албанаца и потомцима Илира“, Излагање са стручно-научног скупа „Методолошки проблем истраживања порекла Албанаца“, Српска академија наука и уметности, Београд, 21. јуна 2007. Објављено у зборнику радова Албанци лажни Илири, „Пешић и синови“, Београд 2007. „О називу Диоклеје пре Немањића“, Пројекат Растко, 2007. „Како се Диоклеја називала у Позном средњем веку“, Пројекат Растко, 2007. „Сведочења археолошког наслеђа 4-11. столећа Косова и Метохије“, Пројекат Растко, 2007. „О проучавању и публиковању утврђених места у Србији из -{VII-X}- столећа“ , Гласник Српског археолошког друштва, 28/2012 (2013)

Референце

Спољашње везе Ђорђе Јанковић у емисији „Ћирилица“ 08.01.2012 Др Ђорђе Јанковић говори о својој новој Монографији Српско Поморје од 7. до 10. столећа svetigora.com

Категорија:Рођени 1947. Категорија:Умрли 2016. Категорија:Српски археолози Категорија:Чланови Српског археолошког друштва Категорија:Српски професори Категорија:Председници Српског археолошког друштва Категорија:Доктори археологије Категорија:Професори Филозофског факултета Универзитета у Београду Категорија:Археолози из Београда Категорија:Студенти Филозофског факултета Универзитета у Београду Категорија:Сахрањени на Новом гробљу у Београду