Маршал Харви Стоун (; Њујорк, 8. април 1903 — Мадрас, 9. јануар 1989) је био амерички математичар који је допринео пољима реалне анализе, функционалне анализе и Булове алгебре.
Биографија Стоун је био син Харлана Фиска Стоуна, Врховног судије Савезног суда САД од 1941. до 1946. године. Маршалова породица очекивала је од њега да постане адвокат, као и његов отац, али се он заљубио у математику док је студирао на Харварду. Докторирао је на Харварду 1926. године са тезом о диференцијалним једначинама под менторством Џорџа Биркхофа. Између 1925. и 1937. године, предавао је на Харварду, Јејлу и Универзитету Колумбија. Унапређен је у редовног професора на Харварду 1937. године.
Током Другог светског рата, Стоун је вршио поверљива истраживања у оквиру Канцеларије поморских операција и Канцеларије шефа особља ратног одељења. Године 1946, постао је шеф Катедре за математику на Универзитету у Чикагу, место које је држао до 1952. године. Остао је на факултету у Чикагу до 1968. године, након чега је предавао на Универзитету у Масачусетсу до 1980. године.
Достигнућа Током 1930-их, Стоун је урадио значајна дела: Године 1930, доказао је Стоун-фон Нојманову теорему уникатности. Године 1932, објавио је класичну монографију од 662 стране названу -{Linear transformations in Hilbert space and their applications to analysis}- (Линеарне трансформације у Хилбертовом простору и њихове примене у анализи). Њен већи део се сада сматра делом функционалне анализе. Године 1932, доказује Херман Вајлову претпоставку из теорије спектара, проистеклу из примене теорије група на квантну механику. Године 1934, објавио је два рада о теорији Стоун-Чехове компактификације. Ова теорија је проистекла из његових покушаја да боље разуме своје резултате из теореме спектра. Године 1936, објавио је обиман рад који је укључивао Стоунову теорему о представљању Булових алгебри, важан став у математичкој логици и универзалној алгебри. Стоун-Вајерштрасова теорема је значајно генералисала Вајерштрасову теорему о униформној апроксимацији непрекидних функција полиномима.
Стоун је постао члан Националне академије наука (САД) 1938. године. Председавао је у Америчком математичком друштву од 1943. до 1944. године и у Међународној математичкој унији од 1952. до 1954. године.
Ученици Холбрук Ман Макнил, Харвардски универзитет, 1935. Џон Вилијамс Калкин, Харвардски универзитет, 1937 Вилијам Фредерик Еберлајн, Харвардски универзитет, 1942. Едвин Хјуит, Харвардски универзитет, 1942. Џорџ Вајтло Маки, Харвардски универзитет, 1942. Мајкл Џозеф Норис, Харвардски универзитет, 1944. Ричард В. Кадисон, Универзитет у Чикагу, 1950. Џон Вернор Финч, Универзитет у Чикагу, 1951. Матју П. Гафни, јуниор, Универзитет у Чикагу, 1951. Бернард Галер, Универзитет у Чикагу, 1955. Џон Џ. Маккибен, Универзитет у Чикагу, 1957 Ројал Брус Келог, Универзитет у Чикагу, 1958. Адам Корањи, Универзитет у Чикагу, 1959. Кристофер Ијан Бајернс, Универзитет у Масачусетсу, Амхерст, 1975.
Види још Стоун-Вајерштрасова теорема Стоунова теорема о представљању Булових алгебра Стоунова теорема о једнопараметарским унитарним групама Стоун-Чехова компактификација Стоун-фон Нојманова теорема
Категорија:Рођени 1903. Категорија:Умрли 1989. Категорија:Амерички математичари Категорија:Доктори математике