Симеон I

Симеон I или Симеон Велики (864. или 865—927) био је бугарски кнез и цар (893—927).

Многи историчари га сматрају највећим владаром у бугарској историји.

Васпитан је у Цариграду, а претворио се у највећег непријатеља Византије. Мислио је да се Византијско царство одржало више вештином, него снагом, па се у њему створила амбиција да га замени.

Искористио је слабљење Византије и освојио подручја Тракије и Македонију и дошао до Коринтског залива. Опседао је Цариград, а са Византијом је водио сталну борбу око превласти над Србијом, коју је коначно остварио 925. године сечом српских жупана. Исте године је напао и Хрватску због подршке Србима, али је кнез Томислав (910—928) одбио његове нападе.

Охрабрен успесима Симеон се прогласио 925. за цара Бугара и Грка, а бугарску архиепископију са центром у Дрстеру је уздигао на ранг патријаршије.

Након његове смрти (27. маја 927. године), наследио га је син Петар I Бугарски.

Детињство и младост лево|мини|Територија Првог бугарског царства током владавине Симеона Великог Симеон је рођен 864. или 865. године. Био је син бугарског кнеза Бориса I.Zlatarski, Istorija na Pǎrvoto bǎlgarsko carstvo. , владара из династије Крум.Dimitrov, Božidar. "Hramǎt ">"" (in Bulgarian). National Historical Museum. Приступљено 2007-03-07. Током владавине кнеза Бориса, Бугарска је покрштена (865. године). Симеон је читавог свог живота био хришћанин. Старији Симеонов брат Владимир био је одређен да наследи оца. Симеон је, због тога, предодређен за високог свештеника, евентуално бугарског архиепископа. Послат је на Универзитет у Цариграду да добије свештеничко образовање са тринаест или четрнаест година. Узео је име Симеон током боравка у цариградском манастиру.грчка варијанта хебрејског имена "שִׁמְעוֹן" што значи "слушајући; Campbell, Mike. "Biblical Names". Behind the Name. Приступљено 2007-03-04 Период од 878. до 888. провео је у византијској престоници, стекао добро образовање и учио реторику Демостена и Аристотела.Liutprand of Cremona. Antapodosis, cap. 29. стр. 66. Cited in Drinov, Marin (1876). Južnye slavjane i Vizantija v X veke (in Russian). Такође је научио и грчки језик, те га византијске хронике називају полугрком.Delev, Bǎlgarskata dǎržava pri car Simeon.

Од 888. године Симеон је поново у Бугарској. Настанио се у краљевском манастиру у Преславу.Nikolova, Bistra . "Veliki Preslav". Pravoslavnite cǎrkvi prez Bǎlgarskoto srednovekovie (in Bulgarian). где је, под вођством Наума Преславског, ангажован у преводу верских књига са грчког на старословенски језик. Владимир је, у међувремену, наследио свога оца који се повукао у манастир. Владимир је покушао да поврати паганску религију и склопио је савез са Арнулфом Карантинским, немачким владарем.Annales Fuldenses. стр. 408. Cited in Runciman, A history of the First Bulgarian Empire. Тиме је приморао Бориса да поново уђе у политички живот. Борис је збацио Владимира са престола, ослепео га и утамничио. Затим је свога сина Симеона прогласио новим владарем Бугарске.Zlatarski, Istorija na Pǎrvoto bǎlgarsko carstvo. Todt, Biographisch-Bibliographisches Kirchenlexikon. То је учињено на сабору у Преславу. Том приликом је старобугарски језик проглашен јединим званичним језиком државе и цркве.Kalojanov, Ančo (2005-05-11). "Slavjanskata pravoslavna civilizacija" (in Bulgarian). Приступљено 2007-03-12. Бугарска престоница пренета је из Плиске у Преслав. Није познато због чега је Борис поставио Симеона, а не свог другог, старијег сина, Гаврила, на бугарски престо.

Први рат са Византијом 250px|мини|Бугарска војска Симеона Великог наноси пораз Византинцима у Македонији Доласком Симеона на власт, дуготрајан мир, кога је његов отац Борис склопио са византијским царем Михаилом, ближио се крају. Сукоб је избио када је византијски цар Лав VI Мудри, наводно под притиском своје љубавнице Зоје и њеног оца Стилијаноса Зауцеса, пренео државну царину из Цариграда у Солун. Тиме је угрозио трговачке интересе Бугарске јер је царина била виша. Трговци су тражили заштиту од Симеона који је упутио протест Лаву VI. Међутим, византијски цар игнорисао је Симеонове протесте.John Skylitzes. Skylitzes–Kedrenos, II. Runciman, A history of the First Bulgarian Empire. То је био повод за избијање византијско-бугарског рата.

У јесен 894. године Симеон напада Византију са севера где су му Византинци пружили слаб отпор.Zlatarski, Istorija na Pǎrvoto bǎlgarsko carstvo. Већина византијске војске ангажована је на истоку Анадолије у рату са Арабљанима.Theophanes Continuatus. стр. 312., cited in Vasil'ev, A. (1902). Vizantija i araby, II (in Russian). Војска коју је Лав послао на Симеона је одлучујуће поражена у Македонији.Bakalov, Istorija na Bǎlgarija, "Simeon I Veliki". Бугари су побили многе архонте и византијске команданте. Међутим, даље напредовање ка Цариграду спречила је инвазија Мађара.Zlatarski, Istorija na Pǎrvoto bǎlgarsko carstvo. Симеон је принуђен да брзо повуче своје трупе из Византије и брани северну границу. Касније је овај сукоб назван "првим трговинским ратом у средњовековној Европи" од стране бугарских историчара.Canev, Bǎlgarski hroniki.

Византинци склапају савез са Мађарима против Бугара обећавајући им превоз преко Дунава византијском морнарицом.Runciman, A history of the First Bulgarian Empire. Лав VI је, могуће, склопио савез и са Арнулфом Карантинским како би се осигурао да Франци неће подржати Бугаре против ВизантијеZlatarski, Istorija na Pǎrvoto bǎlgarsko carstvo. . Истовремено је талентовани војсковођа Нићифор Фока опозван из јужне Италије како би се супротставио БугаримаRunciman, A history of the First Bulgarian Empire. . Несвестан опасности са севера, Симеон је пошао у сусрет Нићифору. Две војске се, међутим, нису сукобиле већ је Лав VI понудио Симеону мир.Zlatarski, Istorija na Pǎrvoto bǎlgarsko carstvo. Симеон није веровао Лаву већ је ухапсио изасланика и наредио да се речни пролази затворе конопцима и ланцима док се не обрачуна са Фоком. Два сукоба са Мађарима на северу резултирали су бугарским поразима. Симеон је приморан да се повуче у Силистру. Након пљачке бугарских територија, Мађари се повлаче ка северу Симеон је, претходно, закључио примирје са Византијом (лето 895). Сам мир није потписан јер је Лав VI тражио ослобађање заробљеника из трговинског рата.Zlatarski, Istorija na Pǎrvoto bǎlgarsko carstvo.

Рат са Мађарима и мањи сукоби са Византијом 250px|мини|лево|Битка код Бугарофигона 896. године Након закључења мира са Византијом, Симеон је остао слободан да планира кампању против Мађара да би им се осветио за раније поразе. Византијског цара Лава затворио је како би одложио ослобађање заробљеника. Закључио је савез са Печењезима, источним суседима Мађара. Као повод за рат Симеон је искористио угарску инвазију на суседне словенске земље 896. године. Нашао се на челу коалиције против Мађара. У бици на јужном Бугу нанео им је велики пораз и приморао их да заувек напусте планове о походима на Бугарску и да се населе у Панонију.Zlatarski, Istorija na Pǎrvoto bǎlgarsko carstvo. Након завршетка рата са Мађарима, Симеон је ослободио византијске заробљенике у замену за бугарске.

Под изговором да Лав VI није ослободио све заробљеникеRunciman, A history of the First Bulgarian Empire. , Симеон предузима нов напад на Византију лета 896. године кренувши директно ка ЦариградуZlatarski, Istorija na Pǎrvoto bǎlgarsko carstvo. . У Тракији се сукобио са омањом, на брзину састављеном, војском Византинаца и нанео им пораз код Бугарофигона.Zlatarski, Istorija na Pǎrvoto bǎlgarsko carstvo. Лав VI је, на крају, ипак успео да одбије Бугаре који су доспели чак до Цариграда.Zlatarski, Istorija na Pǎrvoto bǎlgarsko carstvo. Рат је завршен мировним споразумом који је формално трајао све до Лавове смрти 912. године. Византија је пристала на обавезу плаћања данка Бугарима и уступила им простор од Црног мора и Странџе до Бугарског царства.Runciman, A history of the First Bulgarian Empire. У међувремену је Симеон наметнуо свој ауторитет Србији пружајући подршку српском владару Петру Гојниковићу.

Симеон је мир са Византијом често кршио и освајао је делове византијске територије у неколико наврата.Zlatarski, Istorija na Pǎrvoto bǎlgarsko carstvo. Бугари 904. године освајају и пљачкају Солун, други по величини град у Византијском царству.Zlatarski, Istorija na Pǎrvoto bǎlgarsko carstvo. Освајање града олакшала је претходна пљачка од стране Арабљана потпомогнутим грчким гусарем Лавом од Триполија. Лав VI приморан је на нове уступке. Уговором из 904. године уступио је Бугарима територије данашње јужне Македоније и јужне Албаније. Гранична линија протезала се око 20 km северно од Солуна.Bakalov, Istorija na Bǎlgarija, "Simeon I Veliki"Zlatarski, Istorija na Pǎrvoto bǎlgarsko carstvo. Uspenskij, F.I. (1898). "Pograničnyj stolb meždu Vizantiej i Bolgariej pri Simeone". Izvestija russkogo arheologičeskogo instituta v Konstantinopole (in Russian):

Царска титула 350px|мини|Битка код Анхијала 917. године Нов повод за рат против Византије пружила је Симеону смрт Лава VI (11. мај 912.) и долазак његовог малолетног сина Константина VII на власт. Уместо њега је као регент владао стриц Александар (Лавов брат) који је протерао Лавову супругу Зоју у манастир. На пролеће 913. године, Симеонови изасланици стигли су у Цариград како би обновили мир из 896. године. Александар их је отерао и одбио да плати данак позивајући Симеона да се припреми за ратZlatarski, Istorija na Pǎrvoto bǎlgarsko carstvo. стр. 352. * Bǎlgarite i Bǎlgarija, 1.2..

Међутим, Александар није стигао да ратује са Симеоном. Умро је 6. јуна 913. године остављајући власт регентском савету на челу са Николом Мистиком. Многи Византинци нису прихватили Константина за цара већ су подржали претендента Константина Дуку. То је резултирало избијањем побуне у јужној Италији која је, заједно са наступајућом арапском инвазијом у источној Анадолији, ишла Симеону на руку.Runciman, A history of the First Bulgarian Empire. Zlatarski, Istorija na Pǎrvoto bǎlgarsko carstvo. Никола Мистик је покушао да преговорима одложи Симеонов напад, али су све молбе одбијене. Крајем јула или почетком августа Симеон напада Византију и без икаквог озбиљног отпора стиже до Цариграда.Bǎlgarite i Bǎlgarija, 1.2.

Анархија у Цариграду престала је након убиства Константина Дуке.Zlatarski, Istorija na Pǎrvoto bǎlgarsko carstvo. Одмах је формирана влада на челу са патријархом Николом на челу. Никола је позвао Симеона на мировне преговоре. Симеон прекида опсаду. Дуги преговори резултирали су исплатом заосталих византијских дугова Бугарима и обећањем да ће се Константин VII оженити Симеоновом ћерком.Runciman, A history of the First Bulgarian Empire. Међутим, најважнија одредба мировног споразума је признавање Симеона за цара од стране патријарха.. Glas Srpske kraljevske akademije (in Serbian) (CLXIV):

Убрзо након Симеоновог одласка, Константин VII вратио је мајку Зоју из манастира. Зоја је успела да фебруара 914. године преузме власт уклонивши патријарха Николу из владе. Мир са Симеоном је прекинут. Симеон је напао Тракију лета 914. године и освојио Једрене. Зоја Симеону шаље поклоне како би га приволела да пристане на мир и Византинцима уступи Једрене. Наредних година Симеон је своју војску ангажовао око Драча и Солуна, али није постигао значајније успехе. Зоја склапа мир са Абасидским калифатом, а настоји да склопи споразуме и са Печенезима, Србима и Мађарима како би они Бугаре напали са леђа. Ове намере су осујећене захваљујући Симеоновој дипломатској вештини. мини|Цар Симеон пред капијама Цариграда

Анхијал и Катасиртаи 250px|мини|лево|Преговори између Романа Лакапина и Симеона Великог