Јелена Гаџијевна Исинбајева (; Волгоград, 3. јун 1982) бивша је руска скакачица мотком. Двострука је олимпијска победница (2004. и 2008), трострука светска првакиња на отвореном, а четворострука у дворани и власница светског рекорда (на отвореном) и олимпијског рекорда. Због својих резултата сматра се највећом скакачицом мотком свих времена, иако је женски скок мотком млада дисциплина. Иако никад није пала на допинг-тесту, није могла наступити на Олимпијским играма 2016. у Рио де Жанеиру јер је комплетан руски атлетски тим (с изузетком Дарије Клишине) кажњен забрану такмичења због допинг програма ширих размера, потпомогнутог стране саме државе, чиме је изгубила прилику да се од атлетике опрости у великом стилу, освајањем олимпијске медаље. Повлачење је објавила у августу 2016. након што је изабрана на осмогодишњи мандат у Моковој атлетској комисији.
Девет пута освајала је златну медаљу на највећим такмичењима, а двапут је освојила џекпот у Златној лиги (2007. и 2009). Након лоших наступа на СП-има 2009. и 2010. повукла се из такмичења на годину дана.
Године 2005. постала је прва жена у историји с прескочених 5 метара. Тренутни светски рекорд (5,06 м) поставила је у Цириху у августу 2009. Њен светски рекорд у дворани (5,01 м) трајао је нешто више од 1 године и био је њен 28. светски рекорд у каријери. Дана 2. марта 2013. Џенифер Сур придружила се Исинбајевој као друга жена с прескочених 5 м, срушивши том приликом светски рекорд у дворани.
Исинбајева је 3 пута проглашавана светском атлетичарком године (2004, 2005. и 2008), а још 2 пута Лауреусов спортиста године (2007. и 2009). Такође је добитница и Награде принца Астурије за спорт (2009). Једна је од само 8 атлетичара који су побеђивали на кадетским, јуниорским и сениорским светским првенствима у једној дисциплини (остали су Валери Адамс, Јусејн Болт, Вероника Кембел-Браун, Жак Фрајтаг, Кирани Џејмс, Јана Питмен, Дани Самјуелс и Давид Шторл). Четири пута је изабрана за европску атлетичарку месеца.
Каријера Рођена је од мајке Рускиње и оца Табасарана. Од 5. до 15. године тренирала је гимнастику, али на крају је напустила тај спорт јер су је, како је расла, почели сматрати превисоком да би била конкурентна.
Пола године након што се пребацила на скок мотком, у доби од 16 година, дошла је до прве веће победе (резултатом од тачно 4 м). Било је то 1998. на Светским играма младих у Москви. То је за Исинбајеву било тек треће атлетско такмичење у каријери.Russia’s pole vault champ hails Moscow’s 2010 Youth Olympics bid | Sports | RIA Novosti, En.rian.ru, 18. 12. 2007. Исту висину прескочила је и на Светском јуниорском првенству 1998. у француском Ансију, али јој је за медаљу требало још 10 cm.
Поправила је ову висину 1999. на Светском кадетском првенству у пољском Бидгошчу. Прескочила је 4,10 м и освојила своје друго злато.
На Светском јуниорском првенству 2000.. поново је била прва испред Немице Анике Бекер, савладавши висину 4,20 м. Исте године скок мотком за жене дебитовао је на Олимпијским играма у Сиднеy, где је славила Американка Стејси Драгила. Исинбајева тада није успела проћи квалификације за финале. Али 2001. освојила је ново злато, овог пута на Европском јуниорском првенству с висином 4,40 м.
И у 2002. Исинбајева је наставила побољшавати резултате, прескочила је 4,55 м на Европском првенству у Минхену, што јој је донело прву сениорску медаљу с првенстава (сребрну). Злато је однела Светлана Феофанова за 5 cm.
Први светски рекорди и олимпијско злато
Година 2003. била је још једна година напретка за Исинбајеву. Победила је на Европском првенству за млађе сениоре (У-23) у Бидгошчу прескочивши 4,65 м. Исте године 13. јула, 40 дана након 21. рођендана, поставила је свој први светски рекорд у каријери на митингу у британском Гејтсхеду – 4,82 м, што ју је учинило фавориткињом за освајање златне медаље на Светском првенству наредног месеца. На крају је завршила са бронзом, иза Феофанове и Бекер.
На атлетском митингу у Доњецку у Украјини, фебруара 2004. поставила је нови светски рекорд у дворани савладавши висину 4,83 м, али Феофанова га је већ следеће седмице поправила за 2 cm. Наредног месеца, на Светском првенству дворани у Будимпешти, Исинбајева је освојила злато, поправивши успут светски рекорд за 1 cm и оставивши иза себе Стејси Драгилу (тада актуелну олимпијску победницу) и Феофанову (тада актуелну светску првакињу и на отвореном и у дворани). ИААФ је сва 3 ова рекорда сматрао апсолутним (и на отвореном и у дворани), тако да је нови, заједнички рекорд износио 4,86 м.
Дана 27, јуна Исинбајева је поново учествује у Гејтсхеду, где је још једном поправила светски рекорд за 1 cm. Феофанова је опет одговорила наредне седмице у Хераклиону, срушивши рекорд такође за 1 cm. да би га 25. јула Исинбајева вратила прескочивши 4,89 м у Бирмингему, а 5 дана касније додала је још 1 cm на рекорд у Лондону.
На Олимпијским играма 2004. у Атини дошла је до златне медаље с новим светским рекордом - 4,91 м. Рекорд је трајао до митинга у Бриселу, кад га је опет поправила за 1 cm, што јој је био 8. светски рекорд те године. Због свих ових успеха у сезони 2004. ИААФ ју је прогласио атлетичарком године.
Светска и европска првакиња мини|десно|Исинбајева даје интервју после победе на СП 2007. у Осаки На Европском дворанском првенству 2005. у Мадриду Исинбајева је освојила злато уз нови дворански светски рекорд (4,90 м). У јулу 2005. обарала је светски рекорд 4 пута на 3 митинга. Прво је у Лозани оборила свој рекорд за 1 cm (4,93 м), што јој је био 14. светски рекорд, а дошао је само 3 месеца након што је оборила дворански рекорд (4,89 м) у француском Лијевену, а 11 дана касније у Мадриду додала је још 2 cm и подигла рекорд на 4,95 м. У Лондону 22. јула, након што је поправила рекорд за још 1 cm (на 4,96 м), затражила је да се летвица подигне на 5,00 м. Успела је прескочити и тако постала прва жена у историји која је прешла некад митску границу од 5 м, и то из првог покушаја.
Након што је финале скока с мотком на СП 2005. у Хелсинкију било померено због изузетно лошег времена, Исинбајева је још једном срушила светски рекорд прескочивши 5,01 у другом покушају и оставивши другопласирану 41 cm иза себе, што је највећа разлика икад на СП-у или Олимпијским играма у овој дисциплини."Bekele and Isinbayeva win Athletes of the Year titles for second year", IAAF.org, 10. 9. 2005. То је већ био 18. светски рекорд у каријери тада 23-годишње Рускиње и њена успешна сезона крунисана је другом узастопном наградом за светску атлетичарку године.
На дворанском митингу 12. фебруара 2006. у Доњецку поправила је светски рекорд на 4,91 м. У марту је одбранила титулу на Светском првенству пред домаћом публиком у Москви. На Европском првенству на отвореном исте године у Гетеборгу такође је освојила злато савладавши 4,80 м, чиме је поставила рекорд европских првенстава. То је била једина златна медаља која јој је дотад недостајала у колекцији. У септембру је победила на Светском купу у Атини, наступајући за Русију.
Сезона 2006. окруњена је Лауреусовом наградом за светског спортисту године.
Друго светско и олимпијско злато У Доњецку 10. фебруара 2007. још једном је поправила дворански рекорд прескочивши 4,93 м, што јој је био 20. светски рекорд.
Исте године 8. августа одбранила је титулу светске првакиње на отвореном у Осаки савладавши висину 4,80 м, након чега је покушала поправити рекорд на 5,02 м, али је сва 3 пута рушила летвицу. Њене противнице нису могле више од 4,75 м. мини|лево|Исинбајева обара рекорд у Осаки
Те године освојила је и џекпот у Златној лиги (који је поделила са Сањом Ричардс) након победа на свим митинзима. У овој сезони остала је непоражена, победивши 18 пута у 18 учешћа."Shaheen, Isinbayeva, Klüft... athletics' current best win streaks" , IAAF.org.
Током зимске сезоне 2008. поставила је свој 21. светски рекорд у дворани прескочивши 4,95 м у Доњецку 16. фебруара. Идућег месеца трећи пут заредом постала је светска дворанска првакиња на Светском првенству у Валенсији, оставивши иза себе Џенифер Стучински."Ten to watch: Yelena Isinbayeva", BBC Sport, 5. 8. 2008.
На првом такмичењу на отвореном те сезоне 11. јула, на митингу Голден гала у Риму поправила је светски рекорд на 5,03 м. То је био њен први светски рекорд на отвореном након Светског првенства 2005. Изјавила је да је толико пута неуспешно покушавала напасти 5,02 м да јој је тренер рекао да нешто промени, па је тако покушала на 5,03 м."I run faster, I long jump longer, but more important, inside I feel so happy" – Isinbayeva – ÅF Golden League, Rome, IAAF.org, 12. 7. 2008. Овај рекорд дошао је баш у тренутку кад се почело шпекулисати о њеном паду с врха ове ранг листи ове дисциплине, а након што је Стучински прескочила 4,92 м на америчким квалификацијама за учешће на Олимпијске игре. Исинбајева је рекла да је то мотивисало да задржи своју репутацију највеће светске скакачице с мотком."Yelena Isinbayeva (RUS) is the female Waterford Crystal European Athlete of the Year 2008", European-athletics.org. Неколико седмица касније, на Лондонском гран прију, Исинбајева и Стучински први су пут скакале једна против друге на отвореном у тој сезони. Исинбајева је победила испред Американке. Обе су покушале напасти 5,04 м. Исинбајева је у свом посљедњем покушају била невероватно близу успјеха – летвица је пала тек кад је Исинбајева пала на доскочиште."Silnov scales 2.38 m world lead in London – IAAF World Athletics Tour", IAAF.org, 25. 7. 2008.
Нови светски рекорд, 23. у каријери, ипак је успела поставити 29. јула на Атлетском митингу у Монаку."Isinbayeva 5.04 m World record; another four season leads in Monaco – IAAF World Athletics Tour", IAAF.org, 29.7 2008.
На Олимпијским играма 2008. у Пекингу, 18. августа, за наставак њене олимпијске владавине била су јој довољна само 2 скока. На крају је поново срушила светски рекорд савладавши 5,05 м."BBC SPORT | Olympics | Results – Monday 18 August", BBC News, 24. 8. 2008.
Дана 23. новембра у Монаку изабрана је за светску атлетичарку године трећи пут у каријери, заједно с јамајканским спринтером Јусејном Болтом.
Пауза и повратак Сезону 2009. почела је тако што је постала прва жена која је прескочила 5,00 м у дворани. Прво је поправила тада важећи рекорд за 1 cm (на 4,97 м), а затим је подигла летвицу на 5,00 м и прескочила и то. Све се то десило 15. фебруара у Доњецку на митингу Звезде скока мотком. То је била шеста узастопна година у којој је Исинбајева поставила светски рекорд на овом митингу.
На Светском првенству 2009. у Берлину доживела је други пораз те сезоне након што је остала без иједне прескочене висине (први покушај имала је на 4,75 м и рушила, затим је преостала 2 покушаја пренела на 4,80 и такође рушила). Злато је освојила Пољакиња Ана Роговска, која је победила Исинбајеву и на Лондонском Гран прију у мају. Ипак, Исинбајева је на митингу Златне лиге у Цириху поново поправила светски рекорд прескочивши 5,06 м., за који је 2. септембра добила Награду принца Астурије за спорт за 2009. годину. Такође је поново изабрана за Лауреусову спортисткињу године у свету, што јој је била 5. номинација за ову награду у исто толико година."Isinbayeva wins prestigious world sports award again", IAAF, 27. 5. 2009.