Кестени () су род листопадног дрвета из породице букви (-{Fagaceae}-), који расте у свим крајевима северне хемисфере. Назив се односи и на јестиви плод који дрво рађа.

Врсте

Кестени припадају породици букви, која исто тако обухвата храстове и букве. Четири главне групе врста су општепознате као амерички, европски, кинески и јапански кестен.Industry information by David McLaren. From The Chestnut Growers Information Book, Chestnut Australia Inc.

Подфамилија Слика Научно име Уобичајено име Дистрибуција Амерички кестени175px Castanea dentata Амерички кестен источне државе175px Castanea pumila Амерички или Алегени чинкапин, такође познат као „патуљасти кестен” јужне и источне државеThe Grocer's Encyclopedia – Encyclopedia of Foods and Beverages . By Artemas Ward. New York. 1911.Postharvest Physiology and Pathology of Chestnuts. In Postharvest Handling and Storage of Chestnuts. By Fabio Mencarelli. Food and Agriculture Organisation United Nations. November 2001. Азијски кестени175pxCastanea mollissima Кинески кестен Кина175pxCastanea henryi Кинески чинкапин, такође се назива Хенријев кестен Кина175pxCastanea seguinii Сегински кестен Кина175pxCastanea crenata Јапански кестен, корејски кестен Малезија и вероватно друге јужноазијке земље Европски кестен175px Castanea sativa слатки кестен, такође се назива „шпански кестен” у САД и УК Делови Јужне Европе

Неповезани коњски кестени (род -{Aesculus}-) нису прави кестени, али су добили име по производњи орашастих плодова сличног изгледа који су благо отровни за људе. Не треба их мешати са воденим кестеном, који је кртоле водене зељасте биљке из породице шаша -{Cyperaceae}-. Друге врсте које се обично грешком сматрају кестеновима су кестенов храст (Quercus prinus) и америчка буква (-{Fagus grandifolia}-),Chestnut Tree in chestnuttree.net. обе од којих су такође у -{Fagaceae}-.

Историја

Европа + Највећи произвођачи кестена по годинама(у метричким тонама)РангЗемља197920092010201120162017201820191 123.0001.550.000 1.620.000 1.700.0001.879.0311.939.7191.965.3511.849.1372 46.00061.697 59.171 60.27064.75062.90463.58072.6553 80.93075.911 68.630 55.78056.24452.76453.38454.7084 70.84950.872 48.810 57.49350.88952.35653.28039.9805 13.16014.000 20.900 21.50031.55736.00035.23028.9806 22.22424.305 22.350 18.27126.78029.87534.16550.0007 65.30021.700 23.500 19.10016.50018.70016.50015.7008 37.51510.000 10.000 10.00016.18515.62315.09125.5009 5.20010.201 9.628 11.00012.54012.54012.82312.872 10 53.7518.6729.4647.1608.6428.4068.6837.35011 -5.580 5.450 5.200 6.0406.2265.2425.84612 -- - - 2.7182.1082.1662.84813 ----1.1421.1541.1792.10914 -----1.1001.1001.10015 ----76363461459316 ----50250351517 ----5103964071.43918 ----218-22922819 ----76632256020 ----17718018026521 ----21822714820022 ----3331374023 -------120— Свет 528.4331.890.179 1.954.623 2.022.8312.261.5892.327.4952.353.8252.406.903Извор: Ови подаци Организације УН за храну и пољопривреду могу укључивати неке продукције „кестена” које нису повезане са врстом -{castanea}-

Ово је била основна храна у јужној Европи, Турској и југозападној и источној Азији. This multidisciplinary study reconstructs the origin of chestnut cultivation and its spread throughout Europe in prehistoric times. миленијумима, углавном замењујући житарице тамо где оне добро не успевају, ако их је уопште могуће узгајати, попут планинских медитеранских области.Les débuts de l'agriculture en France: Les défrichements. By Guy Jalut. 1976. In La Préhistoire Française, Vol. 2: 180–5. Paris. Cited in The Cambridge World History of Food – Chestnuts, edited by Kenneth F. Kipple and Kriemhild Connee Ornelas. Докази о његовом узгоју од стране човека су доступни од отприлике 2000. године пре нове ере. Александар Велики и Римљани су посадили стабла кестена широм Европе током својих различитих кампања. Сматра се да је Грчка војска преживела њихово повлачење из Мале Азије 401–399 године пре нове ере захваљујући залихама кестена.Chestnut History by Peggy Trowbridge Filippone. For Cooking resources, Food history, in About.com. Стари Грци, попут Диоскорида и Галена, писали су о кестенима и коментарисали њихова лековита својства, као и о надутости изазваној прекомерном конзумацијом. За прве хришћане кестен је симболизовао чедност. До увођења кромпира, читаве шумске заједнице које су имале ограничен приступ пшеничном брашну ослањале су се на кестен као главни извор угљених хидрата. У неким деловима Италије, колач од кестена користи се као замена за кромпир. Године 1583, Чарлс Естјен и Жан Лиебо су написали, „бесконачно много људи живи само од (кестена)”.Charles Estienne and Jean Liébault. L'agriculture et maison rustique. Paris.1583. Cited in The Cambridge World History of Food – Chestnuts, edited by Kenneth F. Kipple and Kriemhild Connee Ornelas. Године 1802, један италијански агроном рекао је за Тоскану да је „плод кестеновог дрвета практично једина храна наших горштака“,Targioni-Tozzetti 1802, Vol. 3: 154. Cited in The Cambridge World History of Food – Chestnuts. док је 1879. речено да се њиме готово искључиво хранила читаву популација пола године, као „привременом, али потпуном заменом за житарице“.Les ouvriers européens. By Frédéric Le Play. 6 vols. Paris. 1879. Cited in The Cambridge World History of Food – Chestnuts, edited by Kenneth F. Kipple and Kriemhild Connee Ornelas.

Гранични записи састављени за време владавине Јована већ су као знаменитост приказивали чувени Тортвортски кестен у јужном Глостерширу; био је познат и под именом „Велики кестен из Тортворта“ у време Стивена Енглеског. Ово дрво је имало опсег преко у обиму на од земље 1720. Сто коњских кестена у кестеновим шумама на планини Етна најстарије је живо кестење за које се каже да је још веће. Дрвеће кестена посебно добро успева у Медитеранском базену. Године 1584, гувернер Ђенове, која је доминирала Корзиком, наредио је свим фармерима и земљопоседницима да годишње засаде четири стабла, међу којима је био и кестен - плус маслина, смоква и дуд. Многе заједнице дугују своје порекло и некадашње богатство насталим кестеновим шумама.The Chestnut Tree in terracorsa. У Француској се за Божић и Нову годину увек служи марон гласе, кандирани кестен који обухвата 16 различитих процеса у типично француском стилу кувања. У Модени, у Италији, они се намачу у вино пре печења и сервирања, а традиционално се једу и на дан Светог Симона у Тоскани. У региону Ромања, печени кестени се често служе уз традиционално вино, Кагнина ди Ромања. У Португалији се традиционално једе печени кестен на дан Светог Мартина.

Плод Плод је јестив и укусан, садржи доста скроба, а од њега се могу правити посластице. Може се јести куван или печен, па чак и сиров. Питоми кестен не треба мешати са дивљим кестеном, чији плод људи не могу јести.

Плодови - ахеније груписани по три у заједничком омотачу купули који је обрастао игличастим, бодљикавим стипулама и који се отвара по два унакрсна шава (крстасто) када је зрео. Лист је дугуљаст и рецкав. Питоми кестен расте у Македонији и делимично у јужној Србији.

Галерија

Референце

Литература

Спољашње везе The American Chestnut Foundation American Chestnut Cooperators Foundation Nutritional overview of chestnuts

Meet the man responsible for saving and spreading chestnut trees

Категорија:Листопадно дрвеће Категорија:Дендрологија