Аномалије зуба представљају абнормалности у структури, облику, броју, положају и величини зуба или њиховом међусобном односу. Понекад је тешко направити разлику између аномалије и екстремне варијације у денталној морфологији. Узроци аномалија су поливалентни и обухватају генетичке факторе, различите метаболичке сметње у току развоја, деловање локалних штетних чинилаца, превремени губитак млечних зуба и слично.
Денталне аномалије се јављају веома ретко, и знатно чешће су присутне код зуба сталне дентиције. Најчешће се манифестују у периоду смене зуба (између шесте и осме године живота), али се могу јавити и пре извијања зуба или касније.
Важно је да се оне на време препознају и адекватно третирају, јер се временом аномалије мењају и постају све компликованије. Грана стоматологије која се бави растом и развојем зуба, вилица и структура лица и њиховим абнормалностима, се зове ортодонција. У збрињавање абнормалности укључују се и друге стоматолошке дисциплине у зависности од конкретног случаја и тежине аномалије.
Класификација
Денталне аномалије се могу поделити на урођене и стечене. Прве настају под дејством различитих хередитарних фактора и на њих се тешко може утицати у прееруптивној фази развоја зуба. Стечене аномалије се јављају након избијања и оне се налазе у делокругу рада различитих грана клиничке стоматологије.
Урођене аномалије
Урођене аномалије су везане за број, величину, облик, положај зуба и абнормалне калцификације и апозиције.
Аномалије броја зуба
Абнормалан број зуба најчешће има конгениталну етиологију и настаје као резултат неког поремећаја у почетној фази развоја зуба. Може да се испољи као повећан или смањен број зуба, а у екстремним случајевима као потпуно одсуство свих зуба у усној дупљи.
Хипердонција мини|десно|250п|Прекобројни зуби Прекобројни или споредни зуби () се могу јавити у обе дентиције и најчешће имају нормалан морфолошки изглед, али својим обликом и величином одударају од осталих зуба у вилици. Најчешће се јављају између горњих првих секутића или у области умњака. Понекад се среће и комбинација прекобројног зуба у једној класи зуба и делимични недостатак зуба у другој. Лекарска интервенција углавном подразумева вађење, јер хипердонција представља естетски недостатак и може да изазове поремећај оклузије. Када се прекобројни зуб извади, неопходно је ослобађање других зуба додатним уклањањем кости око њега.Љубомир Тодоровић, Властимир Петровић, Милан Јуришић, Виолета Кафеџиска-Врачар: , -{I}- издање ("-{CIP}-" Београд). . -{COBISS-ID}- 101159692
Хиподонција
Урођени недостатак зуба () се јавља код 5% популације. То је последица развојних поремећаја (агенезе), а не уклештења зуба. Углавном се јавља у сталној дентицији, а зуби који најчешће недостају су: горњи и доњи умњак, горњи други секутић и доњи други преткутњак. Због естетске дисхармоније коју условљавају недостајући зуби, лечење се састоји у изради фиксне зубне надокнаде.
Анодонција
Потпуни недостатак зуба () се јавља веома ретко. Он је такође чешће присутан у сталној дентицији и настаје као последица ектодермалних поремећаја. Често су са овим поремећајем повезане и абнормалности косе, знојних и лојних жлезда итд.
Аномалије у величини зуба
Сви зуби су међусобно различити по облику, величини и функцији. Ипак, они се међусобно допуњују и граде складан дентални лук. Аномалије у величини зуба су обично ограничене на један или више зуба из исте класе и настају као последица наследних поремећаја у развоју (стадијум звона).
Макродонција мини|десно|250п|Микродонција Гигантизам или макродонција се јавља у две варијанте. Једна је права макродонција (), која се одликује увећањем свих зуба и јавља се изузетно ретко. Лажна макродонција је чешћа појава и карактерише се увећањем појединачних зуба, најчешће секутића, очњака и доњих умњака. Макродонција може бити последица појачане функције хипофизе и паратиреоидне жлезде, алкохолизма и др.
Микродонција
Микродонција се јавља код млечних, сталних и прекобројних зуба. Такође се јавља у две форме. Права микродонција () представља патуљаст раст свих зуба, а лажна микродонција обично погађа горње латералне секутиће и горње умњаке. Ако се ради о прекобројним зубима смањене величине, они се називају рудиментарни зуби.
Аномалије у облику зуба
Као последица поремећаја морфодиференцијације и апозиције током развоја зуба, могу да се јаве абнормални облици круне и корена. Постоји неколико врста ових аномалија.
Тауродонтизам
Тауродонтизам је морфолошка неправилност зуба коју одликује издуживање круне и зубне шупљине у вертикалном смеру, a које прати скраћење коренова. Име ове аномалије потиче од грчких речи -{tauros}- (бик) и -{odous}- (зуб), јер се често среће код говеда. Величина зуба је обично нормална, а присуство абнормалности може да се види само на рендгенском снимку. Обично су погођени премолари и молари, а према степену изражајности аномалије разликују се три облика зуба: хипотауродонти, мезотауродонти и хипертауродонти.
Дилацерација
Ова аномалија представља искривљеност круне и корена. Могу да је узрокују повреда или притисак на подручје зуба у току његовог развоја. Најчешће су захваћени стални горњи централни секутићи.
Флексија
За разлику од дилацерације, флексија означава закривљеност само коренског дела. Пошто је закривљеност коренских структура релативно честа појава, под флексијом се подразумевају само екстремни случајеви ове појаве, дакле закривљења под веома оштрим углом.
Спојени зуби мини|десно|250п|Спојени млечни зуби У ову подгрупу денталних аномалија спадају: геминизација, фузија и конкресценција. Карактерише их спајање круничних и коренских структура, и веома ретко пулпне коморе. Углавном се среће код млечних зуба, а учесталост у популацији се креће између 0,5% и 2,5%.
Зуби близанци () настају непотпуним цепањем једне зубне клице у току развоја. Карактеришу се најчешће присуством једног корена и спојеним двема крунама, које су одвојене урезом. Најчешће се јавља код секутића и очњака сталне дентиције, а аномалија може бити присутна и код млечних зуба (посебно у доњој вилици).
Стопљени зуби () настају као последица раног спајања њихових заметака. Делови се уједињују преко глеђи, дентина и ретко преко пулпе. Фузија се обично односи само на спајање коренских структура, али понекад могу бити удружени и круне и коренови. Често се среће код предњих млечних зуба. Геминизацију и фузију је тешко разликовати, па се за оба случаја користи израз „дупли зуб“ ().
Конкресценција () је неправилност која се огледа у спајању коренова два или више зуба. За разлику од фузије, овде је присутно срастање преко цемента након избијања зуба. Срастање пре завршеног обликовања коренова назива се правом, а након завршеног обликовања стеченом конкресценцијом. Ова аномалија се најчешће среће код сталних кутњака у горњој вилици. Приликом вађења конкресцентних зуба неопходна је хируршка интервенција.
Аномалије облика корена зуба
Ова подгрупа обухвата хиперцементозу, сегментиран и патуљаст корен.
Хиперцементоза представља појаву прекомерног цемента око коренских стабала и углавном се јавља код сталних кутњака. Има мултикаузалну етиологију и настаје након ницања. Може да узрокује трауму, инфекцију, разне локалне и системске сметње и поремећаје.
Сегментиран корен се одликује присуством два растављена дела (сегмента) корена, који се развијају независно један од другог. Сам поремећај почиње током развоја зуба преломом тзв. Хертвигове кошуљице.
Патуљаст корен се најчешће среће код предњих зуба, који мају нормалну круну и абнормално мали корен. Они су у раном узрасту подложни испадању, услед пасивне ерупције или обољења подршкних структура зуба.
Дисморфизам
Дисморфизам представља промену круне зуба, која није праћена присуством нових морфолошких елемената на њој. Тако се нпр. код очњака среће боље развијен туберкулум на оралној површини, због чега он личи на први преткутњак (премоларизација). Осим тога, и код доњих преткутњака лингвална квржица може бити подељена на два дела, због чега они личе на суседне моларе (моларизација). Поменуте варијације немају већи клинички значај.
Помоћне квржице
На крунама молара (посебно умњака) и понекад на крунама горњих предњих зуба могу се наћи помоћне квржице или туберкулуми. Најчешћа је тзв. Карабелијева квржица (), која се налази на палатиналној површини првог горњег сталног и другог горњег млечног молара. Када је присутна, ова квржица помаже фиксирање денталних лукова у положају централне оклузије. Иначе, оне представљају предилекционо место за развој каријеса (место где се он често јавља).
Помоћни коренови
Споредни или прекобројни коренови се јављају након ницања зуба и то најчешће на умњацима. Настају као последица разних траума и обољења, а у великој мери могу да искомпликују вађење зуба.
Аплазија
Аплазија или недостатак квржица је честа појава на оклузалним површинама бочних зуба. Најчешће недостају најмање квржице: лингвална квржица доњег првог премолара, палатодистална квржица горњих молара и дистална квржица доњег првог молара.
Глеђне перле
Перле, капљице или енамеломи глеђи настају као бенигни тумори у току ембриогенезе зуба. Касније они перзистирају као сферични чворићи на спољној површини, у пределу рачвања коренова. Састоје се од глеђи, која окружује дентинско језгро. Јавља се код 2% укупног броја људи.
Хачинсонови зуби
Ова аномалија настаје као последица конгениталног сифилиса или штетног деловања микроорганизма -{treponema palidum}-, који омета процес калцификације зубне клице. Погађа само сталне зубе и то централне секутиће и прве моларе. Круне секутића има бачваст изглед, а сечивни гребен показује полумесечасте урезе. Кутњаци имају облик сличан плоду дуда, са слабо развијеним квржицама и многобројним формацијама на површини глеђи. Основни проблем оваквих зуба је угрожена естетика.
Флугеров кутњак
Као последица конаталног сифилиса може да дође до промене морфолошког облика гризне површине првих сталних кутњака. Присутна су бројна удубљења и испупчења, тако да зуб личи на плод дуда или малине, па се назива и малинасти кутњак.
Фурнијеров зуб
Фурнијеров зуб се одликује циркуларним недостатком глеђи у близини гризне површине, а настаје као последица дефектног развоја зуба.
Инвагинација
Ово стање се одликује појавом једног зуба у другом, па их називају -{dens in dente}-, -{radix in radici}-, -{dens telescopes}-, -{dens invaginatus}- или дилатирани одонтом. Оно настаје као последица стапања два заметка, увлачења глеђног органа у подручје зубне папиле итд. Поменута аномалија се јасно може уочити на рендгенском снимку, али је стоматолози често занемарују. Ипак, ови зуби могу да реагују повременим болом, а настале јамице представљају предилекционо место за развој каријеса. Веома ретко се среће код бочних зуба, а најчешће су погођени горњи латерални секутићи.
Аномалије у положају зуба
Ове абнормалности се одликују ницањем зуба на месту удаљеном од нормалног положаја. Због недостатка простора и редоследа ницања, ти зуби се позиционирају изван линије денталног лука, чиме стварају лош естетски утисак. Стога је неопходна ортодонтска терапија.
Ретенција (импакција) мини|десно|250п|Хируршко вађење импактираног кутњака У овом случају ради се о комплетно формираном зубном органу, који из одређених разлога не може да изникне () или је изникао само делимично (). Обично је узрок неправилан положај зубне клице, несразмерна величина и развој вилице или прерани губитак млечног зуба. Јавља се код очњака, преткутњака и умњака.
Учесталост импактираних зуба се процењује на 15%. Њихов третман може бити усмерен ка очувању и потпомагању ницања зуба или пак ка његовом вађењу. Избор методе зависи од процене могућности ницања, старости пацијента, општег здравственог стања и присутних патолошких промена и симптома.
Стишњени зуби