мини|Застава Међународне студентске спортске федерације (FISU - International University Sports Federation) Универзијада је међународно мултиспортско такмичење, које под покровитељством Међународног олимпијског комитета (МОК) организује Међународни студентска спортска федерација (), на којима учествују студенти спортисти. Често се називају и Светске студентске игре -{World Student Games}- односно -{World University Games}-. Право учешћа имају редовни студенти факултета и високих школа, а то важи и годину дана после дипломирања, уз услов да нису старији од 28 ни млађи од 17 година.

Универзијада се организује сваке друге године, и то Летња и Зимска универзијада. Прва Летња универзијада одржана је 1959. у Торину, Италија а Прва зимска 1960. у Шамонију Француска. Игре се одржавају сваке две године. До 1978 су одржаване наизменично Летња непарним, а Зимска парним годинама, да би од 1981 почеле да се одржавају исте године, непарним годинама да се не подударају са Олимпијским играма.

Историја Летње универзијаде

Претече савремених универзијада били су Прве међународне студентске спортске игре у Паризу 1923, чији је оснивач био Жан Птижан (-{Jean Petitjean}-). Игре је требало да се зову Универзитетска олимпијада, али је председник МОК-а Пјер де Кубертен забранио (ставио вето) на овај назив тврдећи да се атрибут „олимпијски“ може користити само за Олимпијске игре. Међународне студентске спортске игре после Париза одржане су и у Варшави 1924, Риму 1927, Паризу 1928, Дармштату 1930, Торину 1933, Будимпешти 1935, Паризу 1937. и Монаку 1939.

После Другог светског рата игре су обновљене 1947. када су у Паризу одржане Прве светске студентске летње спортске игре у организацији Међународног савеза студената (ИУС) чије је седиште било у Прагу.

Под утицајем Хладног рата 1948. формира се нова организација Међународна федерација универзитетског спорта (ФИСУ) чији су оснивачи били чланови 19 западноевропских земаља, а прикучиле су се и неке земље Јужне Америке и Азије.

Од 1949. године две студентске федерације организују своје игре - ИУС 1949. у Будимпешти, 1951. у Берлину и 1954. у Будимпешти, а ФИСУ Спортске летње недеље ФИСУ: 1949. у Мерану, 1951. у Луксембургу, 1953. у Дортмунду и 1955. у Сан Себастијану.

Од одржавања одвојених игара одустају обе федерације 1957. и заједно учествују на Универзитетским играма Париза (30. август - 8. септембар 1957) организованим поводом 50-годишњице Националне уније студената Париза познате под именом „Игре уједињења“. Након две године у Торину одржана је у организацији ФИСУ прва Летња универзијада.

Зимске универзијаде

Као и код летњих претеча су биле Међународне студентске зимске спортске игре одржане 1928. године у Кортини д'Ампецо у Италији. Пре Другог светског рата одржане су и зимске игре у Давосу 1930, Бардонекији 1933, Санкт Морицу 1935. Цел ам Зеу 1937. и Трондхајму 1939.

Међународни савез студената (ИУС) обновио је зимске игре 1947. у Давосу, Расцепом у светском студентском покрету Међународна федерација универзитетског спорта (ФИСУ) организује Зимске недеље ФИСУ 1951. у Бадгаштајну, 1953. у Санкт Морицу, 1955. на Јахорини, 1957. у Обермергау и 1959. у Цел ам Зеу. Међународни савез студената (ИУС) је одржао своје зимске игре у Појани Брашов 1951, Земерингу 1953. и Закопанима 1956.

Уједињењем раздвојених студентских организација у ФИСУ 1959, Прва зимска универзијада одржана је у Шамонију 1960. године.

Спортови

Број спортова и на летњим и на зимским се често мењао. Ево спортова Летње Универзијаде 2007. године. 1. Атлетика 2. Бадминтон 3. Водени спортови Ватерполо Пливање Скокови у воду 4. Гимнастика Спортска гимнастика Ритмичка гимнастика 5. Голф 6. Мачевање 7. Кошарка Кошарка - мушки Кошарка - жене 8. Одбојка Одбојка - мушки Одбојка - жене 9. Софтбол 10. Стони тенис 11. Стрељаштво Пушка и пиштољ Сачмара 12. Теквондо 13. Тенис 14. Фудбал Фудбал - мушки Фудбал - жене 15. Џудо

Спортови зимских универзијада:

Алпско скијање Биатлон Брзо клизање Карлинг Нордијско скијање Скијашки скокови Сноуборд Уметничко клизање Хокеј на леду

Места одржавања Универзијада

ГодинаИгреЛетње универзијадеИгреЗимске универзијаде 1959. I Торино, — 1960. — I Шамони, 1961. II Софија, — 1962. — II Вилар, 1963. III Порто Алегре, — 1964. — III Шпиндлерув Млин, 1965. IV Будимпешта, — 1966. — IV Сестријере, 1967. V Токио, — 1968. — V Инзбрук, 1970. VI Торино, VI Рованијеми, 1972. — VII Лејк Плесид, 1973. VII Москва, — 1975. VIII Рим, VIII Ливињо, 1977. IX Софија, — 1978. — IX Шпиндлерув Млин, 1979. X Мексико сити, — 1981. XI Букурешт, X Хака, 1983. XII Едмонтон XI Софија, 1985. XIII Кобе, XII Белуно, 1987. XIV Загреб, XIII Штрпске Плесо, 1989. XV Дуизбург, XIV Софија, 1991. XVI Шефилд, XV Сапоро, 1993. XVII Бафало, Њујорк, XVI Закопане, 1995. XVIII Фукуока, XVII Хака, 1997. XIX Палермо, XVIII Муџу, 1999. XX Палма де Мајорка, XIX Попрад, 2001. XXI Пекинг, XX Закопане, 2003. XXII Даегу, XXI Тарвизио, 2005. XXIII Измир, XXII Инзбрук / Зефелд, 2007. XXIV Бангкок, XXIII Торино, 2009. XXV Београд, XXIV Харбин, 2011. XXVI Шенџен, XXV Ерзурум, 2013. XXVII Казањ, XXVI Трентино, 1 2015. XXVIII Квангџу, XXVII Гранада, 2017. XXIX Тајпеј, 2 XXVIII Алмати, 2019. XXX Напуљ, 3 XXIX Краснојарск, 2021. XXXI Ченгду, XXX Луцерн, 2023. XXXII Јекатеринбург, XXXI Лејк Плесид, Напомене: <div id="1">1 Трентино је био домаћин уместо Марибора, који је одустао од домаћинства због финансијских проблема. <div id="2">2 Република Кина (познатије као Тајван) због компликованих односа са Народном Републиком Кином је призната под именом Кинески Тајпеј од стране ФИСУ и већина међународних организација. <div id="3">3 Због финансијских проблема Бразилија одустала од домаћинства.

Референце

Спољашње везе Званични сајт (FISU) Winter Universiade Torino 2007 Winter Universiade Harbin 2009 Winter Universiade Erzurum 2011 Summer Universiade Bangkok 2007 Summer Universiade Belgrade 2009 Олимпијски комитет Србије/Остала такмичења Резултати ватерполо турнира