Морске маховине (-{Bryozoa}-) су сесилне, колонијалне животиње које припадају групи лофофора. Живе у морским (око 4.000 врста) и слатководним екосистемима (око 50 врста), а описано је и више хиљада фосилних врста.

Организација колоније

Колонијални организам бриозоа састоји се од: зооида, јединки и зоецијума, скелетног, неживог дела колоније.

Скелет је саставни део телесног зида и излучује га једнослојни епидермис (епител). Изграђен је од спољашњег кутикуларног слоја испод кога је слој прожет калцијум-карбонатом. Осим тако добро развијен, слекет може да буде и желатинозан или грађен од танке хитинске кутикуле.

Зооиди су тракама ткива међусобно повезани. Траке ткива се пружају кроз скелетни део. Сваки зооид састоји се од два дела: полипида, који је у ствари венац тентакула (лофофор); цистида, трупа.

Цистид је стално увучен у пехарасто удубљење скелета који је саставни део телесног зида, док полипид штрчи ван скелета и у њега увлачи према потреби.

Облик и изглед колоније зависи од: природе скелета облика зооида начина пупљења.

Најчешће су жбунасте, на различит начин гранате колоније, а поједине имају изглед желатинозне масе.

Полиморфизам зооида

Различити облици зооида обављају у колонији различите функције па се зато називају хетерозооиди: аутозооиди обављају функције исхране, а међу њима се издвајају авикуларије, које личе на главу птице са кљуном; оне хватају ситне организме, који су ту пронашли станиште, па тиме чисте колонију; вибракула које учествују, као и претходне, у чишћењу колоније; зооиди са столонама помоћу којих се прикачињу; зооиди за размножавање.

Унутрашња грађа

На површини тела је једнослојни епидермис испод кога се налазе слојеви мишића (кружних и уздужних). Испод њих је целом подељен на два дела: трупни (већи) и лофофорни (мањи), раздвојени преградом.

Крвни, екскреторни и респираторни систем немају.

Нервни систем се састоји од: нервног плексуса смештеног у телесном зиду и околождрелне ганглијске масе.

Хране се помоћу тентакула са трепљастим епителом, који потискује ситне планктонске организме ка усном отвору. Цревни систем почиње усним отвором који се наставља у ждрело, затим желудац од кога се пружа танко и дебело црево. Црево има потковичаст облик, а храна се вари екстрацелуларно.

Размножавање и развиће thumb|right|-{Evactinopora briozoan}- нађена код Денвера, Мисури. Сада је у сталној колекцији Дечјег музеја Индијанаполисa. Размножавају се бесполно и полно. Бесполно размножавање се углавном врши на два начина: пупљењем статобластима, који представљају унутрашње пупољке којима преживљавају неповољне температурне услове и образју се углавном у јесен код слатководних врста.

Морске маховине су углавном хермафродити, али до самооплођења ретко долази. Један зооид садржи један или више тестиса и један јајник, који немају сопствене одводне канале па се тако полне ћелије избацују у целом. Код врста које имају одвојене полове има таквих где су сви чланови колоније истог пола, као и оних које садрже одвојене јединке мушког и женског пола.

Оплођење се код највећег броја врста врши у телу или у лежајној комори на телу, где се и обавља браздање и образује трепљаста ларва слична трохофори. Она једно време плива, затим пада на дно и од ње се развија први зооид да би се од њега пупљењем образовала колонија.

Класификација

Деле се на две класе:

1. Gymnolaemata, има их око 4000 врста и живе у морској води и то углавном у литоралној зони, мада су нађене и врсте на дубини од 5.000 -{m}-; имају добро грађен скелет који се састоји од хитинске кутикуле и калцијум-карбоната; на отвору пехара образује се поклопац;

2. Phylactolaemata, живе у слаткој води и има их око 50 врста; скелет је слабије развијен и желатинозан или изграђен од танке кутикуле; бесполно се, поред пупљења, размножавају и статобластима чији облик и изглед представљају таксономску карактеристику.

Литература

Брајковић, М: Зоологија инвертебрата I део, ЗУНС, Београд, 2003. Догељ, В, А: Зоологија бескичмењака, Научна књига, Београд, 1971. Крунић, М: Зоологија инвертебрата 1, Научна књига, Београд, 1977. Крунић, М: Зоологија инвертебрата 2, Научна књига, Београд, 1979. Маричек, магдалена, Ћурчић, Б, Радовић, И: Специјална зоологија, Научна књига, Београд, 1986. Marcon, E, Mongini, M: Све животиње света, ИРО Вук Караџић, Београд, 1986. Радовић, И, Петров, Бригита: Разноврсност живота 1 - структура и функција, Биолошки факултет Београд и Stylos Нови Сад, Београд, 2001.

Спољашње везе

БиоНет Школа Index to Bryozoa Other Bryozoan WWW Resources International Bryozoology Association Bryozoan Introduction The Phylum Ectoprocta (Bryozoa) Phylum Bryozoa са Викиврста Bryozoans

Категорија:Лофофоре Категорија:Бескичмењаци