Рожанци је насеље у општини Барајево у Граду Београду. Према попису из 2022. било је 397 становника.
Историја
Судећи по ископинама које се налазиле у атару овога села, као и по старом гробљу које зову „маџарским“, Рожанци су старије насеље. Прве писане помене о њему имамо из почетка 18.века. На карти из доба аустријске владавине (1718.-1739.г) ово је село забележено под именом -{Roschanize}-. У арачким списковима из првих десетина 19.века, у Станковићевој кнежини се помиње село Рожанци, које је 1818.г. имало 27, а 1822.г. 30 кућа. Године 1846. Рожанци су припадали посавском срезу и тада је село имало 43 куће. Најстарије су породице у селу: Јевтићи, Танасијевићи (Поповићи),Мијаиловићи ,Милошевићи, Радојчићи (са разним презименима) Николићи (Ниџићи) Гајићи (Марјановићи) и Илићи. Остале су породице млађи досељеници: Томићи, Павловићи, Пауновићи, Ивковићи, Петровићи и Милошевићи, који су у Рожанице дошли из села у околини Смедерева. (подаци крајем 1921. године).Подаци су узети из: „Насеља“ књ.26 (др. Б. М. Дробњаковић. Космај) и из „Летописа“ општине Рожанци, Бр.37.Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани
Демографија У насељу Рожанци живи 418 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 42,4 година (42,8 код мушкараца и 42,0 код жена). У насељу има 171 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 3,06.
Ово насеље је у великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
График промене броја становника током 20. века
Референце
Коришћена Литература Извор Монографија Подунавске области 1812-1927. објављено (1927 г.)„Напредак Панчево,, „Летопис“: Подунавска места и обичаји M. Марина (Беч 1999 г.). Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани Напомена У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине ,»Летописи« и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.
Спољашње везе
Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (-{Fallingrain}-) Гугл сателитска мапа (-{Maplandia}-) План насеља на мапи (-{Mapquest}-)
Категорија:Википројект географија/Насеља у Србији Категорија:Барајевска насеља