Уједињене нације (УН, , , , , , ) су међународна организација која је успостављена 26. јуна 1945. потписивањем Повеље УН. Циљеви УН су одржавање међународног мира и безбедности, развијање пријатељских односа међу народима, остваривање међународне сарадње и деловање као центар за усаглашавање свеобухватних подухвата народа. Највећа је међународна организација на свету. Седиште УН је у Њујорку (у САД, али са одређеним екстериторијалним привилегијама), уз друге канцеларије у Женеви, Најробију, Бечу и Хагу, где је седиште Међународног суда правде у Палати мира.
УН су основане после Другог светског рата са циљем спречавања будућих светских ратова, а наследиле су Друштво народа, које је окарактерисано као неефикасно. Дана 25. априла 1945. године, 50 држава се састало у Сан Франциску на конференцији и започело израду нацрта Повеље УН, која је усвојена 25. јуна 1945. Повеља је ступила на снагу 24. октобра 1945, када су УН почеле са радом. Циљеви УН, како је дефинисано Повељом, чине одржавање међународног мира и безбедности, заштиту људских права, испоруку хуманитарне помоћи, промовисање одрживог развоја и поштовање међународног права. Приликом оснивања УН је имала 51 државу чланицу. Од 2023. има 193 чланице — скоро све суверене државе света.
Мисија УН за очување мира у свету била је компликована у својим почетним деценијама делом због хладноратовских тензија које су постојале између Сједињених Држава и Совјетског Савеза, као и њихових савезника. Мисија УН је чинила обезбеђивање првенствено ненаоружаних војних посматрача и лако наоружаних трупа које су задужене за надгледање, извештавање и улоге у изградњи поверења. Чланство у УН значајно је порасло након широко распрострањене деколонизације 1960-их. Од тада је 80 бивших колонија стекло независност, укључујући 11 територија под старатељством које је надгледао Старатељски савет. До 1970-их, буџет УН за програме економског и социјалног развоја знатно је премашио њихову потрошњу на очување мира. Након завршетка Хладног рата 1991, УН су промениле и прошириле своје теренске операције, предузимајући широк спектар сложених задатака.
УН имају шест главних оперативних организација: Генералну скупштину, Савет безбедности, Економски и социјални савет, Међународни суд правде, Секретаријат и Старатељски савет, иако је Старатељски савет неактиван од 1994. Систем УН чини мноштво специјализованих агенција, фондова и програма, као што су Група Светске банке, Светска здравствена организација, Светски програм за храну, Унеско и Уницеф. Поред тога, невладине организације могу добити консултативни статус код Економског и социјалног савета и других агенција.
Главни управни службеник УН је генерални секретар, тренутно португалски политичар и дипломата Антонио Гутерес, који је свој први петогодишњи мандат започео 1. јануара 2017. и поново је изабран 8. јуна 2021. Организација се финансира процењеним и добровољним прилозима својих држава чланица.
УН, њени службеници и њене агенције освојили су многе Нобелове награде за мир, иако су оцене њених ефикасности биле помешане. Поједини посматрачи верују да је организација важна снага за мир и људски развој, док су је други назвали неефикасном, пристрасном и корумпираном.
Историја
мини|400п|УН 1945: чланице оснивачи у светлоплавој боји, протекторати и територије чланова оснивача у тамноплавој боји
Уједињене нације су основане као наследница Друштва народа, за које су многи сматрали да су неефикасне у улогама међународних управних тела. Друштво народа је основано као одговор на Први светски рат, на претпоставкама да би једна таква организација могла спречити такве ратове, али ипак није успело да спречи избијање Другог светског рата. Највећа предност које Уједињене нације имају над Друштвом народа је способност да одржавају и испоруче оружане снаге својих чланица као миротворце.
Термин „Уједињене нације“ сковао је Френклин Делано Рузвелт током Другог светског рата, којим је означио Савезнике. Први пут је формално коришћен 1. јануара, 1942. у Декларацији Уједињених нација, која је ангажовала Савезнике на принципима Атлантске повеље и обавезала их да не склапају појединачно мир са силама Осовине.
Идеја о Уједињеним нацијама је разрађена у декларацијама потписаних на Савезничким конференцијама у Москви, Каиру и Техерану током 1943. Од августа до октобра 1944, представници Француске, Републике Кине, Уједињеног Краљевства, Сједињених Држава, и Совјетског Савеза састали су се како би разрадили планове на имању Дамбертон Оукс у Вашингтону. Ти и каснији разговори произвели су предлоге који описују смисао постојања организације, њеног чланства и органа, као и споразуме за одржавање међународног мира и сигурности и међународне социјалне и економске сарадње.
Дана 25. априла 1945, почела је прва конференција Уједињених нација о међународним организацијама у Сан Франциску. Поред влада земаља, одређен број невладиних организација, укључујући Лионс Клаб Интернешнл, је било позвано да присуствује стварању повеље. Педесет нација које су имале своје представнике на конференцији потписало је Повељу Уједињених нација два месеца касније, 26. јуна. Пољска није имала представнике на конференцији, али јој је сачувано место међу оригиналним потписима, који је додала касније. Уједињене нације су настале 24. октобра, 1945, пошто су Повељу ратификовале пет сталних чланица Савета безбедности — Република Кина, Француска, Совјетски Савез, Уједињено Краљевство и Сједињене Америчке Државе — и већина осталих 46 потписница.
С почетка, организација је била позната под називом Организација уједињених нација, или ОУН. Међутим, од 1950-их, помиње се много чешће као Уједињене нације, или скраћено УН.
Седиште
десно|мини|Седиште УН у Њујорку
Тренутна зграда седишта је изграђена у Њујорку (зграда међутим не припада Сједињеним Америчким Државама) током 1949. и 1950. поред Ист Ривера на земљишту купљеном помоћу донације Џона Д. Рокфелера, млађег од 8,5 милиона долара, а пројектовао ју је међународни тим архитеката укључујући Ле Корбизјеа (Француска), Оскара Нимајера (Бразил), и представника многих других нација. Волас К. Харисон, директор фирме „Харисон енд Амбровиц“, је предводио тим. Седиште УН је званично отворено 9. јануара, 1951. Иако је главно седиште у Њујорку, велики број специјализованих агенција се налази у Женеви, Хагу, Бечу, Монтреалу, Бону и на другим местима. Адреса зграде УН је: „-{760 United Nations Plaza, New York, NY 10017, U.S.A.}-“. Из безбедносних разлога сва пошта која се шаље на ту адресу подлеже претходној провери. на дан 4. јула 2014
Пошто главна зграда УН застарева, тренутно се гради привремено седиште које је дизајнирао Фумихико Маки на Првој авенији између 41. и 42. улице док се тренутна зграда не прошири.
Канцеларија Уједињених нација у Женеви је европско седиште организације. Све до 1949, Уједињене нације су биле смештене у Сан Франциску.
Финансије
Највећи уплатиоци редовног буџету УН за 2013."Assessment of Member States' contributions to the United Nations regular budget for 2013" (PDF). UN Secretariat. 11. 2. 2013. Приступљено 11. 2. 2013. Држава чланица Допринос % (укупног буџета) 22,000% 10,833% 7,141% 5,593% 5,179% 5,148% 4,448% 2,984% 2,973% 2,934% 2,438% 2,074% 1,994% 1,842% 1,654% 1,328% 1,047% Остале земље чланице 18,390%
Систем Уједињених нација се финансира на два начина: опорезивањем и добровољним прилозима земаља чланица. Регуларни двогодишњи буџет УН и њених агенција финансира се опорезивањем. На Генералном заседању одређује се буџет и одлучује порез за сваку чланицу. Ово је углавном засновано на релативној способности сваке земље да плати порез, мерено приходима по глави становника, заједно са другим факторима.
На заседању је установљен принцип да УН не треба да буду превише зависне ни од једне чланице за финансирање њених пројеката. Стога, постоји максимални износ, тј. највећа сума којом било која чланица може бити опорезована. У децембру 2000, на заседању је измењен ниво пореза како би боље одражавао тренутну ситуацију у свету. Као део ових измена, регуларан буџетски максимум је смањен са 25% на 22%. Сједињене Америчке Државе су једина чланица која испуњава тај максимум, али и даље дугује организацији на стотине милиона долара. До 1. јануара 2008, 10 највећих финансијских доприносилаца мировним операцијама Уједињених нација су: Сједињене Државе, Јапан, Немачка, Уједињено Краљевство, Француска, Италија, Кина, Канада, Шпанија и Јужна Кореја.
Посебни програми УН који нису укључени у регуларан буџет (као што су УНИЦЕФ, УНДП, УНХЦР, и Светски програм хране) се финансирају добровољним прилозима влада земаља чланица. Један део овога је у облику пољопривредних добара као донација унесрећеним подручјима, али већи део представљају новчане донације.
Генерални секретар
мини|upright|Садашњи генерални секретар, Антонио Гутерес
Генерални секретар Уједињених нација се налази на челу Секретаријата, једног од главних органа Уједињених нација, и делује као де факто председник и лидер Уједињених нација.
Избор
Повеља Уједињених нација даје мало правила за избор генералног секретара. Повеља каже да генералног секретара мора именовати Генерална скупштина на препоруку Савета безбедности. Током година процес избора се мењао, али је увек захтевао позитиван став свих пет чланица Савета безбедности које поседују право вета.
Списак генералних секретара
Број. Име Држава порекла Од До Напомене 1 Тригве Ли Норвешка 2. фебруар 1946. 10. новембар 1952. поднео оставку 2 Даг Хамаршелд Шведска 10. април 1953. 18. септембар 1961. погинуо у авионској несрећи изнад Африке 3 У Тант Бурма 30. новембар 1961. 1. јануар 1972. 4 Курт Валдхајм Аустрија 1. јануар 1972. 1. јануар 1982. НР Кина је уложила вето на његов трећи мандат 5 Хавијер Перез де Куељар Перу 1. јануар 1982. 1. јануар 1992. 6 Бутрос Бутрос Гали Египат 1. јануар 1992. 1. јануар 1997. САД су уложиле вето на његов други мандат 7 Кофи Анан Гана 1. јануар 1997. 1. јануар 2007. 8 Бан Ки-Мун Јужна Кореја 1. јануар 2007. 31. децембар 2016. 9 Антонио Гутерес Португал 1. јануар 2017.
Циљеви и активности Међународне конференције
мини|Заседање Генералне скупштине УН
Земље чланице УН и њене агенције управљају и одлучују о административним питањима на редовним састанцима који се одржавају сваке године. Управна тела сачињена од земаља чланица укључују не само генералну скупштину, економски и социјални савет и савет безбедности, већ и тела која управљају свим осталим агенцијама УН. На пример, светска здравствена скупштина и извршни одбор надгледају рад Светске здравствене организације.
Ако се неко питање сматра посебно значајним, генерална скупштина може организовати међународну конференцију како би привукла светску пажњу и створила консензус за координирану акцију. Скорашњи примери су: Конференција Уједињених нација о одрживом развоју у Рио де Женеиру, Бразил, јуна 1992, довела је до стварања УН комисије о одрживом развоју како би се убрзали закључци донесени Планом 21, коначним текстом споразума влада земаља које су преговарале у оквиру УНЦЕД-у; Међународна конференција о развоју, одржана у Каиру, Египат, септембра 1994, одобрила је програм будућих акција за решавање важних проблема и међуодноса између друштва и одрживог развоја у наредних 20 година; Светски самит о унапређењу трговинских односа, одржан октобра 1994 у Колумбусу у Охају, који је делом спонзорисала Конференција УН о трговини и развоју (УНКТР), града Колумбуса, и приватног сектора, фокусирао се на питања коришћења савремених информационих технологија у циљу проширења међународне трговинске размене; Светски самит за друштвени развој, одржан марта 1995 у Копенхагену, Данска, апеловано је на националну одговорност за одрживи развој и обавезао земље на веће улагање у основно школство, здравствено осигурање, као и шансу за запошљавање за све, укључујући жене и девојке;