Канада (, ) је држава на северном делу Северне Америке. То је заједница десет покрајина и три територије које се протежу од Атлантског до Тихог океана и на северу према Северном леденом океану, покривајући око 9,98 милиона km², што Канаду чини другом највећом земљом на свету по укупној површини и другом земљом по површини копна. На југу Канада се граничи са САД, а њихова граница је најдужа граница две државе на свету.
Већи део земље има хладну или јако хладну зимску климу, али су јужна подручја топла током лета. Канада је ретко насељена земља, највећим делом копнене територије преовлађују шуме и тундре, као и Стеновите планине. Земља је високо урбанизована, 82% од преко 35 милиона становника живи у већим или средњим градовима, од којих се многи налазе у близини јужне границе. Главни град државе је Отава, а највеће метрополитске области су Торонто, Монтреал и Ванкувер.
Територију данашње Канаде су, пре европске колонизације, већ неколико хиљада година насељавали бројни аутохтони народи. Почевши од краја 16. века, успостављане су британске и француске колоније, а прва је била колонија Канада коју је Француска успоставила 1533. године. Као последица разних оружаних сукоба, Британска Сјеверна Америка је стицала и губила територије, све до краја 18. века када је контролисала већину онога што је данас Канада. Дана 1. јула 1867. године, колоније тадашње Канаде, Њу Брансвик и Нова Шкотска су се ујединиле како би формирале полуаутономни федерални Доминион под именом Канада. Након овога уследило је окупљање нових покрајина и територија у састав Доминиона, да би данас тај број износио: десет покрајина и три територије, које чине савремену Канаду. Године 1931, Канада је постигла скоро потпуну независност Вестминстерским статутом 1931, изузев моћи измене свог устава. Са Актом о Канади из 1982. године, Канада је преузела и то овлашћење (као закључак Партијације).
Краљ Чарлс III је шеф државе. Држава је службено двојезична на федералном нивоу. Једна је од етнички најразноврснијих и мултикултуралних земаља, што је последица велике имиграције из многих других делова света. Њена напредна привреда је десета по величини на свету, ослањајући се углавном на своје богате природне ресурсе и добро развијене међународне трговинске мреже. Дуга и сложена веза Канаде са Сједињеним Америчким Државама, значајно је утицала на њену привреду и културу.
Канада је развијена земља и налази се на петнаестом месту по највишем номиналном приходу по глави становника на светском нивоу, као и десето место на Индексу хуманог развоја. Налази се у самом врху према међународним мерењима транспарентности власти, грађанских слобода, квалитета живота, економске слободе и образовања. Канада је крунска земља Комонвелта нација. Чланица је Франкофоније, као и неколико главних међународних и међувладиних институција или групација, укључујући Организацију уједињених нација, НАТО, Групе 7 (бивше Г8), Групе 10, Групе 20, Северноамеричког споразума о слободној трговини и форума Азијско-пацифичке економске сарадње.
Етимологија
Иако постоје разне теорије о етимолошком пореклу ријечи Канада, назив који је општеприхваћен долази од лоренске ријечи каната, што значи „село” или „насеље”. Године 1535, аутохтоно становништво данашњег града Квебека користило је ту ријеч за усмјеравање француског истраживача Жака Картјеа ка селу Стадакона. Картје је касније ријечи Канада користио за цијелу област подређену поглавици Донакона, а не само за одређено село; од 1545. године, европске књиге и мапе почеле су да означавају малу област дуж ријеке Сен Лорен као Канада.
Од 16. до почетка 18. вијека „Канада” се односила на дио Нове Француске који се налази дуж ријеке Сен Лорен.
Географија
Положај мини|десно|200п|Сателитска слика Канаде. Тајге преовлађују на стјеновитом Канадском штиту.
Лед и тундра су истакнути у арктичком дијелу. Глечери су видљиви на Канадским стјеновитим планинама и Обалским планинама. Равнице и плодне прерије су погодне за пољопривреду. Из Великих језера истиче ријека Сен Лорен (на југозападу), гдје живи највећи дио становништва Канаде.
Канада заузима најсјевернији дио Сјеверне Америке. Протеже се од Атлантског океана на истоку до Тихог океана на западу, а са сјевера је запљускује Сјеверни ледени океан. Преко копна на југу се граничи само са САД, а са територијално издвојеном америчком савезном државом Аљаском се граничи на сјеверозападу. Граница између Канаде и САД представља најдужу небрањену границу на свијету. Морску границу дијели са Данском, тј. њеном аутономном територијом, Гренландом. По укупној површини, Канада је друга највећа држава на свијету послије Русије и највећа на америчком континенту. Од 1925. Канада полаже право на дио Арктика између 60° и 141° ЗГД, али ово њено право није опште прихваћено. Најсјеверније насеље у Канади и свијету је база канадске војске Алерт на сјеверном дијелу острва Елсмир, само 817 -{km}- од Сјеверног пола. Канада има најдужу морску обалу на свијету дугу 243.000 -{km}-.
Западно од Онтарија, простире се Велика равница до Стјеновитих планина, које је одвајају од Британске Колумбије. Готово половина Канаде отпада на Сјеверноканадску низију, која је на југу обрасла четинарском шумом, а према сјеверу прелази у мочварну и пусту тундру, па се на крају разбија на бројна острва Арктичког архипелага. На сјеверозападу Канаде, ријека Макензи, послије Мисисипија је најдужа ријека Сјеверне Америке. Истиче из Великог ропског језера ка Сјеверном леденом океану. Копнени дио сјеверне Канаде је окружен великим архипелагом у коме се налазе нека од највећих острва на свијету.
Геологија и рељеф Сјеверно од области Великих језера лежи широки Канадски штит, изграђен од прекамбријских стијена — гранита, гнајса и пјешчара. То је заравњена стјеновита област просјечне надморске висине од 100 до 500 -{m}-, обликована повлачењем леда у посљедњем леденом добу, богата рудама, језерима и ријекама. Територија Канаде је геолошки активна у свом западном дијелу, са бројним земљотресима и потенцијално активним вулканима, међу којима су Маунт Мигер, Маунт Гарибалди, Маунт Кејли и Маунт Едзиза. Ерупција вулкана Сијакс из 1775. је изазвала катастрофалне посљедице, убивши 2.000 припадника племена Нисга и уништењем њиховог насеља у долини ријеке Нас у сјеверној Британској Колумбији. Ерупција је произвела поток лаве дугачак 22,5 -{km}- и према легенди племена Нисга блокирала је ток ријеке Нас. Исток Канаде, које највећим дијелом заузима Канадски штит, је геолошки врло мирно и стабилно подручје.
Канада има више језера од било које државе и у њој се налази велики дио слатке воде у свијету. Канадски штит се на сјеверу и сјевероистоку наставља у виду великог броја острва у канадском Арктичком архипелагу, од којих су највећа Саутхемптон, Бафиново острво, Девон, Елсмир, Самерсет и друга.
мини|десно|200п|Призор из канадског приморја у Новој Шкотској.
Ријека Сен Лорен на свом ушћу образују највећи естуар на свијету, прије него што се улије у Залив Сен Лорен. Залив окружују Њуфаундленд на сјеверу и Канадско приморје на југу. Канадско приморје се продужује на исток дуж планина Апалачи, од сјеверне Нове Енглеске и полуострва Гаспе у Квебеку. Њу Брансвик и Нову Шкотску раздваја залив Фанди, у ком су забиљежене највеће разлике плиме и осеке на свијету. Језеро Онтарио и Хадсонов залив доминирају средњим дијелом Канаде.
Воде мини|лево|200п|Моренско језеро у Националном парку Банф
У Канади се налазе велике залихе воде; кроз њене ријеке протиче скоро 9% обновљивих водотокова у свијету, у њој се налази четвртина ритова на Земљи, а трећа је по броју глечера у свијету (иза Антарктика и Гренланда). Због знатног глацијалног процеса у Канади се налази више од 2 милиона језера; од оних који се налазе у потпуности унутар граница Канаде, њих више од 31.000 је површине између 3 и 100 km², док је 563 веће од 100 km².
мини|десно|200п|Залеђена ријека Макензи
Поред Великих језера на граници са Сједињеним Државама, остала већа језера су Велико ропско језеро, Винипег, Велико медвеђе језеро, Атабаска, Манитоба, Мало ропско језеро, Нипигон, Саками и други.
Канада располаже великим хидроенергетским потенцијалом. Ледницима обликоване долине ријека пружају повољне могућности за градњу хидроелектрана, међутим, већина ријека је залеђена више мјесеци током године, па се њихова вода не може искориштавати. Ријеке Канаде отичу у три океана и два залива: Тихи океан, Сјеверни ледени океан, Атлантски океан, Хадсонов залив и Мексички залив. У Тихи океан отичу Јукон, Колумбија и Фрејзер. Сливу Сјеверног леденог океана припада Макензи са својим притокама Атабаском, Лајардом и Писом, затим Копермајн, Елис и Бек. Најзначајнија ријека атлантског слива је Сен Лорен, а осим ње у Атлантик утичу и неке мање ријеке — Ромен, Литл Мекатина, Наташкуан и др. У Хадсонов залив се уливају ријеке Нелсон, Черчил, Северн, Олбани и Мус, док сливу Мексичког залива припада Млијечна ријека са својим притокама.
Флора и фауна мини|десно|200п|Предио мјешовитих шума у Квебеку. мини|десно|200п|Црногорична шума Канаде
Огромне ненасељене површине, посебно у планинским регионима и сјеверним регионима тундре, заузимају око 70% површине Канаде. То износи негдје око 20% свјетских ненасељених подручја (без Антарктика). Ипак, само мали дио тих површина је покривен шумом. Сјеверна шумска граница пролази источном обалом Лабрадора, преко полуострва Унгава у правцу југа, уз источну обалу Хадсоновог залива, наставља се кривудавом линијом у правцу сјеверозапада према доњем току Макензија и води даље према Аљасци. Сјеверно од шумске границе, у тундри, скоро да не постоји плодно земљиште. Вегетација јужније тундре се састоји из ниског шипражја, трава и оштрица. Негдје око десетина сјеверних дијелова тундре је покривена маховинама, типичним биљкама поларне пустиње.
Канада има 418 милиона хектара шума, тј. 41,9% укупне површине државе. Гледано од сјевера према југу биоми Канаде су: тундра и тајга у арктичком дијелу, широколисне и мјешовите шуме умјерених предјела у источном дијелу земље, прерије у државама Алберта, Манитоба и Саскачеван и четинарске шуме умјерених предјела у Британској Колумбији.
Територија Канаде се простире у Холарктичком флористичком царству. У оквиру њега на крајњем сјеверу, обухватајући острва и континентални дио до Хадсоновог залива, издваја се Арктичка флористичка подобласт коју карактеришу тундре и тајге. Јужно, уз обалу Пацифика, па све до источних падина Кордиљера издваја се Сјеверноамеричко-пацифичка флористичка подобласт гдје су смјештене густе четинарске шуме цуге и тује. Од Кордиљера до Манитобе издваја се Сјеверноамеричко-преријска флористичка подобласт са мјешовитим листопадним шумама и преријама. На крајњем истоку Канаде од Манитобе до Лабрадора издваја се Сјеверноамеричко-атлантска флористичка подобласт са листопадним шумама јавора, букве и храста и четинарским шумама борова, смрче и ариша.
мини|лево|200п|Амерички лос
Јужно од шумске границе, од Аљаске до Њуфаундленда, простире се једно од највећих свјетских подручја црногоричне шуме. На истоку, од Великих језера, па све до обале океана, простиру се мјешовите шуме јавора, букве, брезе, бора, ариша и јеле. Долине на југу су покривене бјелогоричним дрвећем. Ту преовладава храст, кестен, јавор, брест и орах. У западним планинским предјелима се најчешће могу видјети смрча, дуглазија (-{Pseudotsuga menziesii}-) и усукани бор (-{Pinus contorta}-). На висоравнима расту између осталог топола и жути бор (-{Pinus ponderosa}-). Вегетацијом обале Пацифика доминирају густе шуме високог дуглезија, кедра (-{Cedrus}-) и јела. Прерија је превише сува да би у њој могло расти више од појединачних шумарака. У том предјелу се простире познати „појас житарица” — житница Канаде и САД.