Мали Вртоп је насеље у Србији у општини Гаџин Хан у Нишавском округу. Према попису из 2022. било је 67 становника (према попису из 1991. било је 209 становника), Налази се у долини Вртопске Реке која протиче кроз Мали Вртоп, Велики Вртоп и Семче
Положај Локација самог села Мали Вртоп налази се у Горњем Заплању. Тачније, налази се на западним падинама Суве планине (1.810 m), y подножју њених врхова Големо Стражиште (1.714 m) и Брезје (1.480 m),као и у долини Вртопске реке. Смештен је 2 km источно од регионалног пута Никола Тесла — Гаџин Хан – Красгавче – Доњи Душник – Равна Дубрава. Удаљен је 21 km јутоисточно од Гаџиног Хана и 43 km југоисточно од Ниша. Простире се у висинском појасу од 480 до 540 m.
Средњи век Током средњег века, подручје Заплања улази у састав српске државе, нарочито у време династије Немањића. Становништво се бавило сточарством и земљорадњом, а насеља су била мала и разбацана.
Овај крај је био под утицајем Српска средњовековна држава, са снажним културним и верским везама са оближњим манастирима и црквама.
Османски период (15–19. век) Средином 15. века, након османских освајања, овај крај пада под власт Османско царство (око 1440–1455. године).
Током више векова турске владавине:
становништво се бавило сточарством и скромном пољопривредом плаћани су порези (харач и други намети) долазило је до повремених миграција и расељавања
Села у Заплању, укључујући Мали Вртоп, често су била мала и изолована, што је утицало на очување традиционалног начина живота.
Ослобођење и 19. век Током Српско-турски ратови 1876–1878, српска војска ослобађа Ниш и околину, укључујући и Заплање.
Године 1878, након Берлински конгрес, овај крај званично улази у састав Кнежевине Србије.
Након ослобођења:
формирају се стабилна сеоска домаћинства долази до развоја пољопривреде учвршћују се породична презимена и задруге
20. век У 20. веку, становници Малог Вртопа учествују у великим историјским догађајима:
Први светски рат Други светски рат
После Другог светског рата, у оквиру Социјалистичка Федеративна Република Југославија, долази до:
изградње инфраструктуре развоја образовања али и постепеног исељавања становништва у градове
Савремено доба Данас је Мали Вртоп мало рурално насеље са смањеним бројем становника. Карактерише га:
депопулација (одлазак младих у градове) старење становништва очување традиционалног начина живота
Тип села Мали Вртоп припада збијеном физиономском типу села. Неправилног је облика, са кућама које се зракасто разилазе дуж сеоских путева од центра насеља. Обједињује једанаест група родовских кућа: Стајчевце, Растовце, Динчинце, Стајкове, Николчинце, Качарце, Ристаце, Јовичинце, Белорепце, Богдановце и Зверце, од којих је последња у новијем периоду расељена. Најстарији део села је на месту Дел (по предању, у раном периоду турске владавине ту се налазило 7 домова), где се данас налазе куће Богдановаца и Зверца.https://www.poreklo.rs/2020/11/19/poreklo-prezimena-selo-mali-vrtop-gadzin-han/ Мали Вртоп
Становништво У насељу Мали Вртоп живи 138 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 54,1 година (48,8 код мушкараца и 64,5 код жена). У насељу има 32 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,09.
Ово насеље је у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
Група Родовских Кућа,и Демографија Стајчевце,Растовце, Динчинце, Стајкове, Николчинце, Качарце, Ристаце, Јовичинце, Белорепце, Богдановце и ЗверцеРистаци
График промене броја становника током 20. века2026 68
Референце
Спољашње везе
Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (-{Fallingrain}-) Сателитска мапа (-{Wikimapia}-) Гугл сателитска мапа (-{Maplandia}-) План насеља на мапи (-{Mapquest}-)
Категорија:Википројект географија/Насеља у Србији Категорија:Насељена места у Гаџином Хану Категорија:Насељена места у Нишавском управном округу