22. мај (22.5.) је 142. дан године по грегоријанском календару (143. у преступној години). До краја године има још 223 дана.
Догађаји
1455 — Битком код Сент Олбанса у Енглеској почео тридесетгодишњи „Рат двеју ружа“, сукоб династија Ланкастер и Јорк. 1809 — Звршена Битка код Ашперна између француске и аустријске војске. Ова битка је једна од највећих битака Наполеонових ратова, а завршена је победом Аустрије. 1833 — У Чилеу усвојен Устав којим је дата већа власт председнику, а римокатоличка вера проглашена државном. 1914 — Велика Британија од Англо-персијске нафтне компаније преузела контролу над нафтним изворима у Персијском заливу. 1915 — У најтежој железничкој несрећи у Великој Британији, у судару два воза у Шкотској, погинуло 227 људи. 1918 — Немачки авиони бомбардовали Париз у Првом светском рату. 1939 — Јоахим фон Рибентроп и Галеацо Ћано су потписали „Челични пакт“ о десетогодишњем војном и политичком савезу Немачке и Италије. 1943 — У Москви саопштено да је распуштена Комунистичка интернационала. Сматра се да је то био Стаљинов гест добре воље према западним савезницима у Другом светском рату. 1960 — У Чилеу се догодио најснажнији икад забележени земљотрес, магнитуде 9,5 степени Рихтерове скале. 1969 — Лунарни модул Апола 10 је пролетео 16 km од површине Месеца. 1972 — Председник САД Ричард Никсон срео се у Москви с председником Врховног совјета СССР Леонидом Брежњевом, као први председник САД који је посетио Совјетски Савез. Цејлон постао република у оквиру Британског Комонвелта, под називом Шри Ланка. 1975 — Родезија искључена са Олимпијских игара због расистичке политике владајућег режима. 1985 — У експлозији аутомобила-бомбе у једном предграђу Бејрута погинуло 60, повређено 190 људи. 1989 — Индија испробала своју прву ракету „земља-земља“ средњег домета. 1990 — Северни и Јужни Јемен су се ујединили у Републику Јемен. 1990 — Мајкрософт је објавио оперативни систем Windows 3.0. 1992 — Генерална скупштина Уједињених нација у пуноправно чланство примила три бивше југословенске републике Словенију, Хрватску и Босну и Херцеговину. Истог дана у Сарајеву постигнут споразум представника ЈНА и Председништва БиХ о мирном повлачењу војника и питомаца, држављана Југославије, из војних касарни у Сарајеву и Пазарићу. 1994 — Побуњеници у грађанском рату у Руанди заузели међународни аеродром у Кигалију и кључну касарну владиних снага, отклонивши највећу препреку у походу на главни град. 1997 — Пола милиона Пољака похрлило да види свог земљака, Папу Јована II, током његове десетосатне посете тој земљи. Председник Русије Борис Јељцин сменио министра одбране и неколико генерала пошто су одбили да смање буџет и изврше реорганизацију војске. 1998 — Гласачи у Северној Ирској изгласали мировни уговор којим је окончана двадесетогодишња борба протестаната и католика. За уставне промене гласало близу 95% гласача. 1999 — У највећем таласу избеглица са Косова и Метохије око 7.700 Албанаца прешло у Македонију. 2000 — Израелске судије обориле закон који је бранио женама да се моле испред арабески Тора на Западном зиду, јеврејском свештеном месту. 2001 — Скупштина Француске одобрила контроверзан предлог закона којим би острво Корзика добило више права. Протести сепаратиста на том острву против Париза трајали 20 година. 2002 — Бивши члан Кју клукс клана Боби Френк Чери проглашен кривим за убиство четири младе црнкиње. Девојчице су погинуле 1963. у експлозији динамита који је он поставио у цркви у Бирмингему. 2003 — Савет безбедности УН укинуо тринаестогодишње санкције Ираку, истовремено дајући САД и Великој Британији велика овлашћења у вођењу те земље и њене нафтне индустрије. Седамдесетогодишњи Јапанац Јуићиро Миура успео да се попне на Монт Еверест и тако постао најстарији човек који се икада попео на највишу планину у свету. 2021 — Тероризам: У Сједињеним Америчким Државама догодила се 2 терористичка догађаја у два одвојена случаја. У пуцњави испред бара "Torch Club Bar & Grille" у граду Јангстаун у америчкој савезној држави Охајо, убијене су 3 особе, а три су рањене. А у другом инциденту која се догодила на кућној забави у Њу Џерзију, где је било присутно више од 100 званица, убијено је 2 особе, а више од 12 је рањено.
Рођења thumb|Године 1907. рођен је глумац Лоренс Оливије 1813 — Рихард Вагнер, немачки композитор, диригент, позоришни редитељ, есејиста и музички теоретичар. (прем. 1883) 1859 — Артур Конан Дојл, британски писац и лекар. (прем. 1930) 1907 — Eрже, белгијски цртач стрипа. (прем. 1983) 1907 — Лоренс Оливије, енглески глумац, редитељ и продуцент. (прем. 1989) 1924 — Шарл Азнавур, француско-јерменски певач, глумац и дипломата. (прем. 2018) 1933 — Томислав Петернек, српски фотограф. (прем. 2024) 1938 — Ричард Бенџамин, амерички глумац и редитељ. 1942 — Теодор Качински, амерички терориста, математичар, анархиста, нео-лудист и критичар друштва. (прем. 2023) 1943 — Бети Вилијамс, северноирска мировна активисткиња, добитница Нобелове награде за мир (1976). (прем. 2020) 1946 — Џорџ Бест, северноирски фудбалер. (прем. 2005) 1946 — Петар Божовић, српски глумац. 1951 — Божо Јанковић, босанскохерцеговачки фудбалер. (прем. 1993) 1953 — Пол Маринер, енглески фудбалер и фудбалски тренер. (прем. 2021) 1954 — Светислав Божић, српски композитор, универзитетски професор и академик. 1954 — Шуџи Накамура, амерички електротехничар јапанског порекла, добитник Нобелове награде за физику (2014). 1956 — Ал Корли, амерички глумац, певач и продуцент. 1959 — Дејвид Блат, израелско-амерички кошаркаш и кошаркашки тренер. 1959 — Мориси, енглески музичар. 1969 — Карл Крејг, амерички ди-џеј и продуцент електронске музике. 1970 — Наоми Кембел, енглески модел и глумица. 1977 — Жан-Кристоф Перо, француски бициклиста. 1979 — Меги Кју, америчка глумица. 1981 — Јирген Мелцер, аустријски тенисер. 1983 — Микаел Желабал, француски кошаркаш. 1984 — Зоран Рендулић, српски фудбалер. 1987 — Артуро Видал, чилеански фудбалер. 1987 — Новак Ђоковић, српски тенисер. 1988 — Милош Босанчић, српски фудбалер. 1990 — Стефан Митровић, српски фудбалер. 1995 — Кумела, српски музичар.
Смрти 337 — Константин I Велики, римски цар. (рођ. отприлике 272) 1016 — Свети Јован Владимир, владар Дукље. (рођ. 995). 1873 — Алесандро Манцони, италијански писац. 1885 — Виктор Иго, француски књижевник. (рођ. 1802). 1925 — Стеван Тодоровић, српски сликар, члан Српске краљевске академије (рођ. 1832) 1927 — Никола Кашиковић, српски публициста, уредник и власник српског књижевног листа Босанска вила, и сакупљач српских народних умотворина. (рођ. 1861) 1942 — Раде Кончар (рођ. 1911), секретар Комунистичке партије Хрватске, народни херој Југославије, стрељан је у Шибенику од стране италијанских окупационих власти, заједно са још 25 антифашиста 1942 — Стева Филиповић (рођ. 1916), учесник НОР-а, народни херој Југославије, јавно је обешен у Ваљеву од стране немачких окупационих власти 1944 — Војислав Илић Млађи, српски песник. (рођ. 1877) 1970 — Бојан Ступица, режисер. (рођ. 1910). 2016 — Велимир — Бата Живојиновић, глумац (рођ. 1933). 2018 — Филип Рот, амерички писац (рођ. 1933).
Празници и дани сећања Међународни празници Међународни дан биодиверзитета Српска православна црква слави: Светог пророка Исаију Свети Николај Чудотворац Мирликијски Свети мученик Христифор
Референце