Бошњаце је сеоско насеље у Србији у општини Лебане, која се налази у Јабланичком округу. Према попису из 2022. године било је 1.319 становника. Атар села обухвата простор од 1.516 хектара, и то је уједно најпространији атар од свих атара у области.

Овде се налази Запис Здравковића храст (Бошњаце).

Географски положај Бошњаце је удаљено 10 километара од Лебана и 15 километара од Лесковца, својеврстан је културни, административни и спортски центар околних 8 села.

Центар села је на надморској висини од 257 -{m}-, а највиши врх у атару села („бошњачко брдо“) на 349 -{m}-.

У топографском погледу село је лоцирано на левој обали реке Јабланице простирући се са обе стране пута Лесковац-Лебане са центром на ушћу потока у реку Јабланицу. Село је збијеног типа са карактеристикама класичног друмског насеља.

Удаљеност од већих градова Лебане 10 км, Лесковац 12 км, Ниш 55 км, Врање 80 км.

Историја Основу имена овог села чини реч Бошњак, а по легенди негде за време Турака доселиле су се четири породице из Босне и настаниле на земљишту преко пута бошњачке цркве. Била су то четири брата. Њиховим насељавањем на локалитету које сада носи име Старо село, створено је село које се прозвало Бошњаце, а по некима Бошњак.

Из турског дефтера из 1516. године, који је објавила Радмила Тричковић у тому XI „Лесковачког зборника“, види се да се село Бошњак бележи у два маха: најпре као зијаметско село крушевачког санџака под именом Шушељ-Бошњак, а потом као тимариотско село у махали Дубочици под именом Бошњак.

Дугу историју Бошњаца потврђују средњовековни остаци нађени у његовом атару на месту званом „Селиште“, као и откривени остаци манастира Војловице у простору које захвата село Велико Војловце, чији су, иначе, калуђери избегли испред Турака и код Панчева основали истоимени манастир. По неким казивањима неко време по засељавању, у старом селу Бошњацу, настала је „мрешка“- помор људи. На савет неке врачаре, становници првобитног Бошњаца су напустили своје насеље и настанили се на обали реке Јабланице и потока који се у селу Бошњацу улива у Јабланицу. На том простору засељено Бошњаце, током времена израсло је у једно од највећих сеоских насеља Доње Јабланице. Према овоме село Бошњаце није насељено после доласка Турака, већ пре њих, као и многа друга села у Лесковачкој котлини. У погледу времена настанка села, горенаведена легенда није поуздана. Вероватније је да су село населили досељеници из Босне, можда рудари доведени од краља Милутина. Локалитет Копаци у атару села указује на могућност вађења руде. Како је у Србији долазио велики број рудара – Саса (Сасини) из Босне, ова претпоставка може бити веома близу историјским чињеницама. Утолико пре што се Доња Јабланица граничи са Пустом Реком и Горњом Јабланицом које су зоне биле у српској средњовековној држави обележене као рударске. На око 30 -{km}- на западу од Бошњаца лежи Рудна планина, затим Слишански андезитски басен и најзад Радан који је топоним врло могуће постао од Рудана (Рудне планине).

Као општинско место лесковачке нахије на подручју „Управе ослобођених предела“ 1877/78. године село је имало свог председника суда, 2 члана суда и 11 одборника и представљало је управни просветни центар.

У црквеној порти је била 1879. године смештена и среска канцеларија јабланичког среза. По школском извештају из 1878. године ту је постојала школа. Имала је у црквеној кући једну пространу собу за учионицу, но већ десетак година није радила."Просветни гласник", Београд 1880. године

Једна занимљива прича говори о времену после реформе турског царства и укидања спахијског система, развлашћене спахије и осиони Арбанаси из Горње Јабланице, насртали су на село Бошњаце у намери да га почитлуче (ставе под своју „заштиту“). Бошњачани су се потчињавању успротивили, али да би сачували своју слободу, то јест статус српског слободног села, морали су да иду у Цариград и да од Порте траже потврду да су слободно село и да их нико не може подвластити. У тој делегацији био је неко из рода Стамболци, који се у Цариграду истакао својом храброшћу и активношћу. Делегација је успела да добије потврду турске владе да је село Бошњаце слободно село и да га на силу нико не може подвластити. По повратку кући, овај род из Бошњаца добио је назив Стамболци (стамболисци) како се и данас зову. Село је до краја турске власти остало слободно, а по свршетку рата није плаћало аграрни дуг.

Друштво У селу делује Ловачко удружење „Бошњаце“, које броји 150 чланова, углавном мештана околних 8 села, организованих у 5 секција. Удружење користи ловиште „Бошњачко брдо“, са ловном основом на 10 година (до 2017. године).

Фудбалски Клуб Јединство основан 1964. године један од два клуба у општини Лебане који се у сезони 2023/2024 такмичи у Зонској лиги. Највећи успех клуба је такмичење у трећем рангу.

Основна Школа „Радоје Домановић“ као најстарија школа у Јабланичком округу, има 4 истурена одељења и броји око 600 ученика. Ово је модерна и савремена школа опремљена кабинетима и наставним средствима новије генерације.

Црква Свете Петке по неким подацима подигнута у XIV веку, мада узимајући у обзир димензије и архитектуру верује се да потиче из XVI века. Више пута паљена и обнављана, током свог постојања обележила значајне историјске догађаје овог краја.

Демографија Према попису из 2011 у Бошњацу је живело 1550 становника ( мушкараца 772, жена 778 ). Укупан број пунолетних особа је 1244 ( мушкараца 617, жена 627 ). Просечна старост становништва износи 41,2 година (40,9 код мушкараца и 41,6 код жена). У насељу има 414 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,74

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

Познате личности Драгомир Андрејевић, српски лекар Јован Пејчић, српски књижевни критичар и историчар књижевности Тихомир Петровић, српски историчар књижевности и професор. Веља Митић српски је песник.

Референце

Спољашње везе Бошњаце — Званична презентација - Удружење ловаца „Бошњаце“ - Фудбалски Клуб „Јединство" - Основна Школа „Радоје Домановић" Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (-{Fallingrain}-) Гугл сателитска мапа (-{Maplandia}-) План насеља на мапи (-{Mapquest}-)

Категорија:Википројект географија/Насеља у Србији Категорија:Насељена места у Лебану Категорија:Насељена места у Јабланичком управном округу