Боровница или црна боровница, боровинка, боровњача, црна јагода, брусница и мрча (лат. -{Vaccinium myrtillus}-) је жбунаста биљка из породице вресова (-{Ericaceae}-). Научни назив је изведен од латинских речи -{bacca}- = бобица и -{myrtus}- (деминутив -{myrtillus}-) по сличности листова са биљком миртом.
Опис биљке
Жбунаста биљка висине до 50 -{cm}- са густим и танким гранчицама изразито оштрих углова и зелене, сјајне коре. Листови су округласто јајасти, а на врху шиљати и без длака, голи. Обод лиске је фино тестерасто усечен, а лисне дршке су веома кратке. Цветови су висећи на кратким дршкама и појединачни. Круница лоптаста зеленобеле до зеленкастоцрвене боје дужине 4-7 -{mm}- и изграђена од 5 режњића. Плод је сјајна бобица плавоцрне боје и благо накиселог укуса, која сазрева од јула до септембра. У њој се налази велики број семена.
Станиште и распрострањеност
Погодно тло за раст боровнице је кисело и умереновлажно земљиште, а на вишим надморским висинама је планинска црница. Расте у зони листопадних, букових шума и изнад ње на свежим земљиштима. Значајна је њена улога на планинским чистинама и субалпским ацидофилним заједницама где обраста велике површине. Чест је становник многих планинских масива.
Хемијски састав боровнице
Као боровница се користи зрео плод (-{-{Myrtilli fructus}-}-) и лист (-{-{M. folium}-}-). Хемијски састав плодова је: органске киселине, посебно лимунска и јабучна; шећер (до 30%); витамин Ц (око 6 mg%); пирокатехински танини; комплекс Б витамина; каротен (око 1 mg %); масна уља (30%) (у семенима); протеини (око 18%) у семенима.
Листови боровнице су прави извор минерала (калијум, натријум, манган, хром, гвожђе, бакар и др.), витамина Ц, органских киселина, а садрже и сапонине, шећер (до 18%), танинe и др.
Лековито дејство и употреба Плодови боровнице имају примену како у народној тако и у службеној медицини. Благотворно су средство као превентива или терапија код авитаминозе или хиповитаминозе, као и за лечење неинфективног пролива код деце. Важно је и њихово дијететско деловање. Плодове је најбоље користити у свежем стању или као сок. Осим сока од њих се могу правити укусни и квалитетни сирупи, џемови, компоти и др. само што се кувањем губи витамин Ц.
Листови имају дејство кардиотоника, диуретика, холерика и адстригенса. Користе се као састојак биљних мешавина за лечење шећерне болести II степена као и код поремећаја дигестивног тракта.
При дуготрајној употреби листова боровнице или ако дође до предозирања јавља се хронично тровање па се због тога самомедикација не препоручује.
Занимљивости У албанском језику () је сличан, словенски, назив за боровницу.
Галерија
Види још Сјеверна високожбунаста боровница Америчка високожбунаста боровница
Референце
Литература
Вуксановић, Снежана: Љековите биљке у шумски плодови (брошура), Натура, Колашин, 2007. Гостушки, Р: Лечење лековитим биљем, Народна књига, Београд, 1979. Грлић, Љ: Енциклопедија самониклог јестивог биља, Аугуст Цесарец, Загреб, 1986. Дјук, А, Џ: Зелена апотека, Политика, Београд, 2005. Јанчић, Р: Лековите биљке са кључем за одређивање, Научна књига, Београд, 1990. Јанчић, Р: Ботаника фармацеутика, Службени лист СЦГ, Београд, 2004. Јанчић, Р: Сто наших најпознатијих лековитих биљака, Научна књига, Београд, 1988. Којић, М, Стаменковић, В, Јовановић, Д: Лековите биљке југоисточне Србије, ЗУНС, Београд 1998. Лакушић, Д: Водич кроз флору националног парка Копаоник, ЈП Национални парк Копаоник, Копаоник, 1995. Марин, П, Татић, Б: Етимолошки речник, ННК Интернационал, Београд, 2004. Миндел, Е: Витаминска библија, ФаМилет, 1997. Мишић Љ, Лакушић Р: Ливадске биљке, ЗУНС Сарајево, ЗУНС Београд, ИП Свјетлост, 1990 Стаменковић, В: Наше нешкодљиве лековите биљке, Тренд, Лесковац Туцаков, Ј: Лечење биљем, Рад, Београд, 1984.
Спољашње везе
Технологија гајења високожбунасте боровнице, Проф. Др Јасминка Миливојевић, Пољопривредни факултет Универзитет у Београду, 2015. BioNet škola Species profile: Blaeberry Bilberry and Herbal Medicine Den virtuelle floran - Distribution мртва веза Korisni saveti www.poljoprivrednik.rs Izbor lokacije
Категорија:Боровнице Категорија:Лековите биљке Категорија:Самоникле јестиве биљке