Хуан Мануел Фанхио (; 24. јуна 1911. — 17. јула 1995), често правописно неправилно Фанђо, је аргентински возач Формуле један. Фанђо је доминирао првом деценијом вожње формуле 1. Освојио је пет титула најбољег возача сезоне: 1951. са тимом Алфа Ромео, 1954. са Масератијем, 1955. са Мерцедес-Бенцом, 1956. са Фераријем, и 1957. (поново) са Масератијем. Тај рекорд од пет титула је тек након пола века оборио Михаел Шумахер. Фанхио је једини аргентински возач који је освојио Велику награду Аргентине, коју је он освојио четири пута у каријери, више него било који други возач.
Младост
Фанхио је рођен на празник Св. Јована Крститеља године 1911. у Балкарсу, малом граду у покрајини Буенос Ајрес. Занимљиво је да је његов родни лист грешком носио као датум рођења 23. јун. "Biography of Juan Manuel Fangio (Part One 1911–1936)" (in Spanish). Museo Fangio. Retrieved 23 August 2012. Био је четврти од шесторо деце у породици. Tremayne, David (18 July 1995). "Obituaries: Juan Manuel Fangio". The Independent.
Фанхиов деда Ђузепе Фанхио емигрирао је у Аргентину 1887. године. Након три године, зарадивши новац производњом угла, успео је да купи фарму у близини Балкаркенакон. Фанхиов отац Лорето, емигрирао је у Аргентину из малог града у средишњој Италији, Кастиљоне Месер Марино. Његова мајка Херминиа Дéрано била је из места Торнаречо. Оба родитеља били су из провинције Кјети у регији Абруцо. Венчали су се 24. октобра 1903. Живели су на различитим фармама где је мајка била домаћица, а отац је радио у грађевинарству поставши каменорезачки приправник. Donaldson, Gerald (2003). Fangio: The Life Behind the Legend. London, England: Random House. .
Када му је било 13 година Фанхио је прекинуо школовање и почео да ради као помоћник механичара, "Juan Manuel Fangio – Developed Childhood Interest In Cars". jrank.org. Retrieved 3 August 2012. а са 16 година већ је наступао као механичар за муштерије свог послодавца. У то је доба једва преживео упалу плућа. "Juan Manuel Fangio – Pieced Together Own Race Car". jrank.org. Retrieved 3 August 2012. Разболео се након фудбалске утакмице у којој је претерао с трчањем што је проузрочило оштар бол у прсима. Следећа два месеца, док је лежао у постељи, његовала га је мајка..
Пре формуле 1 Започео је своју каријеру у Аргентини године 1934., возећи 1929 Форд модел А којег је обновио. За време трка по Аргентини, возио је Шевролетове аутомобиле и био је аргентински државни првак године 1940. и 1941. Први пут је дошао у Европу за трку године 1948, када су га финанцирали аргентински аутоклуб и аргентинска влада.Rendall, Ivan (1995) . The Chequered Flag: 100 years of motor racing. Weidenfeld & Nicolson. . Фанхио је учествовао у својој првој трци у Туристичкој категорији од 18. до 30. октобра 1938. као сувозач Луиса Финочиетија. Фанхио је возио већим делом трке и освојио седмо мјесто. У новембру исте године требао је да учествује у такмичењу 400 km Трес Аројоса, али је трка била отказана због несреће. 2-second-hand-1937-1942 / "Part Two (1937–1942)". Argentina: Official website Fangio Museum. Retrieved 15 February 2011.
Током 1938. водио је екипу Шевролета у тзв. „Турисмо Каретера” класи такмичећи се за Велику награду Аргентине. Иако је трка била привремено прекинута због јаке кише, наставила се у Кордоби, где је Фанхио остварио прву етапну победу за себе и за екипу победивши у четвртој етапи од места Катамарка до Сан Хуана.. Argentina: jmfangio.org. Retrieved 15 February 2011. Коначно је у октобру исте године, након пређених 9500 -{km}- тркујући се на територији Аргентине, Боливије и Перуа, освојио своју прву победу у класи „Турисмо Каретера” освајањем Међународне велике награде север. Тако је постао првак Аргентине у тој класи, први икада који је возио за екипу Шевролета.
Током 1941. победио је Оскара Галвеза на Великој награди Жетулио Варгас у Бразилу. Те је године по други пут окруњен за првака Аргентине у класи „Турисмо Каретера”. Идуће године победио је на трци „Мар и Сиерас”, али је затим морао да прекине све с аутомобилизмом повезане активности због Другог светског рата.
Након дужег периода тркаће неактивности због рата током 1946. и 1947. Фанхио се вратио тркама учествујући у две трке возећи чак и Форд Т, као и на трци за Награду града Росарија. part-1943-1949 / "Part Three (1943–1949)". Argentina: Official website Фанхио Museum. Retrieved 15 February 2011.
Формула 1
Фанхиово прво учествовање на тркама за Велике награде догодило се 1948. на Великој награди Француске у Ремсу. Возио је аутомобил Симка Гордини стартујући са једанаесте позиције, али је током трке одустао. Следећи покушај је дошао тек идуће године у Санрему. Овог пута је био за воланом Масерати -{4CLT/48}- који је спонзорирао Аутомобилски клуб Аргентине. Доминирао је победивши у оба предвиђена дела трке и освојио укупну победу са готово минутом предности испред познатог возача Принца Бире. Током 1949. Фанхио је учествовао у још шест трка за Велике награде, победивши у четири, такмичећи се са возачима из највише класе.
За разлику од каснијих возача Формуле 1, Фанхио је започео своју тркачку каријеру у већ поодмаклом добу те је у многим тркама у којима је учествовао био најстарији учесник. Као и остали возачи његовог доба тркао се практично без икакве заштитне опреме на стазама које углавном нису биле опремљене било каквим сигурносним средствима. Био је познат по томе што се није устезао напустити екипу и оде у другу након успешне сезоне, па чак ни усред сезоне, ако је мислио да ће у другој екипи имати бољи аутомобил и боље шансе за успех. Неколико резултата које је постигао у тркама делио је с екипним колегама након што би преузео њихов аутомобил током трке када би његов аутомобил имао техничких проблема. При томе је с њима делио и бодове који су се рачунали за светско првенство, а што је тада било у складу с важећим правилима. Возио је у време када су међу његовим ривалима на стази биле возачке легенде попут Алберта Аскариja, Ђузепа Фаринe и Стирлинга Моса. Каријера му је у знатној мери била помогнута и финансирањем од стране аргентинске владе под водством Хуана Перона. Benson, Andrew (27 January 2013). "Pay as you go, go, go: F1's 'pay drivers' explained". BBC Sport (BBC). Pristupljeno 28. siječnja 2013.
Живот након Формуле 1 250п|мини|десно|200п|Фанхио, 1986. у олдтајмеру
Фанхио је био почасни председник испоставе компаније Мерцедес-Бенз у Аргентини од 1987, годину дана након отварања њему посвећеног музеја, до смрти 1995. године. Године 2011, на стогодишњицу његовог рођења, у сећање на њега широм света су одржаване различите свечаности.
Тркачки рекорди
Комплетни резултати светског првенства Формуле 1
Година Учесник Шасија Мотор 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 -{Pts}- Алфа Ромео -{SpA}- Алфа Ромео 158 Алфа Ромео 158 1.5 -{L8 s}- -{GBR}- -{MON}- 500 -{SUI}- -{BEL}- -{FRA}- -{ITA}- 2. 27 Алфа Ромео -{SpA}- Алфа Ромео 159 Алфа Ромео -{158 1.5 L8 s}- -{SUI}- 500 -{BEL}- -{FRA}- -{GBR}- -{GER}- -{ITA}- -{ESP}- 1. 31(37) Званични Алфиери Мазерати Мазерати -{A6GCM}- Мазерати -{A6 2.0 L6}- -{ARG}- 500 -{NED}- -{BEL}- -{FRA}- -{GBR}- -{GER}- -{SUI}- -{ITA}- 2. 28(29 ) Званични Алфиери Мазерати Мазерати -{250F}- Мазерати -{250F1 2.5 L6}- ARG 500 -{BEL}- 1. 42(57 ) Дејмлер Бенз -{AG}- Мерцедес-Бенз W196 Мерцедес -{M196 2.5 L8}- -{FRA}-1† -{GBR}-4† -{GER}- -{SUI}- -{ITA}-1† -{ESP}- Дејмлер Бенз -{AG}- Мерцедес-Бенз W196 Мерцедес M196 2.5 -{L8}- -{ARG}- -{MON}- 500 -{BEL}- -{NED}- -{GBR}- -{ITA}-1† 1. 40(41) Скудерија Ферари Ланчија-Ферари -{D50}- Ферари -{DS50}- 2.5 -{V8}- -{ARG}- -{MON}- 500 -{BEL}- -{FRA}- -{GBR}- -{GER}- -{ITA}- 1. 30(33) Званични Алфиери Мазерати Мазерати -{250F}- Мазерати 250F1 2.5 -{L6}- -{ARG}- -{MON}- 500 -{FRA}- -{GBR}- -{GER}- PES -{-{ITA}-}- 1. 40(46) Скудерија суд американа Мазерати -{250F}- Мазерати -{250F1 2.5 L6}- -{ARG}- -{MON}- -{NED}- 14. 7 Нови ауто клима уређај Куртис Крафт -{500F}- Нови 3.0 -{L8 s}- 500 Хуан Мануел Фанхио Мазерати -{250F}- Мазерати -{250F1 2.5 L6}- -{BEL}- -{FRA}- -{GBR}- -{GER}- POR -{ITA}- -{MOR}- * Заједнички погон .
† Аутомобил је возио са поједностављеном каросеријом пуне ширине .
Види још Историја Формуле 1
Референце
Литература
. Haynes Manuals Inc. . Chronosports.
Спољашње везе
У 63. години сам сазнао да сам син шампиона Формуле 1 и наследио сам милионе (Б92, 20. јул 2018) Juan Manuel Fangio Website Statistical analysis of drivers, 1950–2013 Maserati Celebrates Fangio Juan Manuel Fangio Museum Amigos de Fangio
Категорија:Рођени 1911. Категорија:Умрли 1995. Категорија:Аргентински возачи Формуле 1